Obišli smo Čačak, novu evropsku destinaciju: Borac sprema halu za istorijski povratak u vrh košarke

Marko Ivanović Badža legenda je Borca i Čačka, u ovom gradu proveo je veliki deo igračke karijere, a sada kao direktor Borca polako gradi put ka jadranskim visinama.

Ekipu Telegrafa dočekao je u klubu kraj Zapadne Morave, gde svaki kutak podseća na slavnu istoriju i imena koja su gradila čačansku košarku kroz 75 godina postojanja - udarni trio čine Radmilo Mišović, Dragan Kićanović i Željko Obradović, od grafita ispred hale do kultnih fotografija, koje vode do parketa i podsećaju nove generacije kakav teret nose.

Hala daje šmek istorije i sigurno će mnoge "vratiti" u prethodne decenije, dimenzije i bliskost tribina parketu obećavaju gostima paklenu atmosferu, iz koje će malo ko odneti bodove kući. Borac je u ABA 2 ligi beležio rekorde i potvrđivao reputaciju nezgodnog domaćina, sada će ekipa Marka Marinovića imati izazov karijere da to nadogradi u najjačem rangu, a samoj hali predstoji osavremenjivanje.

U skladu sa tim, i Marko Ivanović je vreme za Telegraf izdvojio između vaganja opcija za nove semafore i parket, koji će po novim standardima biti poprište velikih utakmica sa Zvezdom, Partizanom, Cibonom, Budućnosti...

Legendarni Badža je posle velikih funkcionerskih dana u Hemofarmu došao u Borac još 2012. godine, a krunu svog rada tek planira da dočeka - ulazak u ABA 1 je samo novi korak u vraćanju kluba na staze stare slave.

Jedino za čime se u klubu žali je što na terenu nije taj plasman do kraja "overen", već je pandemija korona virusa dovela do prekida i "specijalne pozivnice".

- Iskreno, nismo se toliko ni obradovali odluci ABA lige, jer smo rezultatima u toku sezone potvrdili kvalitet i dominaciju kroz ABA 2 i KLS. Imali smo poseban napor jer smo morali i kroz naše prvenstvo da obezbedimo prve dve pozicije, žao nam je što se nije igrao plej-of ili završni turnir, mi smo sa treninzima prekinuli kada je Vlada Republike Srbije uvela vanredno stanje, ono je važilo u regionu za sve. Prva uputstva smo dobili od ABA, delovalo je nestvarno da će se sve toliko proširiti, ali smo morali da prekinemo sve aktivnosti, mislili smo da ćemo se vratiti tome. Svi smo bili nervozni posle odluke Evrolige jer je Vlada dala garancije za turnir Evrolige i Evrokupa u Srbiji, mislili smo da će se to odigrati u Beogradu. Onda smo mislili da ćemo i mi igrati, kako bismo završili sezonu - kaže Ivanović.

- Počeli smo 4. maja po svim uputstvima, malo napolju, malo u teretani, prema svim merama u Čačku, testirani su svi igrači i štab, samo je Džons bio van pogona i Adi Alikadić iz BiH. Spremali smo se i bilo je onih koji su razmišljali drugačije, ali zahvalio bih se svim klubovima koji su procenili šta smo sve uradili. I ekipa Splita to zaslužuje, iako su u poslednjem kolu došli na tu poziciju. Mi smo bili dominantni i imali smo sedam pobeda više. Koja god da je druga odluka bila, bilo bi tumačeno da nam je nešto oduzeto, pre dve godine smo imali prvo mesto i nesrećno smo poraženi u plej-ofu u Čačku, imali smo povredu Ilije Đokovića i Dimića na utakmici, pa smo izgubili šansu da dođemo tamo gde nam je mesto i gde je Borac u staroj Jugoslaviji proveo 23 sezone. 

- Mi smo u tri sezone imali dva prva mesta i jedno učešće u plej-ofu, ali mislim da smo dobili ono što nam pripada. Imamo obavezu da ostanemo tu što duže, ovaj grad to zaslužuje. Moram da zahvalim i gradonačelniku, predsedniku Pantoviću i potpredsedniku Petroviću, ostalim članovima uprave, bili su tu svih ovih godina, najviše su pomogli, bili su tu uz nas kada je bilo najteže, i sada kada je kriza zahvatila širi region. Hvala i sponzorima i donatorima koji su pomogli da stignemo do ovog cilja. Moram da čestitam i štabu i igračima, trenerima, najveći teret su izneli stručni štab, Marko sa saradnicima, igrali su na briljantan način, mi smo bili tu samo da im obezbedimo uslove da postignu ovo što su uspeli.

Podsetio se Ivanović i svojih igračkih dana u Borcu, čiji je dres nosio od 1978. do 1988. Napravio je paralelu sa poslednjom godinom u ekipi, a onda je najavio i novitete u dvorani. Projekat za rekonstrukciju i nadogradnju već postoji, planirano je proširenje kapaciteta uz izmeštanje stubova.

- U dnevnoj sam komunikaciji sa ABA ligom, moram da zahvalim navijačima koji su bili prethodnih godina sa nama, žao mi je što nismo igrali do kraja, da zajedno proslavimo ovo. To ćemo uraditi na nekoj narednoj utakmici. Ja sam u Borcu 1988. godine u mojoj desetoj sezoni, tada smo pobedili MZT u odlučujućoj utakmici, tada je Androić otišao u Užice, ja u JNA, Borac je ispao iz lige, i čekali smo preko tri decenije da se vratimo u najelitnije takmičenje.

- Hala je predviđena, projekat je urađen i to će morati da sačeka na neko vreme, sada što moramo da uradimo je da ispunimo određene mere - hala mora da ima 2.000 sedećih numerisanih mesta, što je najmanji problem. Svaki posetilac mora da sedi na svom mestu, moraju da budu obezbeđeni prolazi za posebne intervencije, službe reda i obezbeđenja. Parket mora da ispuni određeni standard, elektronski uređaji, semafori, njihova kompatibilnost, četvorostrani semafori, pristižu ponude za to i uradićemo sve što je neophodno. Naravno, doći će i inspekcija ABA lige, uskladićemo sve i ne sumnjam da će sve gostujuće ekipe biti zadovoljne, Partizan, Zvezda, Mega i FMP, oni su u našoj hali dosta igrali, Primorska, Krka, Split, često su u ovoj hali igrali i mi ćemo učiniti sve da uslovi budu odlični.

Poznato je i da je Željko Obradović uvek tu kada je potrebno.

- Željko Obradović je u Čačku bio sa prvakom Evrope, Fenerbahčeom. I to je jedan veliki doprinos, najuspešniji je i najbolji trener. Bili smo 1979. prvaci Jugoslavije kao juniori, Željko je bio kapiten i najbolji igrač. Izuzetno smo se družili, a samo spominjanje Željka Obradovića pomaže u raznim kontaktima i stvarima sigurno. Sad smo se družili, u ovih nekoliko dana kada je dolazio u Čačak. Čujemo se, to je izuzetna ličnost, imamo Kićanovića koji je najbolji košarkaš Evrope, Željko je najbolji trener. Radmilo Mišović je bio najbolji strelac, i svima hvala, koji su vodili klub i sigurno su svi dali doprinos da mi ovo sada postignemo. Bilo je mnogo dobrih igrača, imali smo i saradnju sa FMP-om, kroz Borac su prošli i Teodosić i Raduljica, Rašić, Erceg, Savanović, da ne zaboravim sve ostale koji su imali vrhunske karijere, a deo života su proveli ovde. Njihov doprinos ne može da se meri golim okom, ali ko se razume, zna. Željka Obradovića svi vole da spomenu, mi mu želimo samo dobro zdravlje i da što duže traje, meni je samo žao što nije krunisao desetom titulom u Beogradu svoju karijeru, siguran sam da će imati i više titula, on je jedinstven trener.

Po lepom, Ivanović pamti dane u Vršcu, koji nažalost više nema klub koji je strah i trepet za jadranske rivale.

- To je bilo jedno divno vreme sa Mišom Babićem, Hemofarm je bio jedan od najorganizovanijih klubova u regionu u to vreme. Sama potvrda je da smo osvojili regionalnu ligu u Beogradu, kao igrač, igrao sam finale Kupa Radivoja Koraća, poslednjeg evropskog pod tim imenom, izgubili smo od Unikahe dve utakmice, vodio ih je Boža Maljković. Bio je to neverovatan uspeh u drugoj sezoni igranja u zajedničkoj ligi, bilo je to treće evropsko takmičenje po kvalitetu, a poslednju utakmicu igrali smo u Milenijumu, do tada smo igrali u staroj hali, koja sada realno nije prikladna za takve utakmice.

- To je bio najbolji rezultat, imali smo tri puta polufinale ULEB-a, najveća šansa nam je bio Aris, izgubili smo u Solunu pet razlike, u Vršcu smo pobedili sa tri. Imali smo na tri poena loptu koju je izbio Bolić, ali nismo uspeli. Imali smo 2009. u Torinu, gde je Mačvan bio najbolji igrač u usponu, izbacili smo Dinamo iz Moskve, što je bio veliki uspeh. Hemofarm je redovan bio na F4 ili F8, 2009. sam proglašen za najboljeg menadžera lige. Bilo je mnogo lepih trenutaka u Hemofarma, sa ženskom ekipom smo osvojili 10 duplih kruna u tom periodu, za devet godina koliko sam bio na čelu kluba, muška ekipa se uvek borila sa Partizanom, imali smo završnice Kupa, finala, ali osvajanje ABA lige je najveći uspeh sa muškom ekipom.

Dug rad u Borcu sada je krunisan vrhunskom sezonom sa Markom Marinovićem, koji je ekipu odveo na vrh sa čak sedam pobeda više od pratilaca na ABA 2 frontu.

- Zahvalio bih se i Rašku Bojiću, bivšem treneru koji je tu sa nama, sportski direktor i koordinator mlađih kategorija, vodio je ekipu prethodnih godina, bio je tu i Jovica Arsić. Malina je na početku trenerske karijere, ali ima veliku prednost jer je sa terena vodio ekipu i mnoge klubove. Ima posebnu dozu osećaja za taj posao i mislim da smo napravili odličan predlog i već u prvoj sezoni je napravio odličan rezultat. Ja mu lično čestitam, tu sam sa saradnicima da mu obezbedimo sve što mu treba. Hvala i bivšem predsedniku kluba Bojiću koji je bio tu kada sam ja došao u klub, stepenik po stepenik smo išli kao ovom cilju. Možda je bolje što nismo tad ušli, možda je sad pravo vreme. Možda tada nismo bili spremni, ali desili su se ti pehovi. Veliku zahvalnost dugujem svima koji rade u klubu, ove godine je 75 godina Borca, svi koji rade u klubu, svi su dali doprinos.

Za ekipe koje nemaju velika finansijska sredstva, igranje na više frontova ume da bude veoma zahtevno - Borac je tako umeo da veže nekoliko napornih putovanja autobusom sa jednog kraja Slovenije do drugog kraja Srbije, ali je i to očeličilo ekipu.

- Bilo je teško jer smo bili na 2 fronta, prve godine, išao si iz Superlige. Posle su klubovi glasali da se iz prvog dela prvenstva ide u ABA 2. To je nama bilo teško, i tada sam ih podsetio da bi voleo da oni igraju umesto nas, timovima je teško igrati na dva fronta i dati šansu mladim igračima. Borac se borio kroz KLS da bude prvi, ali i kroz ABA 2. Mi smo imali najviše ciljeve i ostvarili smo ih, a neko nam je posle na sastanku rekao "vi ste bili prvi, vi ćete lako". Ozbiljna ekipa kao što je Borac, mora da igra dva takmičenja, Čačak je tako pozicioniran i to mu pripada, dosta rada stoji za nama. Pričao sam pre neko veče sa Šakotom, kaže, "vi ste sada evropska destinacija, ekipa koja sleti na aerodrom, ima sat vremena do Čačka".

- I stvarno, mnogo sam evropskih destinacija sam promenio, kao igrač i direktor, u Hemofarmu, Budućnosti, Rabotničkom. Rabotnički je bio državni klub i putovali smo čarterom, to su skupe varijante. S Hemofarmom sam dva puta išao u Kazanj, imali smo dva čartera, ali to su izuzetno skupe destinacije koje danas klubovi sa ovih prostora teško da mogu sebi da priušte. Sve u svemu, stigli smo tu, na nama je da napravimo ekipu, u saradnji sa trenerom i štabom, i u skladu sa finansijama. Napravićemo ekipu da se što duže zadržimo, mislim da ovaj rang pripada gradu. Sloga se vratila u KLS, tu je i Sloboda, nadam se da će se u ovim krajevima igrati dobra košarka. Čačak je dovodio igrače iz okruženja, stvarao bolje i oni su potom odlazili u velike klubove. Nama je cilj da ih što više zadržimo i da rastemo kao klub, da što manje njih poželi da ode iz grada.

(B. Vinulović)