Treba li Kup Radivoja Koraća i sledeće godine organizovati u Nišu? Na takmičenje čekaju Čačak, Vršac, Užice...

Iza nas je još jedan Kup Radivoja Koraća u Nišu. Zvezda je osvojila drugi trofej u nizu pobedivši Partizan u velikom finalu pred krcatom dvoranom "Čair". Standardno uz mnogo tenzija, polemika, povika, ali i generalno daleko "sportskiju" atmosferu tokom samog trajanja završnog meča u odnosu na neke godine pre koronavirusa. Međutim, iza samih kulisa nije bilo sve baš najblistavije, pa se postavlja jasno pitanje - šta to može da se promeni da bi život svih, počevši od igrača i trenera, pa do novinara i volontera, bio lakši tokom najvećeg košarkaškog takmičenja u našoj zemlji?

Gotovo standardno Kup je takmičenje koje privlači veliku pažnju košarkaške javnosti. Tako je bilo i ove godine, gde se za ulazak u dvoranu "Čair" za polufinalne i finalne utakmice tražila karta više. Nekako se redovno podrazumeva da će se jednom tokom samog turnira sastati večiti rivali na terenu, a kada je situacija takva, svaka dvorana je "mala" da primi sve zainteresovane.

Preporučujemo

Nažalost, ni ove godine pre svega zbog same bezbednosti učesnika, na tribinama nismo videli veliki broj roditelja sa mališanima, što nekako treba da bude normalno. Poučeni nekim ranijim situacijama, poput one iz 2020. godine kada je jedna devojčica "nokautirana" staklenom flašom i potom završila u hitnoj pomoći, sigurno su procenili da je ovaj duel ipak bilo bolje ispratiti putem malih ekrana.

Ove godine nije bilo takve vrste rekvizita, ali su kao i uvek određeni predmeti "leteli" ka parketu, a najveći problem predstavljale su baklje. U dva navrata, one su mogle da naprave i ozbiljnu štetu u dvorani "Čair", da nije bilo adekvatne reakcije tamošnjih vatrogasaca, ali i gledalaca koji su smireno odreagovali. Jedna je sasvim slučajno završila i u loži gde su se nalazili čelnici Saveza i predsednik KK "Partizan", Ostoja Mijailović. Na svu sreću, nije bilo povređenih.

I može se reći da su organi reda i mira zaista uradili sve što je do njih da se incidenti spreče. Pre, tokom i posle samog meča nije bilo nijedne tuče među pristalicama večitih rivala, niti je morala da bude upotrebljena sila kako bi se eventualno suzbila određena grupa navijača. Međutim, to je napravilo problem drugim akterima pored terena, odnosno novinarima, jer nije bio određen nikakav protokol za razvgovor i izjave sa samim igračima, pa samim tim oni nisu znali šta sa njima - "da rade".

Tako se pre finalnog meča dešavalo da novinari moraju da izlaze, obilaze čitavu dvoranu i ulaze na drugom mestu, jer obezbeđenje nije dopuštalo drugačije delovanje, a tokom finalnog meča došlo je do bizarne situacije da čak ni sa legitimacijom i prslukom za TV ekipe u jednom momentu nije bilo dopušteno medijima da uđu na parket. Za to vreme, košarkaši poražene ekipe već su napustili parket i otišli u svlačionicu, a od igrača je za javnost kod pobednika pričao samo Stefan Marković. Ostatak košarkaša je "uhvaćen" kod ulaznih vrata svlačionice.

Postavlja se pitanje da li je zbog toga moguće na neki drugačiji način organizovati čitav proces? Koncept koji se "gura" na FIBA takmičenjima, gde novinari imaju tačno određen koridor do mesta gde se daju izjave pored samog terena, deluje kao pun pogodak i deluje da bi to bila idealna stvar kako za igrače, tako i za novinare i širu košarkašku javnost koja je ispratila nadmetanje.

To je svakako problem o kojem treba razmišljati pred organizaciju narednog Kupa Radivoja Koraća, pa da li on opet bude bio organizovan u Nišu, gde bez sumnje uvek vlada sjajna atmosfera na tribinama ili na nekom drugom mestu, poput "Štark Arene" koja bi u ovom momentu mogla da primi najviše gledalaca. Svakako, neke novine poput programa između četvrtina, nagrada za gledaoce, konfeta posle podizanja trofeja jesu veliki plus u odnosu na prošle sezone.

Videćemo da li će se naredne godine iz Saveza možda odlučiti da prebace takmičenje na neko drugo mesto ili će se ipak odlučiti da ono ostane u Nišu. Svakako problem predstavlja infrastruktura u pojedinim gradovima, ali postoje košarkaške sredine poput Čačka, Kragujevca, Užica, Novog Pazara, Zrenjanina, za koje bi organizacija takmičenja sigurno predstavljala događaj godine i gde postoje sasvim funckionalne dvorane, koje mogu da prime adekvatan broj navijača.

(Telegraf.rs)