Treba li da brinemo za budućnost košarkaške reprezentacije Srbije?

Košarkaška reprezentacija Srbije vratila se sa mini ciklusa kvalifikacija u Finskoj za pobedom i porazom i ostala je u odličnim šansama za plasman na Eurobasket 2022.

Poraz od Švajcarske, te pobeda nad Finskom, ali ne toliko ubedljiva dala je priliku dežurnim kritičarima da se zapitaju da li naša reprezentativna košarka ima budućnost i da li ćemo ubuduće biti konkurentni za najviše plasmane.

Preporučujemo

Čudno je da u "zemlji košarke" ima toliko ljudi sa elementarnim ne poznavanjem ove igre i površnim znanjem dešavanja u evropskoj i svetskoj košarci.

Komentari na pobedu protiv Finske su bili neverovatno negativni i u kontekstu "od smenjivanja selektora" do maltene "proterivanja igrača iz Srbije"

Jer, da bar malo poznaju prilike, znali bi da je ovo najbolja selekcija Srbije sastavljena od igrača koji su mogli da igraju. Ti momci su napustili klubove i rizikovali ugovore da igraju za Srbiju i najmanje što zaslužuju je vređanje.

Takođe, reprezentacija je najpre bila lišena igranja igrača iz Evrolige (Micića, Milutinova, Lučića, Kalinića, Nedovića,)  kao i  Teodosića koji igra Evrokup. pa na kraju i onih iz NBA lige (Bogdanovića, Marjanovića, Jokića, Gudurića i Bjelice)

Reprezentacija Srbije sa poslednjeg Mundobasketa Foto: MN Press

Savim je jasno da bi to bila neka druga reprezentacija Srbije i da bi se poigravala sa rivalima kao što su Švajcarska i Finska, pre svega zahvaljujući individualnom kvalitetu.

Sa druge strane, ekipa koja je igrala u kvalifikacijama je sastavljena od momaka koji nisu igrali zajedno, nemaju tu timsku "hemiju" a neki od njih uopšte i ne igraju u klubovima ( Simanić, Radanov), dok mladi Filip Petrušev, najperspektivniji centar Evrope nije bio u prilici da ide u Finsku zbog preležane korone.

Sedam dana  je malo za neko uigravanje i za neku ozbiljniju igru jer svi igrači dolaze iz jeka sezone, odigrali su dosta utakmica, neki čak i dva tri dana pre prvog duela sa Švajcarskom, tako da im se ne može zameriti ništa. Na kraju krajeva važno je ostvariti cilj - plasman na Eurobasket što je već skoro 80% urađeno.

Aleksa Radanov bi trebalo da bude uzdanica u godinama posle Olimpijskih igara Foto: fiba.basketball

Međutim, da li treba brinuti za budućnost naše selekcije u narednom periodu u sledećih 10 godina? Odgovor je da ne treba. Trenutno imamo ekipu momaka od 25 do 29 goodina koji nogu da nose tim narednih 7 do 10 godina. Tu se pre svega misli na plejmejkere Micića (26), Jovića (29), Bogdanovića (28) Jokića (25) Milutinova (25) Kalinića (29) Gudurića (25), Avramovića (26).

Takođe, tu su momci koji kucaju na vrata najbolje selekcije, a koji su sada u Finskoj pokazali određen nivo poput Dangubića (27) Zagorca (25) )Anđušića (29) Apić (25)

Da ne pominjemo da ne treba otpisivati i one starije Teodosića (33), Bjelicu (32) Raduljicu (32), Marjanovića (32) Lučića (31) koji mogu da odigraju bar još dve godine odnosno Olimpijske igre 2021. i Eurobasket 2022. ako budu zdravi.

Boriša Simanić bi takođe mogao da bude uzdanica u narednim godinama Foto: fiba.basketball

Kako stariji budu odlazili iz reprezentacije, u nju će se polako uključivati mlađi koji budu stastavali Simanić (22), Radanov (21) Petrušev (20), Pecarski (20), Uskoković (21), Trifnović (20) ili Nakić (19) itd. Jedini problem je da ovi momci imaju prostora da igraju što više u svojim klubovima što se ne dešava i to može da bude kočnica.

Sve u svemu, ne treba gledati nacionalni tim kroz ove dve utakmice kvalifikacija. Bitno je ono što dolazi na takmičenjima, a prvo jače će biti kvalifikacije za Olimpijske igre u junu i tu ćemo na turniru u Srbiji (ako se održi kod nas) videti ekipu "orlova" u nadamo se punom sastavu. Do tada, nebitne poraze ne treba da računamo, ali treba da ih zapamtimo za nauk.

(D. Stojmenović)