Srbima je malo potrebno za sreću: Dva Argentinca, dve lopte i poraženi "neprijatelj"

Sudbina ili nazovite to kako vam po volji, najpreciznije je to, možda, tumačiti kao splet okolnosti, kao sreću, mada ima tu još mnogo faktora koji su doveli do toga da u velikoj večeri za argentinski fudbal, za Lea Mesija, iste noći još jedan prvoklasni sportista iz ove južnoameričke države zabavi temperamentan i lako zapaljiv narod sa drugog dela planete.

Da li Luka i Leo znaju samo koliko su usrećili srpski svet. Samo ubaciš loptu kome treba i kad treba, i eto ga - možeš lako postati heroj u Srba. A to je opasno dobra stvar koja može da ti se desi.

U Kataru, Mesi je raspametio Argentince, ali veliki deo srpskih ljudi željnih hrvatske tuge, one koji su baš mnogo želeli da to što je uradio baš tako uradi Hrvatima.

Polako, ali sigurno, nižu se heroji Srbije na Mundijalu.

Prvo je to bila kompletna Portugalija i Gonzalo Ramos zbog pobede nad Džakom i Šaćirijem. Uh, koliko nam je to trebalo, reći će ovde. Sad je to Leo Mesi. Nazvaše ga još šaljivdžije željne Tviter, Fejsbuk i Instagram slave, "Đeneral Leo Mesi".

Foto: Tanjug/AP

Za deo populacije u Srbiji, da li je on većinski ili ne - nije nam poznato, prolaz Hrvatske nije se mogao tako lako progutati, još je to teško prihvatljiva stvarnost, taj kontinuirani uspeh hrvatskih fudbalera naspram svih naših neuspeha, pa je tim pre obožavanje Mesija kod Srba sada dostiglo istorijski maksimum.

Kako i neće, "radio" je za "našu stvar". Blagoje Jovović lično!

Da li slavimo zbog samog Mesija i njegovog koraka ka najvećoj tituli koja mu nedostaje ili slavimo zbog toga što je Mesi pobedio Hrvate? Biće da je ovo drugo ovog puta. Znamo se...

U Beogradu, plesao je još jedan majstor sa omiljenim okruglim rekvizitom, on je neka vrsta košarkaškog Mesija. On savršeno pogađa većom loptom u manji okvir koji mora pogoditi, ali bogami ume i te kako da pogodi "žicu" navijača, koje je, u utorak uveče, doveo do tačke belog usijanja umećem koje ima u rukama.

Kao Mesi fudbalskom svetu, Vildoza se uvukao pod kožu crveno-belom navijačkom korpusu. Zbog njega se sad traži i tek će se tražiti karta više za Zvezdine utakmice.

On je Mojsije koji cepa odbranu rivala na pola, probija i spušta loptu u koš kad nema izlaza. On sme da baca sa osam metara u petoj sekundi napada, pogađa kad se lomi, asistira, Vildoza je u Zvezdi sve ono što je Mesi u Argentini. Amerikanci bi to nazvali "floor general". Igrač-lider koji vodi napade, diktira ritam, prenosi loptu, radi sve i ima punu slobodu da radi sve. Ima bezgranično poverenje igrača da radi kako misli da treba.

Sve kao i Mesi. Još je i emotivac. Stopio se sa srpskim pulsirajućim ambijentom. Kakva savršena sinergija je ovde na delu.

Foto: MN Press

Slučajno ili ne, i ovaj Argentinac je "radio" za "srpsko-zvezdašku" stvar, a da nije bio mnogo svestan toga. Kao i Mesi.

Prekoputa Vildoze je bio Žalgiris koji je, zna se, posle Partizana, Atamana i Panatainakosa najmanje omiljen protivnik. Zvezdaši su, kao što su silno želeli da Mesi spreči proboj Hrvata u finale, isto tako u Litvancima videli "neprijatelja" kojeg treba poslati kući da tuguje.

Luka im je doneo "duplu dozu radosti". Mora biti da su navijači spavali čvrsto i blaženo protekle noći.

Leo Mesi i Luka Vildoza. Toliko je lako usrećiti ovaj često napaćen narod. Loptom.

(Teleraf.rs)