Srpski košarkaš pustio bradu iz inata, pa postao hit: "Rekli su da neću izdržati, ne brijem se 6 godina"

Ko god je pratio košarku u prethodnom periodu, nije mogao da ne primeti zaštitni znak Džejmsa Hardena - njegovu bradu. Isti je slučaj bio i sa Miroslavom Raduljicom, koji je zaradio nadimak "Braduljica". Sada, nekoliko godina posle njega, jedna nova "brada" preti da im uzmrda tron, a to je Nemanja Stanković, košarkaš Radnika iz Surdulice, čoveka čije su slike veoma brzo osvojile internet. Nemanja je za Telegraf pričao o svojoj karijeri, ambicijama, ali je odgovorio i na pitanje - zašto uopšte ima toliku bradu?

U doba interneta je teško da išta ostane skriveno, teži se senzacionalizmu i nečemu što će zaokupiti navijače, ali i vratiti upravo tu publiku na košarkaške terene. Deca su željna nekih novih idola, naravno, onih pozitivnih i tihih heroja koji su svojim zalaganjem na terenu osvajaju srca, ali i kupuju pažnju.

Preporučujemo

Jedna takva, poprilično skromna i lepa priča dolazi iz Surudulice, odakle su slike jednog košarkaša brzinom svetlosti osvojile internet, a potom su se proširile društvenim mrežama. Radi se o Nemanji Stankoviću, košarkašu Radnika, koji je usprkosio gorepomenutim Hardenu, Raduljici i pokazao da Srbija ima još jednu "bradu za trku".

- Slike su napravile haos na internetu. Bradu puštam već šest godina, kratim je s vremena na vreme, ali ona i dalje raste - započeo je Nemanja svoj razgovor za Telegraf, gde je otkrio i kako je uopšte došao na ideju da krene u ovakav poduhvat i tako iskristališe svoj imidž.

Kako je rekao, njemu uzor nije bio ni Džejms Harden, niti Miroslav Raduljica, već...

- Nisam imao uzora ni u kome od njih. Bradu sam počeo da puštam iz inata nekim prijateljima koji su pričali kako neću moći s tim da izađem na kraj. Evo dokle sam došao posle šest godina - ističe Nemanja.

Posebno su zanimljive bile slike Nemanje u dresu Radnika, kao i sama brada koja je "letela" sa strane na stranu u nekim od prodora. Mnogi bi pomislili da mu ona smeta, da ga sputava u košarkaškim utakmicama, međutim, on kaže da bi mu sad bilo čudnije da je nema.

- Zapravo mi i ne smeta, kratim je da se ne bi umrsila. Jednostavno se vremenom navikneš, ne znam kako bi izgledalo bez brade. Ipak, šest godina je veoma dug period.

Na nekim fotografijama, Nemanja izgleda kao da mu je potrebno dosta vremena kako bi je uredio, ali na iznenađenje svih, Stanković ističe da on bradu uopšte ne neguje. Ima određen ritual posle treninga, ali to je nešto što je svakodnevica u njegovom životu.

- Ja bradu ne negujem, samo treniram dva puta dnevno, tako da je pranje brade obavezno posle svakog treninga… Neizostavni deo mog ranca su i fen i četka, koje nosim. Feniranje brade mora da traje do 10 minuta posle svakog kupanja.

Iako je gaji i pušta već šest godina, Nemanja ne planira da se obrije, ali isto tako i ne zna koliko će još dugo da nosi bradu na licu. Nema razloga se obrije, ali kako i sam kaže "nikad ne reci nikad", pošto se ne zna šta bi moglo da ga natera da se obrije.

Ono što je još bitno jeste i to da KLS nema pravilo koje bi na neki način ograničilo bradu, kao i Nemanjino igranje. On i sam kaže da u svetu postoje mnogo čudnije stvari, nego što je njegova brada, te da niko nije ni obratio pažnju na to.

Zanimljivo je to da se niko nije žalio na njegovu bradu, pa čak ni njegova devojka, za koju, kroz šalu, kaže da ga nikad nije ni videla bez nje.

- Pa i nisu se žalili na bradu. Devojku sam upoznao u periodu kad sam prestao da se brijem tačno pre šest godina, tako da me ona bez brade skoro i ne zna. Šalim se, naravno, zna me, ali joj brada nikad nije smetala.

Igrao u Francuskoj i Makedoniji, ali ga je srce vuklo ka Srbiji

Nemanja nije neko ko je uživao mnogo pažnje u srpskoj košarci, makar ne do sada. Ali se zapravo iza njega krije dosta zanimljiva priča, karijeru je počeo u rodnom Leskovcu, igrao je za Zdravlje, da bi potom dosta lutao po Srbiji, ali je prelazio i granice.

Može se pohvaliti da je čak osam godina nastupao i u Francuskoj.

- Karijeru sam počeo tu u Leskovcu, u Zdravlju, prošao sam sve mlađe kategorije i kada sam malo sazreo kao igrač prešao sam u MZT. Posle toga sam se vratio u Srbiju, igrao sam u Prvoj i Drugoj ligi naše zemlje. Ređali su se klubovi, Superfund, Konstantin, Vladičin Han. Onda je potom usledila i nova selidba u Makedoniju, u Karpoš Sokoli, da bi se potom otisnuo u Francusku gde sam proveo osam godina - rekao je Nemanja Stanković za Telegraf.

Ipak, posle dugo vremena u inostranstvu, srce ga je vuklo da se vrati kući, što je umnogome omogućeno i kroz poziv Radnika iz Surdulice.

- Dosta je bilo putovanja u karijeri, ali se sada situacija promenila. Nikada nisam imao ambicije da ostanem negde na strani, uvek sam hteo da se vratim kući. Sad je došlo vreme za to, stigao je poziv Sudrulice i eto me.

Radnik se trenutno takmiči u Drugoj ligi Srbije, prethodnu sezonu su uspeli da završe na 4. mestu i obezbede plej-of, ali se nisu baš proslavili u njemu. Ambicije kluba kao i svakog su takve da se bore za najviše instance, dok Stanković ističe da je organizacija na zadovoljavajućem nivou.

- Organizacija je skroz korektna, tako mi se bar čini, a i čuo sam od drugih. Nisam bio dugo ovde, ali iz priča svojih drugova i bivših saigrača, sve deluje i te kako organizovano.

Klub kao i svaki drugi ima treninge, dok Nemanja kaže da je maksimalno posvećen njima, kako zbog sebe, tako i zbog ekipe.

- Naravno da sam posvećen treninzima, uvek sam i bio. Pre svega zbog sebe, a onda i zbog tima. Zbog sebe je to zbog zdravlja i da bih izbegao povrede, ali i zbog tima da bih mogao da pružim maksimum na terenu.

Kako god, Nemanja će sigurno zbog svog imidža, ali i zbog iskustva biti jedan od najpraćenijih igrača u Drugoj ligi Srbije.

(Telegraf.rs)