Aleksa Novaković, igrač koji je Pešiću "zapao" za oko: "Biti sa Karijem i učiti od njega je nešto neverovatno"

Poslednjih nekoliko spiskova za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u košarci koji je sastavio Svetislav Pešić zaintrigirali su mnoge. Što zbog "čudnih" termina igranja, što zbog svega ostalog, selektor je pored standardnih igrača redovno uvrštavao košarkaše koji do sada nisu oblačili dres Srbije.

Jedno ime posebno je bilo zvučno u poslednjem prozoru i iznenadilo je mnoge. U pitanju je Aleksa Novaković, koji je prethodne sezone odigrao odlično pod "palicom" Marka Marinovića u Borcu iz Čačka.

Novopečeni reprezentativac Srbije, koji će i naredne dve sezone nastupati u gradu na Zapadnoj Moravi, odvojio je svoje vreme i u razgovoru za Telegraf Sport je pričao o svom razvojnom putu, nastupima pred čačanskom publikom i najvećem pozivu u dosadašnjem toku karijere.

"Moja ideja je bila da otputujem u Ameriku. Otišao sam sa pričom da idem tamo zbog škole, ali sam od početka znao da sam tu zbog košarke"

• Pre svega, zbog čega si odlučio da se baviš košarkom? Da li si se u mladosti možda bavio i nekim drugim sportovima?

- Kao mali sam krenuo sa plivanjem, nakon toga sam imao kraće iskustvo sa tenisom, koje finansijski nije bilo moguće ispratiti i onda sam otišao na košarku. Tražio sam od roditelja da me odvedu na prvi trening, bio sam prvi razred osnovne škole u tom trenutku i bilo mi je zanimljivo. Nisam menjao sport nakon toga.

- Počeo sam u FMP-u. Tamo sam prošao sve mlađe selekcije. Kada je došlo do spajanja Zvezde i FMP-a, nisam prošao tu selekciju za 1995. godište. Tada sam prešao u Žarkovo, gde sam igrao dve godine. Potom sam otišao u Ameriku, završio četvrtu godinu srednje škole i prvu godinu fakulteta. Onda sam se vratio u Evropu, gde sam odigrao jednu sezonu u Seriji C u Italiji. Posle toga sam nastupao u Košarkaškoj ligi Srbije za Mladost iz Zemuna tokom dve sezone, godinu dana sam bio u Novom Pazaru i zatim je došao Borac.

• Odakle je došla ideja da odeš u Ameriku? Većina vršnjaka uglavnom odabere "evropski" put u mlađim fazama karijere...

- Moja je ideja u suštini da odem u Ameriku. Moji nisu bili za to, jer odlazim kao malo dete, koje nije bilo ni punoletno u tom momentu, daleko od kuće, na hiljade i hiljade kilometara. Ja sam "pritiskao" roditelje, koliko god je to finansijski bilo izvodljivo u tom trenutku da me pošalju tamo, sa pričom da idem zbog škole, ali sam znao da idem tamo zbog košarke, da iskusim i naučim nešto novo. Uspeo sam da ih ubedim. I to je bilo jedno sjajno iskustvo, koje bih preporučio svakom detetu koje bi želelo da ode.

- Otišao sam u sjajnu srednju školu. Bio sam u Finli Prepu, što je škola kroz koju je u istoriji prošlo toliko NBA igrača. Nisam mogao da odbijem tako nešto. Prihvatio sam oberučke tu priliku i tamo sam zapravo shvatio šta znači rad i koliko treba raditi da bih postao profesionalni košarkaš. Izvukao sam toliko dobrih stvari iz svega toga. Bilo je mnogo više težih momenata nego lakših ili dobrih, ali sam iz toga uspeo da izvučem toliko da ne mogu da merim ni sa čim.

• U kojoj meri se razlikuju evropski i američki stil košarke iz nekog tvog pogleda? Da li je bilo teško privići se?

- Baš dosta. Znanje trenera je različito, mislim da kod nas dosta više znaju o samim osnovama košarke, na čemu se košarka zasniva. Kod nas su treneri i klinci potkovaniji za košarkaški početak. Kod njih je to dosta drugačije. Košarka je usmerena na individualnu tehniku, odgovornost, igru jedan na jedan... Tamo je tržište neverovatno veliko i svi gledaju da ugrabe "svoje" u svakom momentu. Teško je, pogotovo kada se dođe iz Evrope prebaciti se na to njihovo razmišljanje. Košarka tamo se dosta zasniva na atletskim sposobnostima, barem tada kada sam ja bio. Sada se ipak sve više priča o šutu i gleda se to. Amerika kao Amerika.

• Da li si imao neke planove da posle završene škole u Americi tamo ostaneš i pokušaš da se pronađeš u nekom timu ili si planirao povratak za Evropu?

- Sa srednje škole, koja je konkurencijski bila sjajna otišao na neki "mid ili lou mejdžor". Uglavnom, to nije bio najviši mejdžor, u Diviziji I. Konkurencija je bila slabija, osećao sam se igrački bolje od svih, što sam i pokazao kroz trening i pripremne utakmice. Pričao sam sa trenerom - govorio mi je da mi je uloga ovakva, da sam "frešmen" i da treba da radim neke "prljave" stvari, te da ću zaraditi 25 minuta. Meni je sve to sjajno izgledalo, jer sam tražio školu gde ću moći da igram odmah.

- Ali došla je prva utakmica protiv Indijane, gde me je on ubacio na poslednjih 30 sekundi meča... Posle toga sam bio u razgovoru sa njim i video sam da tu nema ništa od moje minutaže. Znao sam da je moja sezona "propala". Tada je bilo pravilo da ako želim da pređem u drugu školu Divizije I, da moram da pauziram jednu godinu od košarke, što meni nije dolazilo u obzir.

- Tako sam napravio odluku da se vratim u Evropu. Tu mi je trener Milan Mandarić dosta pomogao. Nisam znao gde ću i kud ću. On je sarađivao sa jednim klubom u Italiji koji je u Seriji B, ali tu nisam mogao da igram, jer tu drže samo domaće igrače, tako da me je poslao u Seriju C. Tamo sam izgradio samopouzdanje i veru da mogu da uspem.

"Uvek sam obožavao da nastupam u Čačku, igram sa dosta adrenalina za Borac i za publiku"

• Potom su usledili prelasci u Mladost iz Zemuna i Novi Pazar. Kako su ti se činile te tri sezone iz sadašnje perspektive?

- Bio sam u Mladosti prvo kod Branka Maksimovića, pa kod Marka Baraća. U Novom Pazaru mi je prvi put bio dodir sa punijim halama. To je bilo zanimljivo, neka nova vrsta adrenalina na utakmici. Rekao bih da je u Pazaru sve bilo dosta zanimljivije, jer smo igrali ABA 2 ligu i jurio se rezultat. Tim se sklapao za rezultat, pre toga je bilo da smo svi ispod radara i da tražimo svoju priliku. Dve različite sezone, različita iskustva.

• Potom je usledio prelazak u čačanski Borac. Koliko si zadovoljan saradnjom sa Malinom i saigračima?

- Kada sam došao u Borac, bio sam veoma zahvalan što sam dobio priliku da budem deo kluba koji je u ABA ligi, koji je na takvom nivou. I pre toga sam znao na kom je nivou Borac i što se tiče ostalih klubova u Srbiji. Uz Partizan, Zvezdu, FMP i Megu, Borac je tu bio najozbiljniji. Jednostavno sam uživao u svemu tome, pogotovo te prve sezone. Ona mi je bila jako bitna za moje iskustvo i samopouzdanje, da se nauče neke "forice" dok sam igrao protiv igrača koji su na daleko većem nivou od nekog na kojem sam ja do tada igrao.

- Svidelo mi se sve od samog starta, momke sam znao, igrao sam protiv njih. Nakon toga sam se i mnogo bolje upoznao. Družimo se svakodnevno. To mi je i sada kada sam produžio ugovor bio jedan detalj, koji me je podstakao da ostanem. Nisam imao nedoumica što se toga tiče.

• Dvorana u Čačku je redovno ispunjena do poslednjeg mesta. Da li možda nekada imaš tremu kada izađeš pred toliko navijača?

- Nemam. I kada sam igrao prethodne tri godine protiv Borca, obožavao sam da igram u Čačku, jer je hala uvek bila prepuna. I kada igraš protiv pune hale je neka vrsta adrenalina, a sada pogotovo kada ja igram za klub, za Borac, za tu publiku... Stvarno ne znam kako bih rekao, dobije se neka nova vrsta energije na terenu. Košarka je 300 puta zanimljiva nego što je bila. Čim se uđe u halu na zagrevanje, to je tako lep osećaj - videti punu dvoranu koja je aktivna, ljude koji vole da prate košarku.

"Mogli smo više u Borcu prethodne sezone, sledeće je ideja da se juri neki veći stepenik"

• Iako je Borac igrao veoma dobro prošle sezone, ipak je zbog pravila ABA lige morao da igra baraž sa Zlatiborom. Kako si ti to video, da li je bilo nervoze?

- To je bio problem sa tim pravilima ABA lige, ali ja lično mislim da je sezona mogla bude i mnogo bolja. Nismo imali sreće sa povredama i par igrača i ja smo prolazili kroz koronu. To je pola tima držalo van terena. Nismo bili kompletni ni u jednom trenutku sezone, što nam nije nimalo odgovaralo, ali smo izvukli maksimum. Na kraju smo baraž igrali nezasluženo, ali smo pokazali da smo zaslužili da ostanemo u ABA ligi.

- Normalno da uvek ima tenzije. Ulog je ogroman - ostati u ABA ligi ili otići ispod. Ali, rekao bih da smo izašli na teren sa idejom da dokažemo da smo tu gde jesmo sa razlogom i to smo uradili.

• Postoji li neka ekipa koju bi posebno izdvojio, a protiv koje ti je bilo "najnezgodnije" da igraš?

- Voleo sam da se pronađem u odbrani uvek i da dam doprinos u tom delu igre. I sa te strane mi je Cedevita Olimpija bila nekako najnezgodnija, jer imaju dosta napadača koji mogu da napadaju iz driblinga. Tu su i Zvezda i Partizan, ali to ne može da se poredi sa ostalima u ligi.

• Kako se osećaš pred narednu sezonu u Borcu. Da li misliš da možete da "pojurite" i neko od mesta u plej-ofu?

- Kroz neku priču sa Malinom, to je ideja, da se juri neki veći stepenik. To je u planovima kluba i to me je privuklo. On i dalje razmišlja u tom smeru, nadam se da ćemo napraviti ekipu koja je konkurentna svakome. To smo i do sada bili, ali sada sa idejom da se napada još nešto više. Mnogo sam uzbuđen. Samo čekam da krene liga...

• Da li možda razmišljaš o nekoj daljoj budućnosti? Da li planiraš da kasnije u tokom karijere osetiš kako je to igrati negde drugde u Evropi i inostranstvu?

- Voleo bih naravno da odem i u inostranstvo. To je želja svakog igrača, da iskusi i vidi nešto novo. Ali nemam neke planove na duže staze. Želim samo da počne sledeća sezona, ne razmišljam ni o kraju sezone, ni o sledećoj godini, svi planovi su usmereni ka ovoj godini.

"Bio sam prizeman, ali baš srećan kada je stigao poziv za reprezentaciju. Biti sa Pešićem na terenu je neverovatno iskustvo"

• Pravo niotkuda došao je poziv za reprezentaciju. Da li te je pozvao selektor Svetislav Pešić lično ili si saznao na neki drugi način? Šta ti je prolazilo kroz glavu?

- Malina me je okrenuo i rekao da postoji šansa da dobijem poziv od Pešića. I onda me je opet posle dva-tri dana pozvao i rekao da je pričao sa Pešićem i da mu je on dao "amin" da me pozove. Bilo je iznenada. Nekako sam bio prizeman, a opet sam bio baš, baš srećan. To je san svakog sportiste i košarkaša. Jedva sam čekao da se pojavim, da vidim kako to izgleda, da budem sa ostalim momcima na terenu koji su trenutno i već par godina u nizu na visokom nivou i igraju u Evroligi, Evrokupu, španskoj ligi...

• Koliko su ti treninzi sa reprezentacijom pomogli da dodatno unaprediš svoju igru?

- Biti na terenu sa Pešićem kao trenerom je isto neverovatno iskustvo za mene. Pre toga sam imao šansu da nam Željko Obradović bude na treninzima u mojoj prvoj godini u Borcu. Tako da tu neku veličinu bih uporedio, kao i sa vrstom treninga. Svi znaju ko su Željko Obradović i Svetislav Pešić i šta su sve osvajali. Biti na terenu sa njima i učiti od njih je nešto neverovatno.

- Učio sam slušajući savete od Pešića i njegovih pomoćnika, koji su tu bili pored terena, kao i od saigrača, koji imaju dosta više iskustva. Uvek vidim kada mogu nešto da pitam. Oberučke prihvatam savete. Sigurno mi je sve to značilo i za samopouzdanje i na igračkom planu što se tiče ideja.

• Šta očekuješ od Eurobasketa? Bio si u timu sa nekim od momaka koji će nastupati u septembru u Pragu i Berlinu...

- Kao i cela nacija, očekujem da osvojimo sve. Mislim i da smo favoriti. Imamo neverovatan roster, sastav, sve ide u tom smeru da osvojimo. Ali opet, sport kao sport, igra se utakmica po utakmica, sigurno će više mečeva biti na jednu loptu, zato je sport i zanimljiv i košarka. Ali očekuje se samo prvo mesto.

• I za kraj, da li si možda stigao da opereš ruke u Zapadnoj Moravi po tradiciji?

- Još nisam oprao, ali možda bi trebalo. Možda bi se nešto promenilo, ha-ha.

(Telegraf.rs)