EKSKLUZIVNO! Srpkinja koja radi "Poslednji ples": Kukoče, kritičari, sačekajte da vidite 10. epizodu

Ukoliko ste sa fanatičnom pažnjom ispratili seriju "Poslednji ples", sigurno vam nije promaklo ni ime Nine Krstić, koja je iznela veliki deo priče o Majklu Džordanu i slavnoj generaciji Čikago Bulsa.

Iako se o Nini ne zna mnogo u Srbiji, Amerika je već dobro upoznala kroz O. J.: Made in America, serijal koji je odneo titulu najboljeg dokumentarnog filma na 89. dodeli Oskara.

Ovaj dugometražni dkumentarni film je premijerno prikazan 2016. na filmskom festivalu Sandens, a kasnije je emitovan u okviru ESPN-a, traje čak 7 sati i 47 minuta, a sličan poduhvat usledio je sa serijalom "Poslednji ples".

Nina iza sebe već ima veliko iskustvo, studije knjižvenosti su je pripremile da bude dobar pripovedač, a to je u kombinaciji sa master diplomom u oblasti dokumentarnog filma donelo prilično dragoceno svedočanstvo o jednoj od najupečatljivijih generacija i ekipa u istoriji košarke.

Ekskluzivno za Telegraf, Nina je otkrila neke od detalja snimanja i najavila dirljiv momenat o Džeriju Krauzeu u poslednjoj, 10. epizodi. Podsećanja radi, objavljeno je osam epizoda, poslednje dve biće emitovane 18. maja. U produkcijskoj ekipi, Nina je uz rame Džejsonu Hehiru, glavnom tvorcu serije.

Za početak, možda da upoznamo malo javnost u Srbiji bliže sa onim što ste radili - među upečatljivijim ostvarenjima su 99% i O. J. Made in America, sada je na red došao i Poslednji ples. Kako je tekao Vaš karijerni put do ovog ostvarenja o Džordanu i kultnim Bulsima?

- Radeći na dokumentarnim filmovima poslednjih petnaest godina, oprobala sam se uglavnom u svemu. Jedno vreme sam bila direktor fotografije, radila sam kao reditelj, i naravno kao producent. Ali, uvek se vraćam istoj vrsti filma – a to je film ispričan u najvećoj meri kroz arhivske snimke. Režiranje arhivskih filmova poput O.J. Made in America i The Last Dance za mene je savršena kombinacija vizuelne kreativnosti direktora fotografije i reditelja, kao i te uporne praktičnosti producenta.

Šta je na Vas ostavilo najjači utisak u celom radu na filmu i da li ste košarkaški fanatik, kome je sve ovo donelo dodatnu draž?

- Nisam preveliki košarkaški fanatik, iako sam bila veliki obožavalac Bulsa tokom devedesetih. Odrasla sam gledajući ih. Pravljenje ovog filma na mene je ostavilo dvostruki uticaj. Kao prvo, Majkl Džordan je zaista toliko dobar – naše uspomene nisu to preuveličale. Kao drugo, u dokumentarnom filmu obično kažemo “ova priča ima vreme i mesto“, ali imam utisak da je priča Majkl Džordana vanvremenska. Moglo je da bude drugačije, ali bi to svakako bila priča o veličini i vrednosti.

Upečatljive su i srpskim ljubiteljima košarke bile scene u kojima smo videli evropske momente, Lončara i Tarlaća - da li su to i Vaše zasluge?

- Volela bih da mogu da kažem da jesu, ali zasluge za to idu mom timu. Svi u mom timu imaju veliko znanje o košarci, i to ne samo o NBA košarci, već i o evropskoj. Naučili su me mnogim stvarima koje nisam znala!

Postoji li nešto što je bilo posebno teško izbaciti iz ovih 10 epizoda?

- Uvek postoje fenomenalne priče koje moraju da se skrate ili iseku tokom montaže u određenoj meri. Srećom, kad radite na dužem serijalu, količina izbačenih scena nije toliko velika, kolika inače ume da bude. Upravo smo završili desetu epizodu, mada nisam još uvek imala prilike da se udaljim od filma i sagledam to iz druge perspektive, da bih mogla da odgovorim na ovo pitanje. Pitajte me ponovo za nekoliko meseci!

Kako ste reagovali na kritike, poput one Tonija Kukoča oko Džerija Krauzea?

- Iskreno, ne obraćam mnogo pažnje na kritike. Uvek će postojati kritike, i verujte mi, mi koji pravimo dokumentarne filmove smo sami sebi najoštriji kritičari. Tonijeva reakcija potiče iz njegovog iskustva, što je sasvim pošteno. Sve što mi možemo da uradimo, jeste da u filmu prikažemo što više različitih mišljenja različitih ljudi. Ne postoji jedna ispravna tačka gledišta. Reći ću samo jednu stvar, a to je da ljudi treba da se suzdrže od kritike dok ne odgledaju svih 10 epizoda. Krauze ima svoj momenat na kraju.

Koliko je bilo teško adekvatno prezentovati priču o Krauzeu - upravo zbog činjenice da nije više među živima, ali je nezaobilazna i tenzija koju je imao sa Džordanom i Pipenom?

- Dali smo sve od sebe da pronađemo sve intervjue u kojima je Krauze govorio dok je bio živ. Hteli smo da ga prikažemo njegovim sopstvenim glasom koliko god da je moguće, umesto da samo prikažemo druge ljude koji govore o njemu. Kopali smo kroz arhivske snimke gotovo godinu dana i uspeli da pronađemo preko 20 sati intervjua sa Krauzeom, uključujući podkaste. Naravno, morali smo da damo reč i Pipenu i Džordanu, da bi bilo fer.

Koji detalj priče Vam je najdraži?

- Mislim da je vrhunac sedme epizode i način na koji vidimo Džordana kako pretvara gubitak u moć najdirljiviji trenutak u seriji. Gledati (i slušati) ga kako plače na podu nakon osvojenog prvenstva na Dan očeva je nezaboravan momenat.

 

 

 

 

View this post on Instagram

“After they win, normally they are on the court for a very long time. It was Father’s Day… so Michael came into the locker room by himself with the ball and just cried. Nobody else came in after him. He just laid on the ground in the locker room and was bawling. I snapped a couple pictures but I just let him be. It was very emotional. He obviously came in there for a reason. When we’re shooting, we’re there to see things happening and try to capture as much as we possibly can… I just happened to be the guy there.” (🗣/📸: @barrygossagephoto) #TheLastDanceA post shared by #NBATogether (@nba) on May 12, 2020 at 10:47am PDT

Da li ste eventualno imali priliku da razgovarate sa Džordanom i na temu Srbije-  Jugoslavije i naše košarke?

- Nažalost ne još, ali ako ikada izađemo iz karantina i budemo imali priliku da održimo žurku povodom premijere, upravo ću to uraditi.

Da li imate u planu da nastavite sa sličnim serijalima, ili eventualno obuhvatite i naše legende košarke u SAD?

- Mislim da su dokumentarni serijali novi IT žanr, tako da ću najverovatnije nastaviti sa ovim formatom. Međutim, nadam se da ću preusmeriti svoju pažnju na nešto drugo osim sporta, bar na neko vreme!

(B. Vinulović)