Potpuno zatvaranje Evrolige za sirotinju: Ukidaju se Evrokup i pozivnice, ABA liga gubi smisao

Najpopularnije evropsko košarkaško takmičenje, Evroliga, povukla je prve poteze kako bi potpuno zatvorila svoje takmičenje od sezone 2023/24, piše katalonski Mundo Deportivo. Ideja je da svi timovi koji počnu tu sezonu imaju unapred rezervisan status i da nema prolaza ta klubove izvan nje, čak ni iz Evrokupa.

Bila bi to privatna liga u stilu NBA takmičenja, u koju bi novi klub jedino mogao da bude pozvan da uđe kao zamena za neki od stalnih članova, ukoliko bi zapali u finansijske probleme koji zahtevaju promenu.

Preporučujemo

Ovaj projekat predstavlja čeonu konfrontaciju sa FIBA i nacionalnim ligama, koji i dalje insistiraju na sportskom uspehu i rezultatu kao osnovu za utvrđivanje nastupa na međunarodnoj sceni. Lige i njihovi nelicencirani timovi uvideli su u protekle dve decenije koliko im ekonomske štete nanosi ovakav sistem polu-zatvorene Evrolige, a potpuno zatvaranje takmičenja značilo bi novi udarac.

Ostaje nam da vidimo kakva će biti politička reakcija na ovu odluku Evrolige u najvišim vrhovima Evropske unije i državama članicama, koje su nedavno zajednički ustale protiv projekta zatvorene Superlige Evrope u fudbalu.

Svih 11 klubova koji imaju stalne ugovore i akcionari su Evrolige (Real, Barsa, Baskonija, Efes, Fenerbahče, Olimpijakos, Panatinaikos, CSKA Moskva, Makabi, Žalgiris i Armani) ne samo da su svesni projekta zatvaranja ovog takmičenja već se zalažu za njega. Bajern Minhen i ASVEL će se uskoro pridružiti ovoj grupi čim dobiju višegodišnje licence.

Pored ovih 13 ekipa, listu od 18 učesnika za sledeću sezonu Evrolige kompletiraće Monako i Uniks (finalisti Evrokupa), Alba (dobila dvogodišnju pozivnicu), kao i pobednik ABA lige (finalisti Zvezda i Budućnost), dok će očekuje da će poslednju pozivnicu opet dobiti Zenit iz Sankt Peterburga.

Evroliga, koja je osnovana 2000. godine, odavno je napustila sportske kriterijume prilikom izbora klubova koji se takmiče. Od novembra 2015. i ulaska kompanije IMG u Evroligu, 11 klubova dobilo je desetogodišnje zagarantovane licence, dok su ostali dolazili iz Evrokupa ili liga (ACB, Jadranska, VTB i Nemačka) ili na "specijalnu pozivnicu".

Zbog pandemije korona virusa Alba, Zvezda, Himki i Valensija su prošle sezone automatski dobili nove pozivnice, ali će od 2023/24. taj način biranja učesnika Evrolige biti eliminisan. Sportski rezultat postaje nevažan.

Printskrin: Youtube/EUROLEAGUE BASKETBALL

Evrokup kao teret za "najbogatije"

Đordi Bertomeu je primoran da napusti aktuelni format takmičenja koji je kreirao s promocijom i ispadanjem u Evroligu na osnovu uspeha u Evrokupu. Zbog te formule su se pobunili najveći klubovi među 11 stalnih članica koji su pre nekoliko nedelja pretili da će smeniti Bertomeua na "tajnom" sastanku u Atini.

Jedan od zahteva najbogatijih klubova je da se Evrokup ukine jer ih košta čak 7 miliona evra godišnje dok Evroliga marketinški zarađuje tek 3 miliona od takmičenja. Klubovi veruju da bi taj novac mogli pametnije da iskoriste eliminacijom drugog po jačini takmičenja i poboljšaju svoje finansije.

Mundo podseća i da je Evrokup bila politička ideja Bertomeua da kvalitetne timove koji nemaju mesta u Evroligi odvrati od FIBA Lige šampiona. S druge strane, njemu je to omogućilo da predstavi kako Evroliga nije zatvoreno takmičenje, a videćemo da li će ga možda prvi čovek elitnog takmičenja iskoristiti kao čip u sklapanju primirja sa FIBA.

(Telegraf.rs)