Teško je, biće i teže: Pešićeve glavobolje za novembar, neće igrati zvezde tima, evo ko bi mogao da ih zameni

Košarkaši Srbije nalaze se u vrlo neprijatnoj poziciji u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo koje se 2023. godine održava na Filipinima, Indoneziji i u Japanu. Poraz od Letonaca u Rigi "zagorčao" nam je život i meč sa Belgijancima nam je sada od velikog značaja. Samo trijumf dolazi u obzir, jer pravila kažu - bodovi se prenose u drugu fazu takmičenja.

A ako Srbija u drugu fazu prenese "samo" 1-3, bukvalno neće imati pravo na kiks protiv mnogo jačih timova kakvi su Turska i Grčka, na čast Velikoj Britaniji, koja će takođe biti rival Orlovima, ali se protiv njih zaista očekuju dve pobede. Sa druge strane, ako krenemo sa 2-2 (po pobeda protiv Letonije i Belgije, kao i po poraz iz ovog kruga), to faktički znači da ćemo se sa selekcijom Turske najverovatnije boriti za to treće mesto koje vodi na Mundobasket.

Preporučujemo

Ako ne bude nikakvih većih iznenađenja, Letonija i Grčka će drugu fazu kvalifikacija sa 3-1, Srbija i Turska će biti na 2-2, dok će Belgija i Velika Britanija imati po 1-3. Pri tome, Orlovi će imati gori međusobni skor od Letonaca, a od sutrašnjeg meča zavisi da li će takav slučaj biti sa Belgijancima, koje moramo da dobijemo sa barem pet razlike.

Ukoliko sutra slavimo protiv Belgijanaca, raspored nam je sledeći: u avgustu igramo sa Velikom Britanijom kući i sa Grčkom u gostima, potom nas u novembru očekuju mečevi sa Turskom u gostima i Grčkom kod kuće, a za kraj u februaru 2023. godine dueli sa Velikom Britanijom na strani i sa Turskom pred domaćom publikom.

Foto: ATA Images

Problematičan je upravo novembarski prozor, u kojem Srbija neće moći da računa na igrače iz NBA lige, Evrolige, verovatno i iz VTB lige, a vrlo je problematično i da li će Partizan i Zvezda moći da se odreknu svojih snaga, uzimajući u obzir to da će se i sami nadmetati u Evroligi, a da će se kvalifikacije igrati paralelno sa regularnim kolima elitnog takmičenja. O tome je danas govorio selektor Svetislav Pešić.

- Doći će novembar, opet će biti Evroliga. Sad imamo dva tima u Evroligi, što je fantastično za našu košarku. Ja nisam ni protiv Partizana, ni protiv Zvezde, već sam i za Partizan i za Zvezdu. Radujem se što su u Evroligi i idu da predstavljaju srpsku košarku u Evroligi, ali očekujemo da i će igrači njihovih klubova u novembru i februaru igrati za reprezentaciju u prozorima druge runde - rekao je Pešić.

Pa, ko će to zapravo moći da igra za reprezentaciju Srbije? U pitanju su uglavnom igrači iz ABA lige, kao i drugih evropskih šampionata, a koji neće imati evropske obaveze u tom periodu ili se takmiče pod okriljem FIBA, koja zbog toga pravi pauzu u klupskom kalendaru. U nastavku vidite ko to sve dolazi u obzir po pozicijama za novembarski prozor kvalifikacija.

Foto: MN Press

PG (pozicija 1, plejmejker) - Aleksa Uskoković (Mega), Novak Musić (Arka Gdinja), Nikola Rebić (Sintainiks MBC)

Pozicija plejmejkera je ono što je našoj reprezentaciji pravilo problem kroz poslednjih nekoliko godina. Posle vrlo iskusnog Miloša Teodosića, malo je mladih košarkaša koji mogu da krenu njegovim stopama. Ipak, Srbija će izvesno moći da se osloni na tri takva igrača u novembarskom prozoru, a interesantno je da su sva tri u nekom momentu svoje karijere nastupala za tim Mege.

U pitanju su Aleksa Uskoković, koji se i sada nalazi sa Pešićevim Orlovima, potom Novak Musić koji je bio član svih mlađih kategorija Mege, a iza kojeg je odlična sezona u poljskoj Arki iz Gdinje (nekadašnjem Prokomu), te Nikola Rebić koji je posle avantura u Jeniseju, Monaku i Nanteru prošle godine igrao za nemački Sintainiks MBC.

Uskoković je svakako prvi pik za ovu poziciju, pošto je u Megi uspeo da povrati svoje samopouzdanje i ove sezone je u proseku imao 5,3 poena po utakmici uz 2,8 skokova i 2,8 asistencija. Najbolje partije pružao je na kraju sezone, a to je razlog zbog kojeg ga je selektor pozvao za ovaj prozor.

Sa druge strane, tu je i Musić, koji je odigrao gotovo svaki meč za Arku ove godine i uz Džejkobija Bojkinsa bio glavni razlog zbog kojeg je tim Miloša Mitrovića (koji je u međuvremenu prešao u Torunj) opstao u ligi. Prosek od 11,6 poena uz 3,1 skok i 4,7 asistencija bio je među najboljima u poljskoj Energa Basket ligi, a neretko su potezi ovog momka iz Beograda završavali među deset najboljih u kolu. Jednom se i našao u idealnoj petorci runde.

I Rebić je u nemačkoj Bundesligi igrao sasvim korektno. Prosečno je beležio 10,3 poena uz 2,6 skokova i 4,4 asistencije. Reč je o košarkašu kojem nije strano da pogodi sa distance, gde je prošle sezone imao vrlo visok procenat realizacije od 36,4%.

Foto: Mike Kireev/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia & MN Press

SG (pozicija 2, bek) - Nemanja Nenadić (Breogan), Aleksandar Aranitović (Džukija), Stefan Momirov (Breogan), Dragan Milosavljević (Fuenlabrada), Marko Jošilo (Igokea)

Na poziciji broj dva, odnosno kao bekove, bismo mogli da imamo pravi "miks" mladosti i iskustva. Pešić bi već u regionu mogao da nađe igrače koji bi zaigrali na ovoj poziciji, a ako pogleda malo dalje, videće još veći izbor.

Tako vrlo lako u reprezentaciji po prvi put možda budemo gledali Marka Jošila, vrsnog šutera za tri poena, koji već dve sezone uspešno nastupa za Igokeu, a prethodno je čak tri godine igrao za Krku iz Novog Mesta. U sezoni 2020/21, Jošilo je u ABA ligi imao neverovatnih 57% za tri, dok je ove sezone "spao" na 40,6%, ali je to i dalje više nego dobro. Sezonu je završio sa 9,0 poena u proseku uz 3,7 skokova i 1,8 asistencija.

Tu je i Nemanja Nenadić, nekadašnji igrač Mege, FMP-a i Zvezde, koji se sada "skrasio" u Breoganu posle fantastične sezone u Zastal Zjelonoj Gori iz Poljske. Punio je Nenadić nemilice koševe rivala, brzo postao miljenik publike, a u Energa Basket ligi je u proseku beležio 14,8 poena uz po pet skokova i asistencija. Još jedan igrač koji je letos prešao u ovaj klub je Stefan Momirov, koji je imao sjajnu sezonu na Rodosu za Kolosos, a koji bi mogao da predstavlja ispomoć na bekovskim pozicijama.

Preostala dva pika za Pešića su iskusni Dragan Milosavljević, koji je ove sezone igrao u Fuenlabradi i koji se polako ponovo uzdiže posle one katastrofalne povrede koja ga je zadesila na pripremama za Mundobasket 2019. godine u Kini, te Aleksandar Aranitović iz litvanske Džukije, koji je kroz karijeru imao iste probleme. Što se Gagija tiče, on je stao na proseku od 8,4 poena uz 1,8 skokova i 1,5 asistencija, dok je Sani imao 12 poena po utakmici uz 5,2 skoka i 2,3 dodavanja.

Foto: MN Press & 900/Cordon Press / Cordon Press / Profimedia

SF (pozicija 3, krilo) - Nikola Đurišić (Mega), Marko Luković (Breogan)

Na krilnim pozicijama smo nekako "najtanji", odnosno Pešićev pik svodi se na samo dva koliko-toliko profilisana košarkaša koji mogu da popune ovu poziciju. Reč je o supertalentovanom Nikoli Đurišiću iz Mege i Marku Lukoviću, mlađem bratu Uroša Lukovića, koji je posle sage na Jadranu prešao da igra za španski Breogan, koji polako, ali sigurno postaje srpska kolonija na Pirinejima.

Mladi Nikola je sin poznate bivše odbojkašice Vesne Čitaković-Đurišić, a u Megi je pod Vladom Jovanovićem dodatno napredovao. U ABA ligi je imao prosek od 6,1 poena uz 2,1 skok i 1,9 asistencija, dok je u Juniorskoj ABA ligi bio nenadmašiv, završivši ovo takmičenje sa 27,3 poena u proseku uz 6,3 uhvaćenih lopti i 5,3 asistencija, pokazavši da je daleko ispred konkurencije.

Kada je reč o Lukoviću, ni on ne može da se pohvali lošom sezonom, naprotiv. U Breoganu se istakao kao jedan od ključnih igrača, provodio je dosta vremena na terenu i beležio dvocifren broj poena u proseku, tačnije 10,4 poena uz 3,5 skokova i 0,8 asistencija. Na sve to, njegov klub se dugo borio za plasman u plej-of ACB lige, ali mu je ta čast na kraju izmakla.

Foto: MN Press

PF (pozicija 4, krilni centar) - Marko Jagodić-Kuridža (Budućnost), Aleksa Radanov (Igokea), Boriša Simanić (Mega), Stefan Birčević (Univerzitatea Kluž), Aleksa Novaković (Borac Čačak)

Ako naše košarkaše izbegnu povrede (sa kakvom se sada muči Marko Jagodić-Kuridža posle meča sa Letonijom u gostima), Srbija ne bi smela da ima većih problema na poziciji krilnog centra. Ponovo će selektor Pešić moći da računa na spoj mladosti i iskustva, pošto će u opticaju za novembarski prozor biti između ostalih i Stefan Birčević, uz već pomenutog igrača Budućnosti.

Za Jagodića-Kuridžu ne treba trošiti previše reči, pošto se regionalna javnost već dobro upoznala sa njegovim kvalitetima za ovih nekoliko sezona igranja u Primorskoj, Zvezdi i Budućnosti. Slična priča je i sa Stefanom Birčevićem, koji je posle Partizana odlučio da se zaputi put istoka i odlične partije pruža već dve sezone za Univerzitateu Kluž sa kojom je došao do četvrtfinala FIBA Lige šampiona. Prosečno, Birča je ubacivao 11,9 poena uz 4,2 skoka i 1,5 asistencija.

Tu su i mlade snage u vidu Alekse Novakovića i Boriše Simanića, koje je Kari već pozvao za ovaj prozor, kako bi video koliko mogu, te Alekse Radanova, koji je nastupao za Srbiju u nekim ranijim pohodima, a bio je i član mlađih selekcija Srbije. Novaković je protekle godine bio član Borca, Boriša je igrao za Megu, dok je Radanov bio član Igokee.

Što se Novakovića tiče, prosečno je beležio 5,8 poena uz 2,5 skokova i 0,9 asistencija, nešto bolji je bio Simanić sa 12,8 poena uz 4,3 skoka i 0,7 asistencija, dok je Radanov uspeo da se etablira kao jedan od standardnih igrača u rotaciji u Igosima sa prosekom od 9,2 poena uz 3,4 skokova i 3,7 dodeljenih lopti saigračima.

Foto: MN Press

C (pozicija 5, centar) - Dragan Apić (Zastal Zjelona Gora), Đorđe Gagić (Lijetkabelis), Dejan Kravić (Unikaha), Dušan Ristić (Fuenlabrada), Marko Pecarski (Borac Čačak)

Ni centarske pozicije neće mnogo trpeti. Dvojica nekadašnjih igrača Crvene zvezde mogla bi da popune rupu koja bi nastala zbog činjenice da u ovom prozoru ne bismo mogli da računamo na Bobija Marjanovića, Nemanju Bjelicu i neke druge igrače. U pitanju su Dušan Ristić koji je i sada sa reprezentacijom, te Dragan Apić iza kojeg je maestralna sezona u Zastal Zjelonoj Gori.

Dobra stvar u svemu je što je Apić već bio deo nekih ranijih reprezentativnih okupljanja, pa ne bi odmah bio bačen u vatru, a njegov prosek od 13,5 poena uz 6,9 skokova i 1,8 asistencija govori da je neko na koga bismo zaista mogli da se oslonimo i poenterski, ali i sa strane odbrane i građenja reketa. Ristić gaji slične kvalitete, a u španskoj Fuenlabradi, Ristić je ubacivao 10,0 poena po meču, a na to je dodavao 4,7 uhvaćenih lopti i 0,5 asistencija.

Iz bilo kakvog razgovora ne bismo smeli da izostavimo ni Đorđa Gagića, koji je procvetao pod palicom Nenada Čanka u ekipi Lijetkabelisa protekle takmičarske godine. Ušao je nekadašnji igrač Partizana i Igokee u finale litvanskog šampionata izbacivši u polufinalu moćni Žalgiris, a u Evrokupu je takođe pružao fine partije. Sve to pretočeno u brojkama kaže da je Gagić imao 14,1 poen po meču uz 4,8 skokova i 1,4 asistenciju.

Preostala dva igrača na koja bismo mogli da se oslonimo su Dejan Kravić iz Unikahe, koji je ranije nastupao za Srbiju, i Marko Pecarski koji je sada sa Pešićevim Orlovima u Nišu. Dejan je imao solidnih 6,9 poena uz 5,9 skokova i 1,6 asistencija u španskom prvenstvu, a mladi igrač Borca je zablistao u završnici sezone, na kraju došavši do odličnih 12,2 poena uz 6,0 skokova i 0,6 asistencija. Ono što bi Marko mogao da usavrši je igra u odbrani, pošto u napadu predstavlja jednog od najpotentnijih igrača našeg nacionalnog tima.

(Telegraf.rs)