Žocove akvizicije u Partizanu, pogoci i promašaji: Sivi Panter, Avramović zasijao, Kuruc bolje da nije dolazio

Košarkaški klub Partizan ušao je u prethodnu sezonu sa velikim ambicijama, što se i očekivalo još od 28. juna, dana kada je za prvog trenera promovisan Željko Obradović. Dolazak najtrofejnijeg evropskog trenera u istoriji košarke podigao je apetite svima u klubu, pa su "Žoc" i sportski direktor Zoran Savić krenuli u sklapanje jakog crno-belog tima sa jednim ciljem - povratkom u Evroligu. Sezona je završena bez trofeja, i bez Evrolige izborene na terenu, ali se najelitnije evropsko takmičenje izborilo za "zelenim stolom", pa su navijači Partizana lakše zacelili rane. 

Leta 2021. godine crno-beli su krenuli u veliku rekonstrukciju tima. Tokom leta su u klub stigli Jam Madar, Aleksa Avramović, Dalas Mur, Kevin Panter, Gregor Glas, Rodions Kuruc, Zek Ledej, Alen Smailagić i Balša Koprivica, dok su se ekipi tokom sezone priključili Matijas Lesor i Tristan Vukčević.

Kada se pogleda sezona unazad, deluje da je najbolje pojačanje Partizana, makar na osnovu onoga šta se očekivalo i šta su od očekivanja pružili svi, bio Aleksa Avramović.

Avramović se vratio u Srbiju nakon epizoda u Varezeu, Unikahi i Estudijantesu, gde je bio drugi najbolji strelac ACB lige. Nije ni Aleksa počeo sezonu najbolje, trebalo mu je vremena da se navikne na Obradovića i na svoju ulogu u ekipi, imao je neke odlične, ali i neke slabije partije. Međutim, posle februarske reprezentativne pauze i derbija odigranog u crno-belom "Pioniru", gde je ubacio 33 poena najvećem rivalu uz osam trojki iz 10 pokušaja, Avramović je odigrao fenomenalan nastavak sezone.

Da je potpuno shvatio šta se od njega očekuje i da to može da ispuni najbolje je pokazala finalna serija ABA lige, u kojoj je Avramović tokom pet utakmica sa 16,2 poena u proseku bio najkonstantniji igrač crno-belih. Iako je mnogima prva asocijacija na njegovu sezonu nesrećno promašeno zakucavanje u meču 1/8 finala Evrokupa protiv Burse, on je čak i u tom meču pružio veoma dobru partiju i sa 23 poena bio najefikasniji.

Ono što je najveće iznenađenje ove sezone od Alekse Avramovića jeste fantastična defanzivna uloga. Bek srpske reprezentacije igrao je izuzetno agresivno na protivničkim plejmejkerima, pogotovo na prenosu lopte i organizaciji napada, gde je nebrojano puta krao loptu rivalima i tako raspaljivao svoje navijače, saigrače, ali i sebe, unoseći dodatnu energiju.

Kao ubedljivo najveće pojačanje stigao je Kevin Panter. Kako se to popularno kaže, prava bomba je eksplodirala tog 2. jula u Partizanu, pošto je stigao igrač koji je prethodne sezone vodio Milano do Fajnal-fora, gde je i zatrpao koš Barselone. I opravdao je očekivanja Panter u najvećem delu, ali je imao i nekoliko mrlja tokom sezone, u nekim od najvažnijih duela.

Podbacio je Panter onda kada je u Evrokupu bilo najvažnije - u meču protiv Burse. Šutnuo je Partizanov bek tada 14 puta iz igre, a pogodio samo u tri navrata, i to svaki put za tri poena iz 10 pokušaja. Drugu slabu partiju pružio je u Podgorici, kada je u drugom meču polufinala ABA lige ostao bez poena u "Morači", iako je sedam puta uputio šuteve na koš rivala. Ipak, za tu partiju se izvadio već u narednoj utakmici kada je ubacio 30 poena i poništio očajan nastup u Crnoj Gori.

Nije Panter bio na svom nivou ni u drugoj utakmici finala ABA lige, kada je Partizan imao veliku šansu za brejk, ali je falilo par poena Pantera da do toga i dođe. Ubacio je Panter devet poena, od čega šest sa linije bacanja, uz 1/5 iz igre. Dobro su ga čuvali košarkaši Crvene zvezde, ali ni on nije bio na svom nivou. Ipak, ono za šta je doveden pružio je u trećoj i petoj utakmici, kada je ubacio 22 i 27 poena, dok u četvrtom meču nije ni morao da uzima puno šuteva jer su svi crno-beli košarkaši bili raspoloženi.

Još jedna akvizicija na bekovskim pozicijama bio je Jam Madar, mladi izraelski plejmejker, koji je stigao kao veliki talenat i zalog za budućnost. Stigao je Izraelac u Partizan nakon što je draftovan od strane Boston Seltiksa, za koje je igrao i u letnjoj ligi, ali je bilo očigledno da je još uvek "zelen".

Falile su Madaru utakmice koje se igraju sa većom čvrstinom, što nije slučaj u Izraelu. To se posebno videlo u ABA ligi, ali i protiv jačih ekipa Evrokupa, gde je slabije reagovao na pritisak prilikom prenosa lopte. Nesporno je da Madar ima veliki talenat, ali je isto tako bilo vidljivo da je napredovao tokom sezone. Delovalo je da mu fali jedan iskusniji plej, koji bi ga podučavao i uz kog bi još više napredovao.

Madar će se i ovog leta oprobati u Letnjoj ligi u dresu Seltiksa, a ukoliko ga Boston ne regrutuje u svoj tim, on će i naredne sezone biti u timu Željka Obradovića i tada će se očekivati da plejmejker rođen 2000. godine pokaže svoj pun potencijal.

Dalas Mur je stigao iz Kine, kao igrač čija je glavna karakteristika šut za tri poena, ali mu nije strana ni uloga plejmejkera. Obradović mu je poverio ulogu džokera, koju je Mur uglavnom ispunjavao na pravi način. Ipak, videlo se da je glavni nedostatak američkog beka slabija defanziva, gde zbog svoje konstitucije teško da može da isparira svojim rivalima. Kruna na njegovu sezonu bila je svakako finalna serija ABA lige, gde je bio jedan od najkonstantnijih košarkaša Partizana.

Zek Ledej, je baš kao i Panter, stigao iz Milana, ekipe koja je sezonu pre prethodne bila u četiri najbolje ekipe Evrope. I od njega se mnogo očekivalo, a može se reći da je ispunjenje tih očekivanja bilo polovično.

Nije odigrao Ledej baš u skladu sa reputacijom s kojom je došao, imao je nekoliko slabijih utakmica, pogotovo u finalu ABA lige, ali i u tom famoznom meču protiv Burse.

Tokom sezone imao je periode kada je igrao veoma dobre mečeve, ali i neke koji su bili daleko ispod njegovog nivoa. Može se reći da je njegova forma varirala i da se svakako očekivalo više od igrača njegovog renomea.

Alen Smailagić je stigao iz NBA lige i već na startu pokazao zašto je bio član Golden Stejt Voriorsa. Počeo je Smajli furiozno sezonu, bio najbolji igrač Partizana, ali je u jednom trenutku njegova forma naglo opala i do kraja sezone nije mogao da se vrati na svoj nivo sa početka sezone.

Pad u igri Smailagića mogao bi se povezati i sa dolaskom Matijasa Lesora, koji je momka iz Koteža sklonio sa pozicije centra na mesto krilnog centra, koje njemu manje odgovara. Promenom pozicije, opale su i brojke i kvalitet igara Smajlija, a pred kraj sezone mučio se i sa povredom, zbog koje je propustio meč sa Bursom, a već prvih dana letnjeg odmora podvrgnuo se operativnom zahvatu.

Smailagić i Partizan dogovorili su saradnju na tri godine, pa će Smailagić imati sledeću sezonu da se pokaže u pravom svetlu, onom u kom je i započeo prethodnu sezonu.

Balša Koprivica je stigao iz NCAA lige, što je uvek problematično, a posebno kada je reč o centarskoj poziciji. Košarka na koledžu i u Evropi se umnogome razlikuje, pre svega po stilu igre.

Nema toliko trčanja kao u Americi, mnogo više se igra u kontaktu i videlo se da je Koprivici to bio problem na početku sezone. Tokom sezone je nabacio i masu, a jasno se mogao primetiti i njegov napredak.

Bez sumnje sin Slaviše Koprivice ima još prostora za prosperitet, a boljeg trenera za rad od Željka Obradovića sigurno ne može naći.

I definitivno najveći, možda i jedini pravi promašaj tokom letnje selekcije Partizana, bio je Rodions Kuruc. Letonac je došao iz NBA lige, nakon sezone u Milvoki Baksima, ali je bio daleko od bilo kakvog nivoa igrača sa tom reputacijom.

Došao je Kuruc bez samopouzdanja, plašio se da šutne za tri poena i kada je ostajao sam, a u želji za dobrom defanzivom ne mali broj puta je ulazio u brzi problem sa ličnim greškama.

Kako je pričao medijima u Letoniji tokom novembarske reprezentativne pauze nije lepo shvatao šta Obradović od njega želi, a nije mogao ni da upamti mnogo akcija, pa je problem, očigledno, bio do njega.

Posle martovskog duela sa Crvenom zvezdom sklonjen je iz tima, njegov agent je nakon ispadanja crno-belih od Burse napisao na Instagramu "Karma" i znalo se da je to kraj za Letonca u Beogradu, što se danas i potvrdilo.

Momak koji je bio deo Barselone, Bruklin Netsa i Milvoki Baksa definitivno nije netalentovan, daleko od toga. Ipak, bitna je i glava, koja Rodionsu već dugo vremena nije na pravom mestu, čemu u prilog idu i informacije o nasilju nad devojkom tokom boravka u SAD.

Tokom sezone u Partizan su stigli i Matijas Lesor i Tristan Vukčević. Dok je francuski centar rešio problem na poziciji pet, uz nekoliko fantastičnih mečeva, mladi Vukčević nije imao mnogo prilika da pokaže svoj potencijal, jer je došao kada su već bile podeljene uloge u Obradovićevoj ekipi, a kako je sezona ušla u onaj najbitniji deo, mesta za eksperimente nije bilo puno.

Naravno, treba spomenuti i Gregora Glasa, koji se tokom letnjih priprema nametnuo Željku Obradoviću i direktno iz Dinamika i Košarkaške lige Srbije stigao do dresa Partizana. Momak rođen 2001. godine pokazao je u nekim utakmica ove sezone da ima veoma dobar šut za tri poena, koji je, pored odlične defanzive i energičnosti, njegov glavni adut. Ipak, i on je imao nekoliko slabijih utakmica, što i ne treba da čudi s obzirom na (ne)iskustvo i sigurno je da je budućnost pred njim svetla, ukoliko se bude razvijao na pravi način.

Kada se svedu računi, može se slobodno reći da je Rodions Kuruc bio ubedljivo najveći promašaj Partizana, i to nekoliko godina unazad, može se reći od Artjoma Parahovskog. Ono što je loše za Partizan jeste što taj promašaj nije bio jeftin, ali pozitivno je to što su se Letonac i crno-beli sporazumno dogovorili o raskidu saradnje, što bi trebalo da znači i da Kuruc neće dobiti celokupna sredstva koja mu ugovorom slede za drugu sezonu koja ga je vezivala za Beograd.

Ugovori su istekli Dalasu Muru i Matijasu Lesoru, kao i starosedeocima Radetu Zagorcu i Nemanji Dangbubiću, pa ostaje da se vidi ko će zapravo sledeće sezone biti deo evroligaškog Partizana i ko je, ono što je i najbitnije za igrače, ispunio očekivanja Željka Obradovića i Zorana Savića.

(Telegraf.rs)