Kada se pomenu stranci u srpkoj košarci, obično prvobitno mišljenje bude da su oni stigli u našu zemlju tek početkom ranih 2000-ih godina, ali, istina je malo drugačija. Partizan je svog prvog stranca imao pre skoro 50 godina, dok je Zvezda na prvu pridošlicu van granica Srbije, ili tada Jugoslavije, čekala sve do 1996. godine.
Pravila su u to vreme igrala i najveću ulogu u transferima stranaca. Tih godina, stranci nisu imali pravo nastupa u domaćem šampionatu i to je bila i tačna spoticanja, jer, ko je mogao priuštiti dovođenje igrača koji će igrati samo u Evropi.
Međutim, koliko je sve "napredovalo", ukoliko je to i pravi izraz, pokazuje i činjenica da su u nedavno završenom finalu Kupa Radivoja Koraća kod ekipe Partizana srpski košarkaši su postigli samo pet poena, dok su stranci vodili glavnu reč na terenu.
Kada bi zagrebali po prošlosti, videli bi da je i u Zvezdi, ali i u Partizanu bio prisutan ogroman broj stranaca, neki su ostavili dublji trag, neki malo manji, ali svi su oni na ovaj ili onaj način bili deo istorije kluba i boja koje su branili.
Ko su bili prvi stranci u Zvezdi i Partizanu?
Prvi stranac uopšte u domaćoj košarci je došao u Partizan i to ravno pre 46 godina. Te 1976. u Partizan je stigao jedan Amerikanac, Robert Bač Tejlor, centar koji je draftovan od strane Filadelfije kao 55. pik na NBA draftu. On je stigao u Partizan kako bi pomogao ekipi u Kupu šampiona, pošto je Partizan prethodno postao šampion zemlje.
Bač Tejlor je tih godina igrao sa jednim od najčuvenijih tandema Partizana - Kićanovićem i Dalipagićem, kojima je preko potreban bio centar.
Izbor je pao na tamnoputog košarkaša iz SAD-a, koji je za jako kratko vreme postao atrakcija zbog zakucavanja, ali i frizure koja je odskakala od svega što je dotad viđeno u zemlji. Tejlor je dobio i nadimak "Baća", a za Partizan je odigrao samo četiri meča - dva protiv češke Zbrojovke i dva protiv bugarskog Akademika, što je preporučilo i za angažman u Italiji.
Posle Tejlora, Partizan nije dovodio strane košarkaše naredne 22 godine.
S druge strane, Zvezda je mnogo više čekala na dolazak nekog stranca, pošto su se prethodno oslanjali samo na domaće igrače.
Domaći igrači su stvarali okosnicu tima, sve do 1996. godine, kada su u Zvezdu stigla dvojica Amerikanaca - Čarls Smit i Dvajt Stjuart. Takođe, ni oni nisu imali pravo nastupa u domaćem prvenstvu, nego su bili tu samo zbog igranja u Kupu Radivoja Koraća (tada evropskom takmičenju).
Smit je bio veoma poznato ime, on je bio reprezentativac SAD-a, a takođe i učesnik na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine. Otkako je zaigrao u crveno-belom dresu, Smit je postao miljenik navijača jer je na devet utakmica postigao čak 186 poena - nešto manje od 21 poena u proseku je davao.
Pored njega, Dvajt Stjuart i nije blistao, odigrao je sedam mečeva i za to vreme zabeležio samo 27 poena, pa je ubrzo postao "bivši". Umesto Stjuarta je stigao Simeon Hejli, koji je odigrao dve preostale utakmice u Kupu Radivoja Koraća.
(Telegraf.rs)
Video: Boriša Simanić dočekan ovacijama u Pioniru u prvom meču za reprezentaciju od nesreće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
SrbskiBek
Ali da u finalu jednog Srpskog kupa !!! Srpski igraci svi zajedno daju 5 koseva !?????????? PET KOSEVA !??????????? PA JEL VAS STVARNO SRAMOTA BRE !?????????? I vi bi da negde igrate i nesto da osvajate !??????? Katastrofa !!!!!
Podelite komentar
Zvezdaš
Bio je tad slogan, Kića, Baća i Praja pobeda do kraja.
Podelite komentar
Racki
Za kosarku neznamo za fudbal znamo azilanti kanadjanin borjan i australijanac degenek.
Podelite komentar