Da li iko sluša Pešića? Niste ni svesni da Srbija može da ostane bez Svetskog prvenstva

Pred košarkaškom reprezentacijom Srbije ovog leta su veliki zadaci koji bi, ako se shvate na pravi način, i zajednički ispune, predstavljali "samo" uspeh. U suprotnom slučaju, eventualni neuspeh mogao bi da dovede srpsku košarku u novu veliku reprezentativnu krizu. Prva prepreka je već danas od 18.30 protiv Letonije u gostima (Sport klub 1).

Upravo na ovo upozorava selektor Svetislav Pešić od momenta od kada je, posle 20 godina, ponovo preuzeo funkciju selektora nacionalnog tima. Popularni Kari niti u jednom momentu ne beži od visokih ciljeva, ali, ne koristi košarkaške fraze na koje često "padaju" navijači.

Situaciju sagledava iz više uglova i potpuno realno. Uz to, pokušava da se prilagodi i adekvatno odgovori na svaku od prepreka koju sa sobom nose FIBA kvalifikacioni prozori, sukob FIBA-e i Evrolige, povrede košarkaša i slično.

Ipak, utisak je da ljudi u "zemlji košarke" uspeh reprezentacije shvataju kao nešto potpuno normalno i ne očekuju nikakav drugi ishod. Činjenica je, znamo šta su medalje, znamo kako izgleda pet puta osvajati Svetsko prvenstvo, penjati se na najviše stepenike postolja na Evrobasketu i Olimpijskim igrama. Ali, činjenica je i da na zlato čekamo 20 godina.

Je 'l Belgija i Letonija igraju košarku?

Konfuziju kod navijača stvaraju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo i Evrobasket koji se umalo preklapaju i o čemu smo ranije pisali. Prva faza, koju Srbija završava mečevima sa Letonijom 30. juna i Belgijom 3. jula, a tri najbolja prolaze u drugu fazu u kojoj su Grčka, Turska i Velika Britanija. Da je put do Svetskog prvenstva dug i težak, upozorava i selektor koji je i pre nekoliko dana u podkastu "Jao Mile".

- Mi radimo na tome da se kvalifikujemo za Svetsko prvenstvo. To će biti jedan od mojih najtežih izazova i najtežih poslova koje sam radio. Mislim, da, ako se kvalifikujemo za Svetsko, a ne mogu to da poredim sa zlatom u Indijanapolisu, ali, to je približno isto. Imamo najtežu grupu i idemo sa najtežom grupom. Da pojasnim, imamo dve runde kvalifikacija. Sa Letonijom i Belgijom idemo u grupu sa Grčkom, Turskom i Velikom Britanijom - istakao je Pešić i dodao:

- Mi pitamo: "Je 'l Belgija i Letonija igraju košarku?" Belgija, ti igrači ne igraju u NBA, ne igraju Evroligu, ali igraju u Francuskoj i Španiji i dobri su. Ali, Letonija je u ovom trnutku bolja od Litvanije trenutno. To su ekipe koje imaju veliku motivaciju. Nisu bili prvaci sveta. Oni su navikli da igraju kvalifikacije i to rade sa ogromnim entzijazmom. To je njihov život, a mi kvalifikacije ne računamo, kao ni neki igrači.

Kako bi reprezentacija funkcionisala potrebno je mnogo faktora uklopiti na pravi način. Čak selektor i igrači ne mogu sami, jer je podrška neophodna. I to nije nova fraza. Uspeh i medalja stvara se u krugu koji uz same aktere na terenu čine i klubovi, ali i navijači.

Hoćeš na Svetsko prvenstvo, a nećeš da igraš kvalifikacije?

Popularni Kari spada u grupu onih lidera koji timu sa kojim rade kažu: "Za mnom". Zato, poziva na jedinstvo i ponavlja da sve klupske zastave sada moraju da se spakuju i da postoji samo jedna - zastava Srbije. Kari je opisao jednu od situacija koje ima sa košarkašima. Ja pitam igrača: "Hoćeš da igraš na Svetskom prvenstvu?". On mi kaže da hoće, a ja ga ponovo pitam: "Pa kako ćeš da igraš ako se ne kvalifikujemo?".

Situacija je ozbiljna. Navijači očekuju uspeh, igrači su pod pritiskom, a klubovi biju svoje brige.

- Mora da se borite za svaku kintu, morate da obezbedite uslove, želite da zadovoljite sponzore, morate da pobeđujete. Sve to znamo. Onda, dođe na red naša reprezentacija. Onda se od vas očekuje da preuzmete odgovnnost za vaše igrače. Vaši igrači... Vi ih učite, vi ih vaspitavate. Ja se trudim, da, kada se vrate u klub budu bolji i kao igrači i kao persone. Ja nemam šta njima drugo da ponudim, samo mogu da garantujem da će biti bolji kada se vrate u klub. Koliko, to ne znam, ali biće bolji.

- Zato kažem, ako je reprezentacija važna, a jeste, samo zamisli sad ovo. Evo samo zamisli ovo, da ne budemo pesimisti, nego optimisti. Šta imaš ako si pesimista, nemaš ništa. Ako si optimista, nešto ćeš i dobiti. Ali sam trener, moram da gledam situaciju realno, da to bude neka baza, pa taj optimizam razvijamo i širimo. Ali, hajde malo da vidimo šta je naša realnost, šta može da se desi. Iduće godine je Svetsko prvenstvo, recimo, ne kvalifikujemo se. Iduće godine je 100 godina košarke u Srbije. Pazi, 100 godina jednog sporta koji može da se ponosi svim, igračima, trenerima, Zvezdom, Partizanom, Slogom iz Kraljeva, Borcem iz Čačka... To može da se desi, da ne budemo tamo na 100 godina od svega - istakao je Pešić.

Ono što je sigurno, mesta za preteranu euforiju nema. Realnost Srbije je  sasvim drugačija, a uloga prvog favorita u svakom od mečeva koji igramo, bilo da je reč o FIBA kvalifikacijama ili predstojećem Evrobasketu, prija, ali nije potpuno realna. Tačno je, dvostruki MVP NBA lige Nikola Jokić će predvoditi Orlove na parketu, uz verovatno, Teodosića, Micića i ostale. Ali, "pre jutra ne sviće". Upravo to Pešić ponavlja, jer samo tako se dolazi do uspeha i vraća "zlato" i pehar u vitrine.

(Telegraf.rs)