Za Partizan sam igrao iz ljubavi, Mirza me hteo u dresu Bosne: Divac o nepoznatim detaljima karijere

Teško je pobrojati kakve je sve uspehe ostvario Vlade Divac nastupajući u našem nacionalnom dresu, ali i na klupskom nivou. Bilo je toliko medalja, prstenja, trofeja da je bilo teško smestiti ih sve na jedno mesto, zbog čega ih je naš as dao na čuvanje rodnom gradu koji je otvorio muzej u njegovo ime.

Naš legendarni košarkaš kaže da se sada ne bavi košarkom, jer to predstavlja preveliko opterećenje za njegovo telo, ali da redovno uživa u ostalim sportovima. O svemu tome pričao je u intervjuu za Face TV.

Preporučujemo

- Jednom sam zaigrao košarku kada sam prestao, ali posle ne. Nakon što igraš 30 godina, imaš te reflekse. Mogu da se bavim ostalim sportovima - tenis, trčanje, biciklizam - rekao je Divac, a onda se podsetio svojih mlađih dana.

Kaže da je za Partizan igrao isključivo iz ljubavi, što je bio slučaj i sa nacionalnim timom. U jednom momentu ga je Mirza Delibašić "lobirao" da dođe i nastupi za reprezentaciju Bosne i Hercegovine, a ključnu ulogu da se to ne desi odigrao je Svetislav Pešić.

- Za profesionalne klubove sam igrao za ugovore, a ovde (za Partizan i reprezentaciju prim. aut) sam igrao iz ljubavi. Imao sam osamnaest godina, zakačio sam onu generaciju gde su bili Dalipagić, Kića, Mirza... Delibašić je dolazio ovde da lobira da igram za Bosnu, a Kari Pešić koji mi je bio trener u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj reprezentaciji mi nije dao. Ja sam tad tražio da mi uzme "Golfa", ali Piroćanac stipsa mi nije dao. Šalim se naravno - rekao je Divac.

Kada je potpisivao svoj ugovor sa Partizanom, novac mu nije bio toliko bitan. Jedino što mu je bilo važno jeste da ima stan, zbog čega je na pregovore poveo svog starijeg i iskusnijeg oca.

- Otac je krenuo sa mnom i sa bratom. Nama nisu bile potrebne pare, već je bio potreban klub da se razvijam, ali da imamo stan. Bio je otac na razgovorima i tražio pet minuta pauze i moj brat mu je rekao "Pa tata, onaj radnik u livnici nema stan toliko dugo, a on će sa 18 godina da ga dobije...", a ovaj mu je odgovorio "Hajde ti tata za Prijepolje" - sa osemhom se podsetio naš legendarni igrač.

Govoreći o odnosu evropske i američke košarke nekada i sada, ističe da se mnogo toga promenilo i da je u njegovo vreme bilo potrebno uložiti daleko više truda nego što je to danas slučaj.

- Ranije nije bilo dosta poverenja u evropske igrače. Trebalo je mnogo više truda i snage da se dokaže da se košarka igra i van Amerike. Nisam se prepao, uvek sam želeo da napredujem i kada sam proglašen za najboljeg igrača Evrope, prirodno je bilo da idem u NBA. Moja ideja je da odem i najgore što je moglo da bude je da se vratim. Ako čovek ne proba, neće znati je li za to ili nije. Ne treba se plašiti. Poraz jeste deo života. Ako ne umeš da izgubiš, nećeš znati da pobediš - podvukao je Divac.

Za kraj, podsetio se saradnje sa tragično nastradalim Kobijem Brajantom, koji je život izgubio početkom prošle godine u padu helikoptera.

- Imao sam sreće da karijeru završim sa Kobijem. On je bio nešto slično kao Dražen, veliki radnik, pobednik. I ono što ja najviše volim - tražio je to od saigrača, bio je pravi primer rada - zaključio je Divac.

(Telegraf.rs)