Pogled na sumornu Partizanovu sezonu: Bez navijača nema rezultata, u mladim igračima se krije ključ

Crno, crno, crno... Ali nimalo belog. Ova sezona za Partizan bila je bez ikakve sumnje jedna od najsumornijih i najslabijih u tekućem veku. Radili su u beogradskom klubu sve kako bi "pokrenuli" motore nakon iznenadnog odlaska Andree Trinkijerija prošlog leta, menjali su trenere, dovodili igrače, ali uspeh je jednostavno izostao. Nijedan pehar nije stavljen u vitrine, ali to nije toliki problem koliko je igra zbog koje su navijači često "kidali" živce i samo čekali da se utakmica završi.

Kada podvučemo onu konačnu crtu - Partizan je ove sezone osvojio tek sedmo mesto u ABA ligi sa skorom 13-13, u polufinalu Kupa Radivoja Koraća poražen je od Crvene zvezde, dok mu je u polufinalu Košarkaške Superlige kasno sinoć glave došla Mega u majstorici. Evrokup su završili u Top 16 fazi. Crno-beli sigurno tiho sebi u bradu govore - "bilo, ne ponovilo se".

Preporučujemo

Ali stvarno - šta je to pošlo toliko naopako nakon bajne prošle sezone u kojoj je Partizan u trenutku prekida zbog pandemije koronavirusa bio prvoplasirani tim ABA lige i imao ubedljivo najbolje rezultate u Top 16 fazi Evrokupa, zbog kojih je obezbedio prednost domaćeg terena do kraja takmičenja? Neki će reći da je samo došlo do emocionalnog pražnjenja, baš zbog toga što rezultati nisu naplaćeni nekim peharom.

Foto: MN Press

Novu sezonu je na klupi otvorio Vlada Šćepanović, koji je bio glavni saradnik Andree Trinkijerija u veoma uspešnoj sezoni koja je prethodila. Ali izgleda da on nije imao magični štapić, koji je posedovao sada već čuveni Italijan i trener Bajerna iz Minhena. Igra se urušila, Partizan je bio neprepoznatljiv i ceh je platio uplavo šef struke. Međutim, ni njegov naslednik se nije nešto preterano dobro proveo.

Jer Sašo Filipovski bio je podjednako loš, ako nije imao i gore rezultate. Za razliku od Šćepanovića, kojem su navijači donekle držali leđa, slovenački trener nije imao te sreće. Kako se igra nije preterano popravila, otišao je sa klupe nekoliko dana pred najvažniji Partizanov meč u prethodnoj sezoni - onaj protiv Metropolitana u Ljubljani, koji su crno-beli morali da dobiju ne bi li se plasirali u četvrtfinale Evrokupa.

Nekoliko dana nije bilo dovoljno za aktuelnog trenera, Aleksandra Matovića da uspostavi sistem i crno-beli su "izleteli" kroz prozor. Međutim, nekadašnji predvodnik mlađih kategorija crno-belih uradio je jednu dobru stvar, a to je da je sačuvao ugled beogradskog kluba koji je u jednom trenutku strahovao i za opstanak u ABA ligi. Dao je šansu talentovanim igračima iz Partizanove škole, a upravo oni su u presudnim momentima rešavali utakmice i crno-beli su na kraju završili komotno u sredini tabele.

Foto: MN Press

Međutim, predugačka pauza između ABA lige i Košarkaške Superlige uticala je na veći broj povreda, otkazivanja i odlazaka iz crno-belog tabora. Taj period, Partizan je iskoristio da dovede ili vrati neke košarkaše koji su u minulim godinama bili "na pragu" tima. Ispostavilo se ipak da je Mega prejaka u ovom trenutku, pa je izostalo i očekivano finale Zvezda - Partizan u KLS-u.

I šta je to najviše tištilo Partizan kada pogledamo čitavu ovu retrospektivu? Problema sa koronom nije bilo toliko, koliko su imali drugi. Povrede svakako nisu zaobišle crno-bele, a naročito problematično bilo je pred kraj kada su van stroja bili Markus Pejdž, Vilijam Mozli, Rade Zagorac... Došlo se do toga da je u jednom momentu beogradski klub imao samo sedam zdravih igrača pred početak Košarkaške Superlige, ali nije to bio glavi problem. Pa šta je onda? Navijači. Odnosno to što ih nije bilo na tribinama.

Cele sezone bili smo svedoci praznih tribina na sportskim nadmetanjima, sve do pre nekih mesec dana, kada su malo, po malo oni počeli da se vraćaju na mesto na kojem treba da budu, uprkos zabranama. Partizan je na krilima bučne podrške kroz istoriju upisao neke velike pobede, ali ovoga puta tih ljudi nije bilo na svojim sedištima zbog korone. Videli smo na meču protiv Mege u drugom susretu polufinala koliko "huk sa tribina" znači Partizanu, videla se neka nova, drugačija energija, a i sami igrači su delovali značajno motivisanije.

I možda će baš zbog toga Partizan biti jedan od glavnih zagovornika povratka publike na tribine od početka naredne sezone. Pitanje je dana kada će mere konačno biti popuštene zbog pozitivnih epidemijskih brojki, a u crno-belom taboru navijaće da takvo stanje ostane sve do jeseni. Gubio se klub ove godine u filozofiji, pokušavao je i sa stranim i sa domaćim košarkašima, ali od dolaska Zorana Savića na mesto sportskog direktora i novog skauta nekako sve ulazi u mirniju luku.

Foto: MN Press

Odlučeno je da će fokus biti na mladim, domaćim košarkašima, kojih bez sumnje ima u izobilju. Već su došli Aleksa Stepanović iz užičke Slobode, konačno je prešao Trej Dreksel iz Mladosti iz Zemuna, a povratnik u sastav je Dušan Miletić iz čačanskog Borca. Na sve to, pominjala su se neka druga imena iz regionalne košarke, ali do realizacije bar za sada nije došlo, što ne znači da neće u nekim narednim nedeljama.

Ali, pre svega toga treba pronaći trenera koji bi imao dovoljno motiva i znanja da povede Partizan na pravi put. Ne zaostaju crno-beli mnogo za drugim timovima u Jadranu i sve može da se promeni posle dobrog uvoda u novu takmičarsku godinu. Međutim, zamena za Aleksandra Matovića nije ni na vidiku i to je glavni problem koji treba da brine navijače beogradskog kluba u susret predstojećem letu.

Da je bilo problema, bilo je. Da mogu da se reše, mogu. Na Partizanu je da pronađe pravi način.

(Telegraf.rs)