Javio nam se košarkaški "Murinjo" iz luksemburške egzotike: Klub mu dominira u ligi, a nema ni letnje pripreme

Košarka je sport koji se oduvek veže za Srbe, za naše gene, korene i za uopšte krv koja teče venama. Neko bi rekao da dete dobije loptu pre cucle, o čemu govori i velik broj košarkaša, ali i trenera širom sveta. Jedan takav, mlad i talentovan, radi u Luksemburgu, njegovo ime je Luka Filipčević, a on je u intervjuu za Telegraf govorio o svojoj karijeri, uslovima u tamošnjoj košarci, ali i Crvenoj zvezdi.

Luka Filipčević, iako njegovo ime na prvi pomen ne znači mnogo prosečnom poznavaocu košarke, njegova karijera govori za sebe, a s obzirom na to da je tek na samom početku, u narednom periodu bi za njega tek moglo da se čuje.

Iako još mlad, štaviše, godinama više odgovara igraču nego treneru, ima ih 28, on je odlučio da pođe onim drugim putem, da patike i dres zameni odelom i cipelama, te tako pokuša da uradi ono što je Žoze Murinjo - da postane poseban.

Radio je u Srbiji, Poljskoj, sada je u Luksemburgu i ne žali se. Naprotiv, uživa, a o svemu tome i još mnogo čemu je govorio za Telegraf.

"Video sam da nemam kvalitet kao igrač, od 18. godine radim kao trener"

Tokom odrastanja, ogroman broj dece sanja da postane vrhunski sportista. Fudbaler ili košarkaš, nije bitno. Želja je zaigrati za omiljeni klub, obući dres koji je nosio neki od idola i na taj način ispisati neku novu stranicu istorije.

Poput te dece, sanjao je i Luka Filipčević, želeo je da postane košarkaš, ali... Iskren je bio prema sebi i prema drugima, uvideo je da kvalitet ne prati njegove godine, pa se odlučio za radikalan potez. Krenuo je da uči, postao je trener i sada, godinama kasnije, to mu se isplatilo.

On je glavni trener ekipe Telstar Esperanž u Luksemburgu i to sa samo 28. godina. Time je Luka i započeo svoj razgovor za Telegraf.

- Kao igrač sam prošao sve mlađe kategorije, ali sam video da nemam kvalitet za profesionalnu karijeru. Zbog toga sam se već sa 18 godina posvetio trenerskom poslu. Hteo sam da ostanem u košarci, video sam da je to moj životni poziv i da želim samo time da se bavim u životu. Beovuk mi je dao šansu da radim sa mlađim kategorijama, tamo sam proveo pet godina, a uspeo sam da osvojim i jedan trofej u regionu Beograda, što mi je dalo motivaciju za nastavak, a i potvrdu da sve ide kako treba - ističe Filipčević.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Luka Filipcevic Piu (@piu_di_belgrado)

Beovuk je bio njegov start u karijeri, potom je radio Luka i u Poljskoj, da bi seniorska ponuda, prva za njega u karijeri, stigla iz Luksemburga, iz ekipe Telstar Espreanž.

- Posle Beovuka je stigao poziv iz Zjelone Gore, tamo sam takođe radio sa mlađim kategorijama, da bi potom stigla ponuda iz Luksemburga, postao sam trener seniorske ekipe i postao sam najmlađi trener nekog prvog tima u čitavom Luksemburgu, a i šire. Ovo je ujedno i moja prva seniorska sezona u karijeri , a sve je došlo spontano, na preporuku je stigla ponuda, smatrali su da sam pravi čovek da im pomognem u organizaciji i da će sa mnom moći da se približe najvećim klubovima u zemlji.

Kako izgleda košarka u Luksemburgu, zašto ne postoje letnje pripreme i zbog čega je Kup veoma težak za osvajanje?

U prvi mah, na pomen Luksemburga se dosta toga odmah veže za amaterski sport, iako je ova zemlja u prethodnim godinama pružila nekoliko dobrih fudbalskih sezona. Zbog toga, Luka je za Telegraf ispričao i bliže o toj ligi, sportu, ali i samoj organizaciji.

- Ljudi nemaju priliku da saznaju mnogo toga o luksemburškoj košarci, čak je i meni, koji pratim sve lige u Evropi, ona bila nepoznanica pre nego što sam stigao. Imaju tri lige, a radi se o polu-profesionalnim ligama, gde su u prva dva ranga dozvoljena po dva stranca i oni imaju jedini profesionalni ugovor, dok domaći igrači imaju amaterske ugovore i uglavnom imaju druge poslove pored košarke.

- Prema mom mišljenju, liga je dosta zahtevnija za trenere, više nego za same igrače, u smislu neke limitiranosti ovih ekipa koje se uglavnom i oslanjaju na strane igrače, pa onda i motivisanje tih momaka koji ne žive od košarke. Oni treba da se posvete treninzima maksimalno i budu spremni da i kroz košarku uče svaki dan nove stvari. Na primer, ja ne mogu da organizujem letnje pripreme, jer većina njih ne želi da uzme odmor i ide na pripreme i onda moramo da improvizujemo u našoj sali, gledamo da uklopimo treninge, da se to ne poklopi sa poslom. Meni iz Srbije je to već poznato, ali drugi treneri moraju da paze - kaže Luka kroz smeh, pa nastavlja o svom klubu.

- Ovde su infrastruktura i uslovi u kojima radimo sjajni, stvarno se svi trude za najbolje uslove za svoje ekipe. Evo, mi očekujemo da na kraju ove sezone otvorimo novu halu, iako je ova naša stara tek 20 godina.

Kako je i ranije pomenuo, sistem u Luksemburgu ima tri lige, a sve je dosta ujednačeno. Ističe Luka i da ovde ne postoje izraženi favoriti, odnosno, da ekipa jedne sezone može da se bori i za opstanak, ali i za titulu.

- Tako je, naše lige su dosta ujednačene, stvarno svako može da iznenadi i da se jedne godine bori za opstanak, a već sledeće za titulu. Igranje Kupa je takođe zanimljivo ovde, ne znam koliko su ljudi upućeni, ali na primer ako neka ekipa igra protiv druge koja je iz višeg ranga kreće sa vođstvom od 10:0, ili ako je ekipa dva ranga iznad, onda autsajder kreće sa vođstvom od 20:0, što zna da bude dosta nezgodno, ali i čini te utakmice dosta zanimljivijim za publiku, to je neki model Kupa koji na primer ima i Belgija.

Perspektiva lige i gde se kriju najveći problemi

Iako je Luksemburg veoma primamljiva destinacija za život, pitanje je kakva je perspektiva lige i koliko igrači i treneri zapravo žele da dođu u ovu ligu. Naravno, iskoristili smo priliku da i o tome popričamo sa Lukom, koji iz prve ruke zna sve o tome.

- Istina, liga nije baš primamljiva za igrače i trenere, posebno jer znaju da se radi o polu-profesionalnoj ligi, ljudi ne mogu da vide na internetu o košarci ovde, pa ne znaju šta ih čeka. Ali, iz mog iskustva mogu da kažem da košarkaš ide u dobrom smeru i žele da pređu u profesionalne vode - kaže na prvu Filipčević, koji je potom ukazao i na probleme koje liga ima.

- Najveći problem predstavlja nedostatak ljudi za pokrivanje svih liga. Počevši od igrača, sudija, delegata i ostalim, mislim da je to zapravo i najveći problem da se proces "profesionalizacije" ubrza. Verujem da će košarka nastaviti da raste i da se razvija, jer od ove godine prvi put imamo dve ženske ekipe u Fiba Evropa kupu, a to je prvi korak da se vidi da li smo spremni za nešto slično i sa muškim ekipama, to bi bio veliki korak napred.

Igračima je teže da budu primećeni, ali je bilo i onih koji su se domogli NBA lige, kao i trenera koji su se dotakli nekih znatno viših instanci.

- Teže je probiti se odavde, ali ima dobrih strana. Tržište je otvoreno i ljudi lakše primete sve, ako radite dobro, Nemačka, Francuska i Belgija su tu. Primer, jedan trener je otišao u Brose Bamberg iz ove lige, a ovde je bio i jedan igrač koji je igrao drugu i treću ligu, pa se tokom NBA letnje lige domogao ugovora u Torontu, igrao je za Golden Stejt, Klivlend, a njegovo ime je Alfonso Mekini, pa eto, možete proveriti i to.

Za kraj ove teme je Luka poslao poruku koja se može primeniti i na sve ostale lige, ne samo na ovu.

- Ukoliko ljudi veruju u ono što rade i vole svoj posao, posvećeni su, uspeh i ostvarivanje nekih ciljeva će doći pre ili kasnije, pa čak i ako se ide ovako nekim drugačijim, težim putem.

Srbi i Amerikanci u Luksemburgu, ko sve čini košarku u ovoj zemlji

Već je istakao Luka da liga nije preterano primamljiva, ali da ipak ima onih koji uspeju da se pokažu, da se nametnu i da se izbore za neke znatno bolje ugovore. Filipčević je izuzev toga za Telegraf otkrio i da nije jedini Srbin u Luksemburgu, već da ova zemlja krije dosta naših internacionalca.

Takođe, otkrio je i koji Amerikanci najviše dolaze u ove klubove.

- Naravno da ima Amerikanaca, uglavnom su ona dva stranca u ekipama iz SAD, najčešće koledž igrači koji traže svoju šansu i koji žele da se dokazuju, a potom i da se izbore za neku bolju priliku u Evropi.

Iako bi mnogi smatrali da je Luka ovde "usamljen" kada je reč o srpskim državljanima, situacija je zapravo obrnuta.

- Iznenadio sam se koliko "naših" ima ovde u zemlji, ima trenera i igrača, kako u muškim, tako i u ženskim ekipama i stvarno je uvek zanimljivo proćaskati sa svima posle utakmice, videti njihove utiske o košarci ovde, ima kolega koje su tu dosta duže od mene, pa i od njih pokušavam da naučim nešto novo o košarci. Takođe bih spomenuo da u klubu imam i prijatelja, kolegu Uoroša, koji je preuzeo mlađe kategorije, ali mi i pomaže sa seniorima. Bitno je da širimo srpsku koloniju - ističe Luka kroz osmeh.

Težak start u prvenstvu, pobede se ređaju, ali posao i škola su na prvom mestu

Pored svojih trenerskih obaveza, Luka je aktivan i na društvenoj mreži Tviter gde svakodnevno izveštava svoje pratioce o dešavanjima u klubu, a gde takođe i komentariše utakmice u ABA ligi, ali i NBA.

On je tako i pokazao ostalima start u prvenstvu i svoje rezultate, ali je istovremeno malo i "kukao" zbog nedaća koje su ga snašle, jer je morao da trenira sa samo pet igrača na treningu.

- Uh da, problematična nedelja je to bila, čak i dve, ali s tim se susrećeno. Stigle su nas povrede, korona, onda se desi tako nešto. Ne mogu da kažem da oni na to gledaju kao hobi, posveženi su košarci, a i ja ih bombardujem sa informacijama o košarci, možda i preivše, a oni se trude da to isprate, iako su im poslovi od kojih žive na prvom mestu, pa tek onda košarka, zato se trudim da im sve uklopim kako njima odgovara.

- Pored toga, u ekipi imam i dvojicu momaka rođenih 2004. godine koji idu u srednju školu, oni dobijaju slobodno kad im nailaze testove i slično, njima škola mora biti na prvom mestu, od toga će živeti, iako ja očekujem da nekog od njih vidim u dogledno vreme možda i kao reprezentative ove zemlje, to je neka moja želja.

Ekipa koju predvodi srpski trener trenutno ima skor od pet pobeda i dva poraza u trećoj ligi Luksemburga, što je stavlja na 2. poziciju u prvenstvu, odmah iza B tima Rasing Luksemburga.

"Navijač sam Zvezde, san mi je da ih preuzmem jednog dana"

Kako je gorenavedeno, Luka Filipčević, iliti "Piu di Belgrado" kako je poznatiji na društvenim mrežama je veoma aktivan i na neki način je omiljen među svojim pratiocima, pogotovo onima koji navijaju za Crvenu zvezdu.

Ni sam Luka ne krije da je veliki navijač Zvezde i da jednostavno obožava da ih prati kad god može, dok je čak zbog kluba išao i u Monako gde je ispratio i fudbalere i košarkaše.

- Veliki sam navijač Crvene zvezde, tako da što se nje tiče, trudim se da stvarno sve ispratim, naravno, najviše košarku i fudbal, pa kad god obaveze dozvole gledam svaku utakmicu, a ako ne odgledam uživo, onda premotavam, gledam snimke i trudim se da ništa ne propustim - rekao je Luka, koji je potom istakao i zbog čega uopšte provodi vreme na društvenim mrežama.

Da vodimo hiljadu nula,Da nas ne stignu nikadaa❤️🤍 pic.twitter.com/6GPd9Zwx6J— Piu_di_Belgrado (@piu_di_belgrado) November 4, 2022

- Na društvenim mrežama sam se najviše aktivirao baš otkako sam u inostranstvu, jer mi je to bio neki ventil da prokomentarišem sve što ne mogu sa svojim društvom u tom trenutku, najčešće za sport naravno, pa sam kroz komunikaciju upoznao stvarno dosta ljudi s kojima se redovno čujem, a nekad i vidim kad sam u Srbiji, ali u inostranstvu.

Osim Zvezde, on koristi priliku i da isprati ostale klubove u ABA ligi, ali i sve srpske košarkaše, KLS... Dok je za Telegraf otkrio i šta mu je san u trenerskoj karijeri.

- Trudim se da ispratim sve mečeve, imam mnogo drugova koji igraju u ABA i ABA 2 ligi, a i gledam kako bih video neke nove ideje trenera koji samo rade. Naravno da postoji želja da jednom odem u ABA ligu, na meni je da nastavim da radim maksimalno, da sam posvećen poslu i verujem da će doći nagrada u vidu neke ponude, ali što se mene tiče, moj san je definitivno klupa Crvene zvezde.

(Telegraf.rs)