Šta se desilo sa Crvenom zvezdom?

Košarkaši Crvene zvezde pretrpeli su šokantan poraz u Zagrebu od Cibone - 85:81. Poraz kao poraz, nije strašan, sastavni je deo sporta i to je ono što se dešava. Ono najgore nije meč, nego izgubljena ekipa, s kojom se susreće četa Duška Ivanovića utakmicama unazad.

U svakom problemu je najteže pronaći uzrok, početak i tok problema, onaj okidač koji se poput pijavice uhvati za kožu i ne dozvoljava da se napravi korak napred, da se odalji i učini nešto bolje. Ne ide. Ta pijavica je uhvatila Crvenu zvezdu i očigledno ne može i ne želi da je pusti.

Kada bi se vratilo vreme unazad, "krivac" za lošiji start sezone je dobio otkaz, Vladimir Jovanović je napustio klupu, stigao je Duško Ivanović, neverovatna serija pobeda, činilo se kao da je TOP 8 sasvim realna meta, a evo, upitno je i prvo mesto u ABA ligi.

Čini se da krivac nije samo jedan, da se ne sme prstom upreti u samo jednu osobu, već da je to tim, čitava ekipa kako na parketu, tako i pored njega, ali i u foteljama iza kulisa. Svako ima svoje parče kolača, gorkog kolača, koje mora da kusa u ovom slučaju i da razmisli, kada je sve krenulo u kontra smeru?

Ko bi sada mogao biti krivac kada Zvezda, slobodno se može reći, ima jednu od najboljih bekovskih linija u Evropi - Nedović, Vildoza, Kampaco? Izreka kaže "prva palačinka se uvek baci u smeće", ali, ukoliko zagori i druga, treća... Možda je potrebno promeniti tiganj.

Početak problema - Sudijska greška protiv Barselone ili nešto drugo?

Kada se postavi na papir, kada se podvuče imaginarna crta, Zvezda bi ove sezone mogla da se objasni u nekoliko činova. Vladimir Jovanović je bio greška na klupi, to je brzo postalo svima jasno, Ivanović je stigao da vadi kestenje iz vatre i to je uspeo, donekle.

Neverovatan niz pobeda, jasno je svima bilo da će stati i stao je. Olimpija je skinula skalp Crvenoj zvezdi, slavila je u Pioniru, ali, to je poraz, to se dešava. Potom i meč protiv Barselone, greška sudija kod Mirotićeve trojke, kasnije i slavlje ekipe iz Blaugrane - to se dešava, sportski.

Ipak, ono što se ne dešava jeste - meč protiv Žalgirisa i totalni potop. Čini se kao da je taj meč u Litvaniji bio tas na vagi koji je prelomio u jednu stranu. Od tada, Zvezda ne liči na sebe, već liči na raspuštenu bandu iliti, koliko god grubo zvučalo - rekreativnu ekipu sa basketa ispred zgrade.

Tih, poslednjih pet minuta u Litvaniji, kada je Zvezda uspela "prospe" sedam poena razlike su na psihološkom planu uticali na ekipu Duška Ivanovića, koja je izgubila kompas i krenula pogrešnim putem.

Još jedna domaća izreka bi rekla - kada uđeš u pogrešan autobus, svaka stanica je pogrešna. To je slučaj sa Zvezdom.

Evroligaš ili rekreativci sa basketa, pitanje je sad?

Poraz od Žalgirisa je došao kada se činilo da Zvezda ima sve u svojim rukama, međutim, Ulanovas je pogodio dve trojke preko Filipa Petruševa i prelomio meč, crveno-beli su ispustili i bolji međusobni skor, sve je otišlo niz reku.

Ali, to je bio samo početak svega.

Slaba igra je potom viđena i u derbiju, na domaćem terenu, u Pioniru. Partizan je slavio sa 79:78, paradoksalno, Zvezda je tako nastavila svoj pad, dok je Partizan krenuo da se diže. Crno-beli su igrali slabo, dosta slabo, ali su i dalje bili bolji rival, nije mogla nesnađena Zvezda da ih ugrozi, pa da je meč trajao i dodatnih 40 minuta.

Malo je popravljen utisak osvajanjem Kupa, ali i tamo je Zvezda bila bleda i skoro pa neprepoznatljiva.

Potom je usledila pobeda protiv Makabija, iznenađujuća, ali, porazi od Albe i Bajerna su pokazali da ova Zvezda ne liči na onu iz decembra. Identično kao protiv Žalgirisa, velika prednost, potom usiljeno šutiranje trojki, nerezeonski šutevi... Nemačke ekipe su to dočekale i okrenule rezultat na samom kraju.

Poraz od Cibone, na identičan način, samo je pokazatelj da nešto ozbiljno ne štima, dok je vremena sve manje. Prilika za popravni skoro pa nema.

Kako je i gorenavedeno, poraz kao poraz nije najveći problem u ovoj situaciji. Problem je to da Zvezda nema snažnu odbranu po čemu je poznata, kao i da nema fluidnost u napadu, već da se oslanja na pojedince, koji zakazuju.

Čak i ne na pojedince, ne na njihove kvalitete, Kampacovu lucidnost, Nedovićevu brzinu ili Vildozin šut... Zvezda se oslanja na šuteve za tri poena, koji su na izuzetno niskom procentu. Opet, meč protiv Cibone je pokazao da i kada su dobri procenti, da opet nedostaje "ono nešto".

Kada bi Zvezda protiv Cibone, ali i u Evroligi odigrala akciju, smislen napad, rutinski bi došla do koša, samo nekoliko dodavanja i sva snalažljivost košarkaša od niskih do visokih, sve bi bilo ukombinovano i samo bi "teklo". Ipak, čim toga nestane, nestaje i Zvezdina šansa za pobedom.

Kampaco nije spasitelj, Vildozina slaba forma i pitanje - gde je Filip Petrušev? 

"Stigao" je Fakundo Kampaco, počeo je da igra u Evroligi, ali je i uprkos tome došlo do poraza od Bajerna. Argentinac je uz svog zemljaka Luku Vildozu bio najefikasniji pojedinac, ali su i njih dvojica ispalili i 20 trojki, od čega su pogodili samo tri.

To nije košarka kakvu Zvezda neguje godinama, Zvezdi treba fluidnost. Čini se kao da je igra unutar reketa postala zanemarljiva, a tu leži novo pitanje - gde je Filip Petrušev?

Srbin je u proteklom periodu bio jedan od najboljih igrača svog tima, jedan od najboljih igrača Evrope na svojoj poziciji, ali je počeo da dobija sve manju minutažu, potom i sve manju ulogu u igri, pa se ponekad čini kao da je igrač uloge, a ne nosilac ekipe.

A sve je počelo od meča protiv Monaka, kada ga je trener Ivanović otvoreno kritikovao iako je bio najbolji pojedinac. Isto je uradio i posle Žalgirisa, te je pitanje - da li su ovo "vaspitne" mere zbog stvari koje se dešavaju iza zavese dostupne za javnost?

Samim tim su na značaju dobili bekovi, koji nisu u baš dobroj formi.

Vildoza je bio nosilac dobre igre Crvene zvezde, ali nakon povratka od povrede protiv Barselone, jednostavno, Argentinac nije svoj. U međuvremenu se desio i peh na ljubavnom planu, pa se čini kao da ga je to "dotuklo", iako s vremena na vreme ponovo zablista.

Nedović se prečesto "ispucavao" tokom sezone, ali je bio predvodnik tima kada god je bilo potrebno, no, protiv Cibone je i on pomalo zakazao.

Jednostavno, košarka je timski sport i ne sme zavisiti od pojedinca.

I, šta ćemo sad?

Kada se sagleda situacija, jasno je da je Crvena zvezda pogrešila s dovođenjem igrača tokom leta. Džon Holand je neupotrebljiv, Ivanović čak i ne računa na njega, Ben Bentil je doživeo pad u igri i pokazao zašto je ostao bez ugovora u Milanu, Miroslav Raduljica postoji samo na papiru u ovom timu...

Tu su još i Dalibor Ilić koji nije stasao za ozbiljnu košarku u Evropi, iako je pokazao da može da zablista, Nikolu Ivanovića je omela povreda, dok je Ognjen Kuzmić postao igrač koji na parketu provede oko pet minuta.

Sve u svemu, Crvena zvezda igra košarku sa limitiranim brojem igrača, dok ostali popunjavaju broj. Makar u situacijama kada to ne ide, dok, bilo je slučajeva da i upravo neko "bljesne", poput Stefana Markovića i oduševi publiku i svom timu donese pobedu.

Bilo je, doduše retko, ali je bilo.

Ali, kada se radi o ozbiljnoj košarci u Evropi, kada se mašta o TOP 8, onda se takvi bljeskovi ne smeju dešavati retko i na trenutke. Bljesaka mora uvek biti.

Sezona u Evroligi Zvezdi sada ozbiljno "visi", neka nada, doduše minimalna, i dalje postoji, a za to će crveno-beli morati da ostvare veliku seriju pobeda, počevši od meča sa Efesom koji je na programu u sredu od 20.30. Takođe, uskoro će biti definisan i rasplet u ABA ligi i borba za prvo mesto, a odgovor na to će biti dat u večitom derbiju koji je na programu u ponedeljak 13. marta.

Crveno-belima dakle sledi verovatno odlučujuća nedelja koja će odrediti dalji tok sezone. Sat kuca i sve je manje vremena za ispavke...

(Telegraf.rs)