Došla su neka čudna vremena. Da košarkaška reprezentacija Srbije ne nastupa na Olimpijskim igrama. Da strahujemo da li ćemo otići na Svetsko prvenstvo sledeće godine. Da nas samim tim neće biti ni u Parizu za dva leta.
FIBA je napravila takav sistem takmičenja kakav jeste i nema nazad. Kvalifikacije će ubuduće postati neka vrsta rutine i hteli mi to ili ne hteli, nećemo moći neozbiljno da ih shvatamo. Videli smo to pre godinu dana, videli smo i sada.
Preporučujemo
Hanter produžio ugovor sa Bajernom
Amerikanka iz zatvora u Rusiji poslala pismo Bajdenu: "Prestravljena sam da ću ovde biti zauvek"
Pri svemu ovome navedenom, problem ne predstavljaju igrači koji su u ovih šest utakmica protiv Belgije, Slovačke i Letonije ostavili srce na terenu. Oni su se svakoga puta odazvali nacionalnom pozivu, posle dugačkih sezona, neki sa nesaniranim povredama...
Njihov maksimum je bio ovo - dve pobede protiv Slovačke i trijumf nad Letoncima. I to treba poštovati.
Moralo je bolje, ali morala je Srbija da ima i bolji sastav. Ako ne za prethodna dva prozora koja su se preklapala sa klupskim takmičenjima (ruku na srce, onaj u februaru ni to), onda za ovaj sada u junu.
Zbog svega toga nekako još više bole suze Alekse Avramovića posle jučerašnjeg meča pred kamerama. Nije bežao od odgovornosti, odigrao je svih šest utakmica u ovim kvalifikacijama.
Sa emocijom. Jučerašnju i povređen.
Ubacio je 11 poena, a prosečno skoro 17 po utakmici protiv Belgije, Letonije i Slovačke.
Zbog svega toga, hvala, Aleksa. Hvala svim momcima koji su juče bili u timu. Koji su igrali prošlog februara i prethodnog novembra na startu. Vama lošu reč ne možemo i ne smemo da kažemo.
Mi moramo da se zapitamo kuda plovi ovaj brod, kako kaže ona čuvena izreka. Selektor Kari Pešić nema magični štapić. Rekao je da ima magnet i da pokušava da privuče igrače, ali je on izgleda za ovaj junski rok bio preslab.
I on je pokušao. Ruku na srce, nije to bilo toliko blistavo kao nekada i o nekim odlukama se može diskutovati, ali je pokušao da uradi ono što je do njega.
Pravo pitanje je gde su bili ostali naši reprezentativci, nosioci igre kroz godine iza nas. Od dugačkog spiska koji se našao pred svima onog prvog dana okupljanja, ostale su samo mrvice. Bez nekog posebnog obrazloženja.
A zar nije nastup za reprezentaciju nešto najlepše što neki sportista može da doživi? Možda se varamo, možda su ta vremena davno prošla...
Treba sesti, treba razgovarati, napraviti neki plan, dogovoriti se. Ozbiljno moramo da počnemo da mislimo i o budućnosti. Ko će nastupati za Srbiju za šest ili sedam godina od sada.
Mlađe kategorije su nam takođe daleko od blistavih. Posle žetve medalja, desilo se da momci do 20 godina starosti leto pred početak pandemije koronavirusa ispadnu u Diviziju B, odakle se iz istog tog razloga do danas nisu vratili među najbolje.
Sve su to stvari o kojima moramo da razmišljamo. Dugačko leto je pred nama, možda nikada teže.
Da li će se desiti paradoksalna situacija da Srbija 18. septembra postane prvak Evrope, a da narednog leta ne nastupi na Svetskom prvenstvu?
Nadamo se da neće. Ali, ne možemo se oteti utisku da nas je košarka na tužan način pozdravila na kraju ove takmičarske godine.
Do avgusta i novog reprezentativnog okupljanja. Ovoga puta, valjda, u najjačem sastavu.
Video: Pogasili se reflektori u Čairu, navijači Srbije popalili telefone da osvetle igračima halu
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Pešić dobio dva ogromna pojačanja: Petrušev i Gudurić se priključili reprezentaciji Srbije
Pogledajte reakciju Pešića kad smo ga pitali o rođenju sina Nikole Jokića
Pešić pred Dance: "Samo medalja se računa u Srbiji, nekad mi se čini kao da mislimo da se samo ovde igra"
<% post.title %>
Dušan Ristić poziva navijače na meč košarkaša sa Dancima: "Da cela hala bude plavo-bela"
Video: Pešić o kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo: "Ovo nam pomaže da vidimo ko je za reprezentaciju"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Rea
Vi i dalje pravite pet priloga nedeljno o konjima, ergelama i trkama. Naravno da nisu krivi ovi što su bili na parketu.
Podelite komentar
Leko
Šta bre nisu krivi??? A ko je kriv??? Da nisam ja možda??? Jel to samo naši igrači imaju naporne sezone, a drugi uživaju i čekaju da im mi dođemo da nas tako umorne pobede??? Svi naši igrači su NBA, Evroligaškog ili eventualno nivoa Evrokups, što je sasvim dovoljno. Ali treba se boriti svim silama... Naravno, ako uopšte želiš da se boriš... U našoj reprezentaciji ima igrača koji su se naodmarali tokom sezone, mogli su malo jače da "povuku"... Ljudi, sramota je da gubimo od ovakvih pacera. I još jednom: isključivi krivci su igrači i selektor i tu nema zbora. Ovoga puta neću o KSS, a mogao bih i o njima mnogo toga da kažem.
Podelite komentar
hogar
ako. moze doncic.. dragic da igraju kvalifikacije zasto to ne mogu nase primadone..... nemam nista protiv onoga koji nece..... znaci tu smo gde smo..... nemamo kvalitetne igrace za velike turnire i treba raditi na tome. netrebaju nam stranci nego da se bolje radi sa mladima i da im se pomogne tako se jaca liga... tako se dobijaju sampioni...... ukljucivati u prve timove nadarene momke od 17..18 godina i. kaliti ih.... pa pre je svaki tim imao nekoliko mladica u tim godimama sto su igrali u prvim timovima i bili nosioci igre zasto se to promenilo....
Podelite komentar