Vasa Micić kao MVP Fajnal-fora: "Posebno je igrati u Beogradu, uložio sam puno rada, sada mi se vratilo"

Vasilije Micić odbranio je MVP titulu na Fajnal-foru osvojenu prošle godine u Kelnu, a i Efes je odbranio titulu evropskog prvaka. Vasa nije krio sreću što je uspeo da se popne na krov Evrope baš u svojoj zemlji, a govorio je i o tome kako se priprema za utakmice.

Još jednom je govorio o tome koliko mu znači što je igrao pred domaćom publikom.

- Ponavljam se već nekoliko puta, ali nije mi teško stvarno. Ovo su jedinstvene životne prilike. Uvek se trudim da budem spreman za nove izazove, jer tako je u životu. Kao što sam spomenuo, imati priliku da igraš kod kuće, pobediti pred toliko navijača, na taj način, biti spreman da se pripremiš odmah dva dana nakon polufinala, to sve govori o karakteru. Meni najveću privilegiju pričinjava to da ovaj tim veruje u mene, da moj trener ima poverenja u to što radim. Pogledaću ove dve utakmice puno puta u životu, jer sve je zaista posebno.

Govorio je Micić i o pogotku za pobedu protiv Olimpijakosa, ali i o tome šta je to što je toliko posebno kod velikih igrača.

- Šutnuo sam neki čudan šut, nešto sam zadržao loptu, ali... Ja ne bih znao da opišem nijednu utakmicu. Ja stvarno nemam plan ni pred jednu utakmicu. Svaku utakmicu igram drugačije i svaki put se trudim da budem u tom momentu. Jer mislim da je tako najteže da se igra protiv igrača. Kada sam bio mlađi uvek sam se pitao šta je to toliko posebno kod velikih igrača, u stvari posebno je biti kreativan u datom trenutku. Ne znam da opišem taj šut. Njemu je delovao sigurno, meni nije, ali sam uzeo dobar šut na kraju. Danas isto nisam imao predstavu da dam toliko poena, ali mi je drago. Nemam preveliko mišljenje o sebi na taj način, osim da sam srećan da uvek imam motivaciju da igram iznova i iznova.

Novinare je zanimalo i šta mu je bilo u glavi nakon što je vratio trojku Gabrijela Deka koji je pogodio za 53:53, a Micić vratio prednost svojoj ekipi na 56:53.

- Ja dođem na utakmicu, odigram, završim, idem na sledeću. Tako radim poslednjih godina, i mislim da mi to daje najveći rezultat. To je i razlog zašto sam ostao ovde toliko godina, jer sam osećao podršku trenera, na greške koje su toliko očigledne, pravim ih, on ipak ume da istrpi to i da na kraju sagleda širu sliku, a generalni utisak mu je igra. 

Da li je i previše skroman u svojim izjavama ?

- Pa ne znam da li sam previše skroman. Ja sam stvarno ovakav. Kada sam imao taj neki karijerni pad, nakon Bajerna i Zvezda, tada sam shvatio da od toga da budeš arogantan nemaš ništa. Ja sam ceo život bio klinac koji je talentovan, koji obećava, i onda sam shvatio: "Za koga obećavaš, ako ne pokazuješ to na delu?". Onda kada sam doneo odluku da odem u Tofaš shvatio sam da biti skroman ne znači biti lažno skroman, već biti iskreno skroman i truditi se da svakog dana budeš takav. Ja nisam ovakav, već dugo godina, samo što se ne predstavljam mnogo u javnosti, jer sam shvatio da moja privatnost vredi više nego biti konstantno u javnosti. I nastaviću to da radim.

Odakle samopouzdanje?

- Ne bih znao definiciju toga. Sve što bih rekao bilo bi, na neki način, laž. Igram u trenutku, i kada dam sedam poena, dao sam maksimum, i kada dam tri, dao sam maksimum. Moja suština je u stvari da uvek dam svoj maksimum, pa kako bude. Ono što znam jeste da sam stvarno puno rada uložio. Gde god sam bio u životu sam se trudio da budem najveći radnik, ili da pratim nekog ko je još vredniji od mene, ali sve to znam da se vraća kad tad. Vrlo sam strpljiv za te rezultate, evo sad se vratilo, i baš mi je drago zbog toga.

Za kraj dobio je pitanje da li će pevati saigračima kao što je to uradio nakon što je dobio MVP nagradu.

- Pevaću im večeras mnogo toga.

(Telegraf.rs)