Kako su Zvezda i Partizan došli dotle da rutinski kupuju igrače Barse, Panatinaikosa, Olimpijakosa?

Euforije nam nije nikada manjkalo na pomen košarke, nekada je taj osećaj bio izraženiji za reprezentaciju, a danas, kada nacionalnom timu baš i ne ide dobro, kada je kult reprezentacije poljuljan i nema medalja, sva navijačka energija je usmerena ka klubovima, čitaj: ka Zvezdi i Partizanu. Samo oni postoje u košarkaškom univerzumu prosečnog srpskog navijača.

Iako oba kluba duguju kamaru para državi (neki više, neki manje), ambicioznije nego ikad napadaju tržište i ne žale novac da dođu baš do onog igrača kojeg su zacrtali. Šta košta neka košta, deviza je crveno i crno-belih za ovo leto. Nižu se potpisi koji mnogo koštaju, reprezentativni kalibar oličen u Anđušiću, Nedoviću, NBA uzdanica Egzum, te prekaljeni evro dvojac Hasan Martin i Džon Holand, a to je, kažu upućeni, tek početak onoga što sledi. Najavljuju se samo igrači najvišeg ranga i pedigrea.

Preporučujemo

Naravno, imaju perjanice naše košarke još štošta da ponude osim dopumpanog naci budžeta. Igraju na kartu evroligaškog statusa, punih hala i zapaljivog ambijenta koji magnetski privlači potencijalne akvizicije. Kod Partizana je samo faktor Željko Obradović dovoljan bez svega ostalog da privuče igrača sa 20 poena u rukama, i eto vam rostera kadrog da se potuče za najviše ciljeve. Dodajte tu još galopirajući entuzijazam koji je eksplodirao sa povratkom u Evroligu i reakciju koja mora da usledi od uprave da odgovori na sva ta silna očekivanja, i dobijate najskuplji tim Partizana u istoriji.

Jasno, Zvezda prati i podiže ulog.

Kao redovan učesnik Evrolige crveno-beli su sve primamljivija destinacija za sve veći broj kvalitetnih košarkaša. Zvezda takođe iz godine u godinu podiže letvicu, podignuta je dosad najviše sa Kalinićevim povratkom minule sezone, a Nedovićev dolazak je potvrda najviših ambicija kluba sa Malog kalemegdana da se i u postradonjićevskom dobu održi rezultatska dominacija u ABA ligi i da se pokuša nešto više u elitnom evropskom rangu. Utisak je da Hasan Martin i Džon Braun deluju kao uvertira još zvučnijim kadrovima.

Kako je došlo dotle da Zvezda i Partizan dovode igrače iz Barselone, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Armanija? Više je faktora uticalo da se večitima otvori ta mogućnost.

Nije tako davno bilo vreme kada su naši najveći klubovi sa prilično limitiranim budžetima dovodili slabije afirmisana imena jer za zvučnija nije bilo jakih finansijskih aduta. Tada je ključan bio dobar skauting i veština ubeđivanja da je Beograd, ma koja strana da je u pitanju, najbolji izbor za karijerni uzlet. Mnogim igračima upravo su Zvezda i Partizan bili odskočne daske u kasnije velikim karijerama.

Danas proces dovođenja igrača izgleda mnogo jednostavnije. Novac, kojeg ranije nije bilo u tolikoj količini, sada je glavni adut da se privuku igrači iz najvećih evropskih ekipa. Dojuče nezamisliv scenario. Zvezda i Partizan dovode iz Barselone, Panatinaikosa, Olimpijakosa, Armanija...

Foto: Marko Jovanović

Istina, i Evroliga je doprinela da danas na Zvezdu i Partizan gledamo kao na imućnog vlastelina koji se razbacuje parama. Organizacija elitnog takmičenja je podigla standarde, ne sme se više ni pomisliti na učešće u takmičenju ako se nema "minimalac" od 7 miliona evra, ali to nimalo ne otežava poziciju najvećim srpskim klubovima. Troši se kao da sutra ne postoji.

Na sve to treba dodati i eliminaciju ruskih klubova sa evroligaške scene čime je Partizanu, na primer, direktno omogućen prijem u Evroligu, samim tim i mogućnost da materijalizuje svoj jak finansijski trenutak potpisujući platežno zahtevne ugovore.

Evroliga je takmičenje koje mnogo traži a malo daje klubovima koji participiraju. Čak i da se desi bajka i Evroligu osvoje Zvezda i Partizan, oni teško mogu vratiti uloženi novac, ali to je, ipak, u zemlji u kojoj narod traži samo "hleba i igara", najmanje važno.

(Telegraf.rs)