"Jesi li gledao? Jesam!" Lučić o dopisivanju s Jokićem o reprezentaciji, povratku u Partizan, Zvezdi i Bajernu

Za ljubitelje košarke u Srbiji, on je reprezentativac koji na terenu ostavlja i poslednji atom snage. Za navijače Partizana on je "tiha patnja" i kapiten kojeg žele ponovo u svojim redovima. I u Minhenu, on je kapiten i miljenik svih u klubu.

Vladimir Lučić, košarkaš Bajerna dočekao nas je u legendarnoj dvorani "Audi Dom" sa širokim osmehom i raspoložen za priču. A zašto i ne bi? Sa svojim Bavarcima je osvojio Kup, oporavio se od povrede i vratio, na svoju i odgovornost kuba, ranije na teren i pokazao u finalu, kao i protiv Zvezde u Evroligi, zašto je vođa nemačkog tima.

Sezona je u punom jeku, a u slučaju Lučića, puna je padova, ali i velikih uspeha, kao i emocija viđenih na meču protiv Partizana u Beogradu. Povrede su mnogo uticale na same rezultate, što u razgovoru za Telegraf potvrđujue i Vlada na samom početku razgovora.

- Jeste, dolazimo iz dve sezone gde smo bili prilično uspešni i igrali plej-of. Na žalost, izgubili smo u poslednjoj, petoj, utakmici. Ove godine imamo veliki broj povreda koje nas, na žalost, i dalje prate. Mislim da smo izvukli određeni maksimum uz sve probleme. Svakako, nismo zadovoljni i želimo da obezbedimo što više pobeda do kraja takmičenja - počinje Lučić i dodaje:

- Mislim da jedna povreda igrača u rotaciji menja mnogo toga u sezoni, a važnost jednog meča postaje sve veća i veća. Nema mnogo prostora za prilagođavanje. Idemo od utakmice u utakmicu, kroz Evroligu i domaće prvenstvo.

Povreda, oporavak i polivanje pivom

• Povrede te nisu zaobišle ove sezone, ali usledio je Kup Nemačke i veliki povratak Vladimira Lučića. Koliko je bilo teško vratiti se na ovakav način?

- Imao sam povredu na treningu, rupturu ligamenta lakta. To je teška povreda zbog koje nisam igrao 11 nedelja i nije ni trebalo, po preporuci doktora, da budem na Kupu. Na kraju, na ličnu odgovornost, i prihvatanje te odgovornosti od strane kluba, sam odlučio da budem uz ekipu na Kupu Nemačke. Rizik se isplatio, nisam zažalio, ispalo je najbolje moguće i osvojili smo titulu koja je svake godine jako važna. Posle tri godine, želeli smo taj trofej, a to smo i uradili. To je podstrek za nastavak sezone.

Navijači su videli polivanje pivom...

- Ja se nisam baš polio mnogo pivom. To je tradicija u Nemačkoj, a da vam kažem, nije baš prijatno. Hladno pivo, na vruće i oznojeno telo. Više biram da, ako dođe do piva, da nazdravim i popijem malo, nego da se polijem.

• A trener Trinkijeri? Oduševio je navijače emocijom koju je pokazao posle trofeja.

- Ne znam da li je treneru smetalo. Plan je bio da se dobro “zalije”. Tako, saigrači su ga častilli tuširanjem. Te fotografije su nešto najbolje što izađe iz tog čina. Imam i ja jednu fotografiju, mislim, posle druge osvojene titule. Tada me je Nihat Đedović polio i uspomena je baš lepa. Ali, sam čin, nije baš nešto u čemu se uživa, zbog zdravlja.

𝐓𝐡𝐚𝐭 𝐞𝐬𝐜𝐚𝐥𝐚𝐭𝐞𝐝 𝐪𝐮𝐢𝐜𝐤𝐥𝐲 🍻#FCBB #Pokalsieger #Paulaner #Bierdusche || Foto: Duda/FCBB || @andreatrinkieri pic.twitter.com/eZec6eM1m4— FC Bayern Basketball (@FCBBasketball) February 19, 2023

Posebne emocije ka Partizanu

• Meč Bajerna i Partizana u Beogradu si propustio zbog povrede, a sam uvod u meč imali su navijači koji su te pozdravili i skandirali. Koliko je sve to bilo emotivno za tebe?

- Prvi povratak u Beograd. Bio sam u svojstvu gledaoca, a, praktično deceniju, od kada sam otišao iz kluba, nisam imao priliku da se vratim i da gledam Partizan, niti da igram protiv njega. Svakako, doček je bio, i te kako, emotivan. Pozdravljen sam od velikog broja navijača. Drago mi je da su se oni u velikom broju vratili i da podržavaju klub. Cela hala je skandirala moje ime i to je trenutak za pamćenje.

• Kakvi su komentari vas koji poznajete Partizan bili u klubu posle meča?

- I Jare i Andrea i ja smo upoznati sa atmosferom. Mislim da je i u moje, i u njihovo vreme, publika bila tu. To je prepoznatljiva atmosfera košarkaškog kluba Partizan. Sa te strane, nije bilo neko iznenađenje. A vizuelno, puna Arena je svakako spektakl, mada je više favorizujem igranje u “Pioniru”, to mi je pravi domaći teren. Ali, biti deo meča u Areni koja je ispunjena do poslednjeg mesta je prilično lepo.

- Partizan pratim non stop. Nekako mi je sve bilo prilično norlmalno. Sam osećaj, opet hala, preko dvadeset hiljada ljudi skandira: “Lučo, vrati se” - kaže u dahu

nekadašnji kapiten crno-belih, i objašnjava to “vrati se”:

- Znate, a znaju i navijači, ja sam prošlo leto produžio ugovor sa Bajernom na još tri godine, dve nakon ove. Ne znam. Normalno je da se moje ime dovodi u priču sa Partizanom kao bivšim klubom. Tako je bilo skoro svako leto, ali do sada, nisam imao nikakvu vrstu kontakta te vrste od kako sam otišao iz kluba.

Hoće li se “Luča” vratiti?

• Skoro puna decenija prošla je otkako je Vladimir Lučić napustio Partizan. Hoće li se “Luča” vratiti?

- To je klub u kom sam odrastao, moj grad Beograd u kom sam rođeni u kojem ću da živim. Oduvek sam pričao da, ne vidim sebe ko se vraća u Partizan da bi se, tek tako, vratio samo da bi završio karijeru. Partizan po svom imenu, velikoj armiji navijača i rezultatima i ambicijama koje su uvek najveće, ne zaslužuje igrače koji ne mogu da daje sve od sebe i da budu najbolja verzija sebe. Ako dođe do toga, da treba samo da završim tu karijeru i budem u klubu reda radi, svakako, to ne želim i neću biti deo Partizana.

• Kako ti se čini ovaj tim Partizana koji je kandidat za Top 8 u Evroligi?

- Podigli su se kao ekipa iz određene krize posle poraza u prvom derbiju. Od tada, i pored poraza u Kupu i sada izgubljene utakmice u Kupu, i poraza od Fenerbahčea, izgledaju dosta dobro atletski, defanzivno, a to je za Evroligu jako važno. Nadam se da će, sa košarkaškim znanjem trenera Željka Obradovića i kvalitetom ekipe, uspeti da ostvare dovoljan broj pobeda i da se plasiraju u Top 8 Evrolige. A u plej ofu je sve moguće.

• Kako ti se čini tim Crvene zvezde?

- Zvezda, takođe, ima izvanrednu ekipu, možda jednu od najboljih bekovskih pozivija u čitavoj Evroligi. Protiv nas, Kampaco je deo ekipe, što nije bio u prethodnim utakmicama Evrolige. Ne treba ni trošiti reči o kvalitetu i stvarima koje on doprinosi igrajući za ekipu.

• Navijači komentarišu i šale se da je “Gudurić u dresu Fenera “razbio” Partizan”, a Lučić Zvezdu u dresu Bajerna.

- Ne gledam to tako. Za mene je lično Zvezda posebna motivacija. Odrastao sam igrajući derbi utakmice. Siguran sam da će, kao i svi ostali mečevi biti poseban za igranje. Ali, veliki broj prijatelja imam koji su trenutno deo ekipe Crvene zvezde i sa jedne strane, drago mi je da ih vidim i igram protiv njih. Nemam tu vrstu motivacije da pobedim Zvezdu jer sam bio kapiten Paritzana, već, da donesem pobedu svojoj ekipi.

Reprezentacija Srbije

Osim Bajerna i Partizana, sa posebnom emocijom Lučić govori i o reprezentaciji Srbije. Iza Orlova je ispadanje sa Evrobasketa, ali i stvaranje tima, kao i plasman na Svetsko prvenstvo.

- Najvažnije je da smo se plasirali na Svetsko prvenstvo. Ova generacija zaslužuje da bude deo najvećeg takmičenja. Da se nismo našli tamo, izgubili bismo pravo i kvalifikacija za Olimpijske igre. Praktično, dva ciklusa neigranja za reprezentaciju.

- Dobar je rezultat, počevši od leta i važnih i teških utakmica protiv Grčke u Beogradu, Turske, onda prozora koje smo imali. Pobedom protiv Velike Britanije, zadatak je ispunjen.

- A Evropsko prvenstvo? Trudim se da ne razmišljam o tome. Bolan i težak poraz za sve nas u prvoj eliminacionoj utakmici protiv atipične ekipe Italije koja je zasluženo slavila. Da ne detaljišem, to je poraz koji je svima nama težak i, nadam se da ćemo imati šansu da svi napravimo mnogo bolji rezultat na narednom takmičenju.

Orlovi su tim

• I selektor Pešić, i Nikola Jokić u jednom od razgovora pred Ol star, spomenuli su to: “postali smo ekipa”. Isti je slučaj i sa tobom. Koliko je taj "tim" važan za dalja takmičenja?

- Druženje tokom priprema, na terenu, van njega, zaista leto za pamćenje. Družili smo se svi i ostali smo ekipa i nakon poraza što, posebno u reprezentativnim okupljanjima, nije uvek slučaj kada dođe do rezultatskog neuspeha.

• Možeš li to da pojasniš?

- Svakako, može da dođe i do “sukoba”, ako se ne ostvari rezultat koji se priželjkuje. Mi smo ostali zajedno. Tu noć smo proveli razgovarajući o stvarima koje smo mogli da uradimo bolje. Slažem se, jesmo ekipa. Dosta nas je gradilo taj duh ekipe i kroz takmičenja koja su bila i pre toga.

Faktor Jokić

• Da li se čujete međusobno?

- Da, čujemo se. Sa Jokom sam se čuo. Pisao sam mu nakon poraza od Grčke. Mislim da smo svi zaista međusobno u kontaktu, što je i normalno. Susrećemo se kroz takmičarsku sezonu, pre svega u Evroligi. Normalno je da deo našeg razgovora iskoristimo i za priču o reprezentaciji.

• Kažeš, čuo si se sa Jokićem. Šta sada dvojica reprezentativaca komentarišu?

- Nema tu neke mnogo pametne priče:

“Da li si gledao?”

“Jesam.”

“Kako je bilo?”

- To su najjednostavnija pitanja koja se tiču igre i možda nekih planova koji se tiču budućnosti. Ne mogu sad da ti kažem šta mi je sve rekao - kaže u polušali Lučić i

nastavlja uz osmeh:

- Naravno, komentarisali smo određenu utakmicu, rezultat. Videćemo. Još jedno ili dva takmičenja su ispred nas. Svi smo u bitnim delovima sezone. Ja se nadam da će se rezultatski neuspeh na Evropskom prvenstvu, i ta utakmica protiv Italije, iskoristiti kao podstrek, ali i kao deo iskustva, za period koji i zvanično sledi, a to je Svetsko prvenstvo.

• Kakav je Jokić kada se igra sa njim u reprezentaciji?

- Kao dupli MVP NBA lige, a možda i trodupli, kako igra ove godine, normalno je da ljudi pričaju o njemu i da se sve vrti oko Jokića. Vanserijski je talenat u svakom pogledu. Čist talenat i neverovatan osećaj ima i igru svih nas čini mnogo boljim.

- Želja pred Svetsko prvenstvo je da se vratimo sa jednom od medalja. Ali, poneseni iskustvom sa Evropskog prvenstva, kao i ranijih, bitno mi je da nastavimo sa tim duhom reprezentacije, da budemo ekipa i da, iz utakmice u utakmicu dižemo formu i budemo najbolji kada dođe do eliminacionog dela - zaključuje Lučić.

(Telegraf.rs)