Zvezda i Partizan već 20 godina "dobijaju evroligašku licencu": Evo zašto se to sigurno neće desiti

Vest, moguće još jedna u nizu neproverenih, da je Zvezda dobila dvogodišnju "A licencu" od Evrolige, ustalasala je navijačke duhove i košarkašku čaršiju i ponovo pokrenula jedno te isto pitanje koje traje koliko traje i sama Evroliga: Šta to nedostaje Zvezdi ili šta je to nekad nedostajalo Partizanu pa da konačno postanu deo evropske elite kao punopravni članovi?

Košarkaški klubovi Partizan i Crvena zvezda ni posle dvadeset godina igranja u elitnom evropskom takmičenju nisu ubedili čelnike istog, šefa borda Đordija Bertomeua i njegove saradnike, da zaslužuju "A" licencu koja garantuje dugoročno učešće u Evroligi bez obzira na plasman u regionalnom takmičenju. Kako je to moguće? Kako je moguće da dve decenije, najpre Partizan punih 13 godina, pa onda i Zvezda, nisu atraktivni za "krem de la krem" društvo kad iz sezone u sezonu, u košarkaškom smislu, daju Evroligi baš ono što je sama esencija ovog sporta.

Preporučujemo

Beograd i Srbija su se "mali milion" puta pokazali kao atraktivne lokacije za sve aktere takmičenja, za igrače, trenere, TV kuće, navijače, za sve osim za Bertomeua i njegove standarde koji su, jasno je, mnogo viši od same igre na terenu. Kao poslovan čovek Bertomeu prevashodno brine o tome kako će da razvija takmičenje koje vodi i da ga učini atraktivnijim za što veći sloj ljudi, samim tim i za akumuliranje novca - ali u svemu tome do danas ne vidi srpske klubove kao jednako važne činioce kao što je većina klubova, manje-više redovnih učesnika Evrolige u poslednjoj deceniji.

Na pomen Zvezde i Partizana, uvek postoji "ali" kod Bertomeua

U gotovo svim izjava o pristupanju novih licenciranih članova Evroligi, Bertomeu pri pominjaju Zvezde i Partizana po pravilu uzima u usta ono njegovo "ali". "Zvezda i Partizan su kandidati, ali...", papagajski ponavlja šef Evrolige iz godine u godinu, od konferencije do konferencije.

Tako je bilo i prilikom njegovog poslednjeg izlaganja na ovu temu.

- Ne mogu da otkrijem imena, ima dosta timova širom Evrope koji žele da igraju Evroligu, lista je poduža, što govori o tome da je takmičenje uspešno. Moramo da gledamo tržište po tržište i da tražimo klubove koji mogu da rade samostalno i odgovore svim zahtevima takmičenja koji su veliki. I biće još zahtevniji kako vreme bude prolazilo. Partizan i Crvena zvezda su kandidati, kao i Budućnost, ali imamo i klubove u Italiji, Španiji, Rusiji, koji mogu da budu kandidati (za A licencu). Za mene je jako važan koncept Evrokupa, jer s nekim klubovima imamo mogućnost da radimo godinama unazad, zbog čega nam je mnogo lakše da razmišljamo o njima kao kandidatima -  izjavio je Bertomeu tokom konferencije u Minhenu.

Vrlo je važno ovde obratiti pažnju na izjavu Bertomeua gde kaže "tražimo klubove koji mogu da rade samostalno i odgovore svim zahtevima takmičenja koji su veliki", jer je između redova ovde i mislio na one klubove koji ne mogu samostalno, bez pomoći države, da egzistiraju. A Zvezda i Partizan su, poznato je, već čitavu deceniju i duže državna "čeda" koja bez pomoći Srbije ne bila tu gde su danas. Život Zvezde i Partizana direktno je vezan za pomoć države i sve dok je tako, na "A" licencu mogu da zaborave - to je i poruka prvog čoveka Evrolige.

Foto: MN Press

Vodeći se pretpostavkom da često turbulentna politička zbivanja u Srbiji kreiraju i finansije naših najvećih klubova, Bertomeu otud i ne računa na Zvezdu i Partizan kao klubove koji su sposobni da kreiraju većinski deo budžeta mimo podrške koju dobijaju od države. Nije sporno što država pomaže svojim najboljim klubovima, jasno je to i Kataloncu, ali je diskutabilno što je to kod Zvezde i Partizana toliko veliki udeo pomoći da se postavlja opravdano pitanje - da li najveći srpski klubovi uopšte mogu da funkcionišu na visokom nivou kada te pomoći ne bi bilo ili kada bi ona bila daleko manja. Tu je i osnovna sumnja borda Evrolige kada je reč o srpskim velikanima. Jer, šta ako sutra vlast prestane da finansira Zvezdu i Partizan?

Državna pomoć večitima je znak da Zvezda i Partizan samostalno ne umeju da funkcionišu

O pomoći države "večitim rivalima" pre otprilike godinu i po dana je govorio i ministar finansija Siniša Mali, koji je rekao da je država Srbija pomogla Zvezdi sa 13.6 miliona evra, a Partizanu sa 10.2 miliona evra - za period od 2014. do 2019. godine. Te vrste pomoći bilo je i pre i posle toga. Može se reći da je udeo finansijske podrške države našim najvećim klubovima otprilik 30-40 posto čitavog budžeta.  

Zabrinjavajuće je što su aktuelne uprave naših najvećih klubova sada nastavile da se ponašaju tako kao da je pomoć države nešto što se podrzaumeva, pa smo nedavno mogli čuti prvog čoveka KK Partizan Ostoju Mijailovića kako očekuje takvu vrstu pomoći i dalje, psoebno sada kada nema prihoda od takmičenja.

- Nadam se da ćemo imati pomoć države i ubuduće, jer radimo pravu stvar za ovu državu - poručio je Mijailović na konferenciji tokom promocije Zorana Savića za sportskog direktora, a i prvi čovek Zvezde Nebojša Čović u prošlosti je više puta isticao i zahvaljivao na pomoći koju klub dobija od države.

Ostoja Mijailović i Nebojša Čović; Foto: Nikola Tomić, Marko Jovanović

Naravno, ne mogu se za sve kriviti Zvezda i Partizan i njihov zavisnički odnos prema državi.

Pošteno je reći da Evroliga, ovakva kakva je poslednjih godina, ni ne pruža klubovima da dođu do zarade kroz takmičenje (od ulaznica, dodatnih sponzora, veći ugovori o TV prava) i tako i tim sredstvima kreiraju budžete.

Čelnici lige ne doprinose atraktivnosti takmičenja, otud, čini se, nikad slabije interesovanje vlada za evropsku klupsku košarku. Veliki upliv stranih igrača, pretežno Amerikanaca, takođe je doprinelo tome da navijači prestanu da se identifikuju sa svojim klubovima u kojima žele da vide nove mlade nade iz svojih zemalja. Oni su svakako najveći mogući magnet za ljubitelje košarke, a ne legija stranaca kojih je sve više.

Takođe, uporno insistiranje Evrolige da se licenca pre dodeli klubovima samo zbog toga što dolaze sa većeg tržišta, a ne klubovima sa istorijom i tradicijom, takođe su problematične intencije vođstva elitnog takmičenja koje dugo već luta u potrazi za nečim što bi makar i ličilo na NBA model funkcionisanja.

(Telegraf.rs)