Jovan Vojinović: "Značio mi je rad sa Rašom Radovanovićem, uvek sam sebe video kao igrača, a ne kao sudiju"

Ekipa Sutjeske iz Nikšića predstavlja jedno od prijatnijih iznenađenja ove sezone u ABA 2 ligi. Crnogorski predstavnik nalazi se veoma blizu plasmana na završni turnir, gde će se sa još sedam ekipa boriti za plasman u prvi rang takmičenja. Kako bi se našli u plej-ofu, biće potrebno da ostvare još jednu pobedu na poslednjem balonu ligaškog dela sezone.

Jedan od igrača koji je ponajviše doprineo dobrim rezultatima Nikšićana jeste Jovan Vojinović, nekadašnji igrač mlađih kategorija Mege, kao i seniroski član FMP-a, valjevskog Metalca i užičke Slobode. Uzimajući u obzir da dolazi iz prave košarkaške porodice, s obzirom na to da je i njegov otac Milija već godinama važno lice u regionalnoj košarci, prvobitno kao sudija, a sada i kao sportski direktor, jasno je odakle je Jovan stekao veliku ljubav prema košarci.

Oni koji prate ABA 2 ligu sigurno pred sobom na njegov pomen imaju i ludu završnicu ovosezonskog meča između Sutjeske i MZT-a u kojoj je Vojinović "sam od sebe" za manje od 30 sekundi sustigao razliku od pet poena i doneo pobedu Nikšićanima, može se ispostaviti i presudnu za plasman u završnicu takmičenja. On je razgovarao za Telegraf Sport o dosadašnjem delu sezone, ambicijama, podršci, kao i mnogim drugim stvarima.

"Proživeo sam momenat koji sam kao dečak toliko puta zamišljao u glavi, imamo šansu u plej-ofu"

• Pre svega, kakav je tvoj utisak o dosadašnjem toku sezone u Sutjesci? Deluje da ćete uspeti da ugrabite mesto u plej-ofu?

- Dosadašnjim tokom sezone svi iz kluba mogu biti veoma zadovoljni. Kvalitet igre kao i atmosfera u ekipi raste iz utakmice u utakmicu, samim tim se nadam da možemo da izborimo plasman u plej-of ABA 2 lige, u kojem sigurno imamo šansu.

• U tome je mnogo pomogla ona luda završnica protiv MZT-a, kada si jednom rukom izvukao trijumf sa svojih pet poena u završnih 30 sekundi. Šta ti je prolazilo kroz glavu u takvom trenutku i koliko ti je to generalno značilo?

- Pobeda nad ekipom MZT-a je mnogo značila za samopouzdanje, jer je pokazatelj da možemo da pariramo ekipama sa vrha tabele. Završnica te utakmice je bila poprilično uzbudljiva, i na kraju se ispostavilo da je sve stalo u jedan šut. Poslednjih par sekundi se toliko brzo odigralo da nisam imao vremena za preveliko razmišljanje, samo sam proživeo momenat koji sam kao dečak toliko puta zamišljao u glavi - "3… 2 … 1…", šutnuo i na veliku radost, pogodio.

"Raša Radovanović je osoba čije se ime sa velikim poštovanjem izgovara u košarkaškom svetu, imao sam sreću da igram u sredinama koje imaju košarkašku tradiciju"

• Ovo ti nije prva sezona u ABA 2 ligi, pošto si prethodne sezone igrao za Slobodu i uspeo si sa klubom da se domogneš plej-ofa. Tamo ste čak bili blizu da iznenadite Studentski centar u prvom meču. Kakva su ti sećanja na taj duel, ali i na celu sezonu provedenu u Užicu?

- Prošla sezona mi je dosta pomogla da se adaptiram na sistem takmičenja u ABA 2 ligi. Imam mnogo lepih uspomena sa ekipom Slobode koja je bila najmlađi tim u takmičenju, jer smo bili najveće iznenađenje. Vrhunac i potvrda kvaliteta ekipe je bio plasaman u Top 8, gde smo ravnopravno igrali sa ekipom Studentskog centra, koja je sigurno bila najkvalitetnija u ligi i koja je sa razlogom ove godine stabilan tim u ABA ligi.

• Isto tako, u jednom delu karijere nastupao si za FMP, ali i za mlađe kategorije Mege. Da li sebe jednog dana ponovo vidiš u ABA ligi i da li misliš da je to moguće ostvariti već sa Sutjeskom ove sezone?

- Svakako postoji želja za napredovanjem, samim tim težim ka stepeniku više, što bi u ovom slučaju bilo igranje u ABA ligi. Bilo bi idealno da tu svoju želju i ambiciju ispunim sa ekipom Sutjeske.

• Da se vratimo na vreme provedeno u Užicu. Tamo si imao priliku da radiš sa dva jako velika košarkaška stručnjaka, pre svega Oliverom Popovićem koji je bio i selektor mlađih kategorija Srbije, a onda i sa Rašom Radovanovićem koji je već duži niz godina sportski direktor. Kakvu si saradnju imao sa njima?

- Raša Radovanović je osoba čije se ime sa velikim poštovanjem izgovara u košarkaškom svetu. Njegovo košarkaško znanje koje je prenosio je ogromno iskustvo za svakog ko je sarađivao sa njim. U Slobodi sam imao priliku da me treniraju Vladimir Lučić i Oliver Popović, kroz saradnju sa njima sam dosta naučio, a što će mi koristiti u daljoj karijeri.

• Nekako si do sada uvek imao priliku da igraš u sredinama gde je košarkaška kultura jako dobro razvijena. I Metalac i Sloboda, pa sada i Sutjeska imaju sasvim lepu bazu navijača i za sve kažu da uvek vlada jako lepa atmosfera na tribinama. Da li bi izdvojio neku od ekipa gde ste imali najbolju podršku? Ruku na srce, u Užicu ste igrali pred praznim tribinama zbog korone.

- Za svakog sportistu je podrška sa tribina veoma bitan faktor. Imao sam sreću da igram u sredinama koje imaju košarkašku tradiciju i vole košarku. U Valjevu sam prvi put osetio koliki značaj ima podrška publike. Iako smo igrali pred praznim tribinama, osetio sam u Užicu koliko se u gradu podržava i voli klub i njegovi igrači. Ipak, sada sam u Nikšiću, mom rodnom gradu, gde deo navijača čini i moja rodbina, što za mene takođe ima veliki značaj.

"Uvek sam video sebe u ulozi igrača, a ne sudije, rano je da razmišljam o tome šta sledi po završetku igračke karijere"

• Pored toga, dolaziš iz košarkaške porodice. Tvoj otac je dugo bio uspešan sudija u regionalnoj ligi, a sada je sportski direktor takmičenja. Da li si nekada razmišljao da kreneš putem sudije? Vidiš li možda sebe u nekoj sličnoj ulozi kada završiš karijeru?

- Od malena sam okružen košarkom i bilo je prirodno da krenem u tom smeru. Uvek sam sebe video u ulozi igrača, a ne sudije. Trenutno sam fokusiran isključivo na svoju igračku karijeru i još je rano da razmišljam o nečemu što sledi posle.

• Jesi li možda dobijao neke savete od njega na početku karijere? Već u tom mladom timu Mege pokazao si talenat i to ti je pomoglo da se kasnije probiješ na veliku scenu.

- Porodica je osnova svega i uz njihove savete mi je sve bilo mnogo lakše. Mega je idealna sredina za razvoj mladih i talentovanih igrača, koji kada prođu tu školu su spremni za izazove koje postavlja seniorska košarka. Mislim da je ova sezona u ABA ligi izuzetno kvalitetna i interesantna. Imajući u vidu kvalitet trenera i igrača, u ABA ligi se igra vrhunska košarka. Svi timovi su napravili veliki iskorak u odnosu na prethodne sezone.

"Nadam se da ću biti deo nove generacije reprezentacije Crne Gore"

• Može se reći i da su ti crveno-crne boje pri srcu. Sloboda je poznata po tim bojama, a isto tako navijaš za Milan. Kako je došlo do toga da navijaš za Rosonere i odakle kod tebe strast prema fudbalu? Da li si možda nekada bio na San Siru?

- Veliki sam obožavalac fudbala i ta strast postoji od rođenja. U momentu kada sam ozbiljnije počeo da pratim fudbal, Milan je bio jedan od najjačih timova u Evropi. Njihov stil igre kao i klupske boje su mi odmah zapale za oko, može se reći da je to bila ljubav na prvi pogled. Nažalost, nikad nisam bio na stadionu Rosonera, to je želja koju planiram da ostvarim.

• Sa sobom stalno nosiš broj 22? Ima li neke simbolike u njemu?

- Broj 22 prvenstveno nosim zbog mlađe sestre koja je rođena 22. u mesecu. Takođe, prvi fudbalski dres koji sam imao je bio od mog omiljenog igrača Kake, koji je u najboljim igračkim danima nosio taj broj.

• Sa mlađim selekcijama Crne Gore si uzeo zlatnu medalju u B diviziji. Da li se možda nadaš pozivu u seniorski tim?

- Imao sam priliku da igram sa saigračima koji su mi prvenstveno bili prijatelji. Iz tog razloga ne bih mogao da izdvojim jednog od njih. Iskreno se nadam da ću svojim partijama na terenu zaslužiti poziv i biti deo nove generacije reprezentacije Crne Gore, i postizati uspešne rezultate kao kada sam nastupao u mlađim kategorijama.

(Telegraf.rs)