Betmen

Kada se pogledaju sve zvanične instance i Denverove poluge oglašavanja, stiče se utisak da u Koloradu niko drugi ne živi osim Nikole Jokića. Ako bih bio manje grozan i potrudio se da budem korektan, onda bih rekao da im je Joker već duže vreme jedina nada kao nikotinskom zavisniku pumpa posle ponoći.

U poslednje vreme gledamo nesrećne klubove koji slušaju glavne zvezde, da se roster pravi po željama vođe sa terena. Ako se propatilo u Los Anđelesu i Bruklinu zbog čega, onda je to zbog pisama koji su, umesto Deda Mrazu, otišli direktno đavolu.

Drugačije su nade Bruklina i Denvera, pa su drugačija i razočarenja.

"Da li je moguće?" naspram "Šteta. Pa, dobro... Šta sad, idemo dalje". Da li se Nikola ikada požalio ljudima u Denveru da mu je potreban saigrač? Da li je posle bilo kojeg poraza apostrofirao izrabljivanje na parketu, nemogućnost da se osloni na bilo koga do samog sebe? Definitivno nije, jer bi do sada bio tu neko zbog koga bi mogao tokom utakmice da sede i pusti da mu se jednom makar osuši čelo.

Zapita li se ikad prosečan Srbin koliko košta ta MVP titula?

Zašto je Jokić taj koji je blizu da drugu sezonu u nizu ima to priznanje?

Pa, sve je vrlo jasno i svako ko Nikoli želi prsten neće mu poželeti MVP titulu naredne niti bilo koje druge sezone.

Sila prilika nagoni Srbina da spava na parketu, više nije glavna i jedina zvezda Denvera - on je Denver.

Neko sa takvim talentom i ubitačnim sposobnostima za poene, asistencije i skokove rabi se do poslednjih limita da dovede svoju ekipu do plej-ofa. Granice neizdržljivost se probijaju, a cifre samo rastu. 

Porter i Marej su bili ljudi od poverenja, a ove sezone se u civilu kreću kraj igrališta. Povrede i neasreće, popularno "je** ga", šta bi bilo da su igrali i sve pošasti imaginacije.

Realno, i kad se zamisli njihovo prisustvo, ne zamisli se prsten Denvera. Meni se te perverzije ne ukazuju, pravedan um kaže da i pored svih njihovih znanja na čekanju, nisu Nagetsi spremni za set kačketa i specijalizovanih majici šampiona.

Suštinski, svi zamišljaju Jokića ponovo samog. E, tu je taj famozni čvor. Bitno je da on više ne bude sam, kada smo već skoro pred svršenim činom novog, ali abnormalnog ugovora.

Potrebno je da neko sabere cifre koje Nikola radi svaku noć. Potrebno je pojačanje koje je Robin Betmenu.

Koje je Midlton Janisu, koje je Tompson Kariju, koje je Vejd bio Lebronu... Koje je, na kraju krajeva, konstantni i unapređeniji Marej. A, ko se to iz teške povrede vratio jači nego ikada? Retko ko, pa se brza misao u kuckanju ovog štiva ne može setiti. Brza misao se može setiti samo velikih talenata i velikih igrača koji su iz povrede izašli kao usporeniji program sebe, kao lepa uspomena i kompilacija dobrih poteza iz prošlosti.

Kada bi Jokić imao pomoć, cifre mu ne bi bile toliko jake. Ne bi bio svake sezone u tvrdoj nominaciji za MVP titulu pred plej-of, ali bi dobio kompetenciju i gas da pojuri za tim prstenom.

Ne bi Nikola morao da prima batine svaku noć za čitavu ekipu, ne bi njegov tripl-dabl toliko često otišao u prašinu porazne večeri. Kada vaš monstruozni tripl-dabl nije makar 90 odsto pobede, a da pritom niste ispucavali napade i veštački nabildovali statistiku, onda je jasno šta je problem. Ima li šta glasnije da vrišti za jakim saigračem?

Sve se to događa pred očima Denvera i NBA javnosti. Ili Jokić gura svoj đir sa onim što ima ili se u odajama Nagetsa žali na ono što nema.

Sve je ponovo na "ako" - povratak Mareja i Portera, budući trejd momenti, sposobnost uprave, ali i strpljenje Nikole Jokića.

Ako, kako i tako.

Za "ako" svakoga boli glava, za "kako" postoje ljudi, a "tako" će biti jasno kada saznamo šta se od "ako" i "kako" može uraditi.

Krivac verovatno zna šta mu je činiti.

(Telegraf.rs)