Jokića u Somboru niko ne osuđuje što ne igra za Srbiju: Napravio čudo od hipodroma, dobio i bilborde

Put od Beograda nas preko ravnica Vojvodine vodi do udaljenog Sombora. Po skretanju sa autoputa nižu se naselja sa stilom tipičnim za ovaj deo Srbije - Vrbas, Kula, Sivac... Sve dok posle oko dva sata i 15 minuta vožnje nismo naišli na znak koji nas uvodi u najveći grad Zapadno-bačkog okruga.

Široke ulice vode nas ka centru grada, na trotoaru tek nekoliko pešaka, a na kolovozu samo par automobila. Potpuno razumljivo, vreme je bilo više nego toplo za to doba godine, tako da su mnogi verovatno odlučili da ga provedu iza svoja četiri zida u rashlađenim prostorijama ili u prirodi daleko od gradske buke i vreve.

Ono što nam vrlo brzo privlači pažnju na ulasku u grad jeste jedan veliki bilbord, a na njemu - Nikola Jokić. Srpski košarkaš je odličnim partijama zaslužio nagradu za najboljeg košarkaša NBA lige, čime je još više zadobio ljubav svojih sugrađana. Velikim slovima je pored Jokićeve slike u dresu Denver Nagetsa ispisano:

- Dobro došao kući, Nikola. Volimo te!

Gotovo u produžetku tog bilborda, nekih 100-200 metara dalje, nalazi se gradski hipodrom, a pored njega ogromna ergela Konjičkog kluba "Vojvođanin". Predsednik ovog kluba je niko drugi do otac Nikole Jokića, Branislav, pa ne čudi što srpskog asa često na snimcima viđamo kako se održava i druži se sa možda i najplemenitijim životinjama na svetu. Već po dolasku nalećemo na strica našeg najboljeg košarkaša koji nas upućuje u obilazak hipodroma.

Ogromna kružna staza pripala je konjičkom klubu na korišćenje i održavanje u narednih 99 godina. I zaista sve izgleda kao pod konac, a tribine su sveže sređene i radi se na uređenju velike centralne zgrade u kojoj se inače nalaze sudije svakog događaja. Na oko tri sata pred početak trka ne biste rekli da će se tu održati najveći događaj vikenda za sve građane Sombora.

Bilo kako bilo, nakon polučasovnog obilaska hipodroma koji je delovao sablasno, ali lepo na svoj način, zaputili smo se ka ergeli, gde smo već na samom ulasku videli nekoliko grla koja su u vlasništvu Nikole Jokića i njegovog konjičkog kluba. Na opasku ljudi iz organizacije trke nismo zalazili preterano duboko, pošto su u toku bile poslednje pripreme pred najvažniju stvar. Moglo se to videti i po konjima koji su se našli na samom početku, koji su bili do tačnina očešljani i spremni za trkanje.

Nismo želeli da remetimo "napetu" atmosferu, pa smo se posle kraćeg obilaska zaputili ka centru grada. Široko gradsko šetalište u Somboru koje vodi sve do opštine nije bilo previše popunjeno. Na ulici su bili samo radnici i koji pešak, koji su nam na pitanja o Nikoli Jokiću odgovarali sa velikim oduševljenjem. Svi su bili ponosni što najbolji košarkaš u tekućoj sezoni na svetu dolazi upravo iz malog mesta u srcu Panonske nizije. Nisu mu zamerili to što je otkazao poziv za nastup u reprezentaciji, naprotiv. Razumeli su ga.

Pogled na sat "rekao" nam je da je vreme da ponovo krenemo ka hipodromu. Nakon što smo preuzeli program i platili "simboličnu" cenu za ulaznicu od 100 dinara, smestili smo se na tribine koje su već na pola časa pre prve trke bile solidno popunjene. Somborcima nije smetalo ni žarko sunce, ni temperatura od preko 30 stepeni. Svi su mogli da se rashlade uz omiljeno piće i sve je nekako podsetilo na vreme pre pandemije koronavirusa.

Ono što je posebno zanimljivo jeste to što su se na tribinama našle i cele porodice, a sveukupno se tu moglo izbrojati sigurno preko 1.500 duša. Verovatno nikada ne biste rekli da je konjički sport toliko cenjen i praćen, velika je šteta što nismo mogli da uplatimo i neki "tiket", jer bi onda ugođaj bio pravi engleski. Baš kao što smo to toliko puta gledali na televizijskim ekranima.

Među okupljenima brzo su počela da se pojavljuju i jako poznata lica iz porodice Nikole Jokića, počev od oca koji je bio i glavni organizator trke, preko braće sve do supruge, koja je iako trudna izdvojila vreme da se nađe i podrži svog muža na manifestaciji koja je njemu naročito važna. Srpski košarkaš nije bio konkretno na tribinama, već se na polovini programa priključio tik uz ogradu i navijao je za grla iz njegove štale po imenu "Dream Catcher", koja je nazvana po omiljenom Nikolinom konju.

Nije bio preterano raspoložen za razgovor kada smo mu prišli i vrlo brzo je ponovo pobegao u "anonimnost". Bolje je možda da tako, na kraju krajeva, i ostane.

Svaki put kada bi se trka rešavala u foto-finišu, što je zapravo često bio slučaj u šest održanih, publika bi stajala na nogama i podržavala grla iz Nikoline ergele. Pisali smo već o tome i kako je Nikola proživeo svaku od ovih trka pojedinačno, a atmosfera je bila izuzetno euforična. Kada se podvukla poslednja crta - konji iz štale "Dream Catcher" osvojili su dva pehara, od čega je grlo Brenno Laumar osvojilo onu glavnu nagradu - "Pehar grada Sombora". Prethodno je u četvrtoj trci Charisma Sprtiz takođe zauzeo prvo mesto nakon dodatnog pregledanja snimka. Nakon obe trke, Jokić je visoko podignutim rukama išao ka pobednicima, a u jednom trenutku se čak i poklonio "kasaču" Branislavu Pribiću.

Preostala grla nisu imala toliko sreće. U trci "Utsury de Gerberoy" je Belle Marguerite zauzeo tek peto mesto, druga trka donela nam je Play the Game iz štale "Dream Catcher", a ovaj konj zauzeo je mesto na podijumu - bio je drugi. Treća trka nije nam donela nijedno grlo iz Nikoline ergele, dok su u završnoj bila prisutna dva - međutim, bez uspeha. Donita Ferm bio je drugi, a Sanrio pretposlednji, pa je Jokić među prvima napustio hipodrom uz aplauz upućen svom timu. Vrlo brzo su za njim pošli i ostali posetioci hipodroma.

Time se završio i naš dan u Somboru. Bacili smo poslednji pogled na trofeje koje je osvojila Nikolina ergela, od čega je onaj najveći zlatni stajao tik ispred Jokićeve braće i supruge. Ukupno je bio jedan takav, uz jedan manji zlatni i četiri srebrna. Svi pobednici završili su sa peharima i cvećem, namenjenim pobedniku.

Po napuštanju Sombora, već je počeo da pada i mrak. Nikolu i ergelu ostavili smo "iza nas". Jokić je pokazao da se uz košarkaško umeće vrlo dobro snalazi na drugim poljima. Iako trka u centru Zapadno-bačkog okruga ne spada u red elitnih, ko zna možda jednog dana vidimo srpskog košarkaša kako bodri svoja grla na najvećim takmienjima u inostranstvu. Ostavićemo to kao opciju za neku dalju budućnost.

(Srđan Todorović)