Vanzemljaci dolaze po prvi put: Potez Srbina pre 30 godina zauvek je promenio košarku!
Ko zna kako bi izgledala danas svetska košarka da nije bilo jednog Srbina, velikog vizionara, čoveka koji je zauvek promenio svetsku košarku.
Naravno, nije mogao sam već je imao pomoć drugog košarkaškog vizionara. Ali da krenemo redom.
Bilo je to daleke 1986. godine kada je Bora Stanković generalni sekretar FIBA počeo da zagovara ideju da profesionalni košarkaši iz NBA mogu da igraju na Olimpijskim igrama.
Do tada su mogli da nastupaju samo, kako je on to nazivao "lažni amateri" jer su košarkaši iz ostalih država takođe igrali za novac u evropskim klubvima, pa čak i u NBA.
Stanković je bio veliki vizionar jer u njegovoj eri koja je trajala od 1976. sve do 2002. godine košarka je dobila najznačajnije promene.
Dosta je bilo lažnog amaterizma i da na Igrama učestvuju lažni vatrogasci, policajci, oficiri
Uvedena je linija za tri poena,promenjena je dimenzija terena, pređeno je sa poluvremena na četvrtine kako bi se približili NBA košarci.
- Upoznao sam Dejvida Šterna (komesar NBA dugogogodšnji prim.aut) u Milanu 1984. godine na jednom turniru - ispričao je Borislav Stanković u svojoj knjizi "Moje Olimpijske igre"
- Pošto sam imao vrlo pozitivno mišljenje o profesionalzimu, odnosno vrlo loše mišljenje o lažnom amaterizmu, koji je vladao mimo NBA, smatrao sam da je krajnje vreme da se sa tim prekine.
- U košarci je situacija bila takva da je FIBA imala sve svetske igrače pod svojom kapom, osim tih 300-400 košarkaša iz NBA koji su važili za najbolje - smatrao je Stanković.
Kuda to vodi i šta nam to treba?
- Tada sam rekao nešto što je oduševilo Šterna, a to je "da mi je zadovoljstvo da sam na pres konferenciji sa predstavnikom američke profesionalne košarke i igrača koji su smatrani "kriminalcima" i da se nadam da ćemo da uskoro porušimo granice"
Usledila je velika borba sa isntitucijama, jer je protivnika ovog poteza bilo i u Americi i van nje koji su se uglavnom pitali "kuda to vodi"?
- Predložio sam na Konresu FIBA 1986. godine da otvorimo svoja vrata NBA igračima, ali tada Amerikanci ni u svojoj kući nisu imali rešene probleme, a protiv mog predloga bili su Sovjetski savez i SAD, tako da predlog nije prošao - ispričao je Stanković.
Ipak, saradnja FIBA i NBA se nastavila rganizacijom MekDonalds turnira u Evropi 1987, 1988, 1989. gde je igrala i Jugoslavija.
U međuvremen Američka košarkaška federacija je primila NBA ligu u svoje članstvo i tako nije bilo prepreke da i NBA bude deo FIBA. Posle neuspeha na Igrama u Seulu 1988, kada su osvojili brnozanu medalju i Amerikanci su legli na rudu.
Godinu dana kasnije na vanrednom Kongresu FIBA više nije bilo prerpeka da NBA igrači uđu u takmičenja FIBA i doneta je odluka 17. aprila 1989. da mogu da nastupaju na Mundobasketima i Olimpijskim igrama.
Na tom Kongresu 56 delegata je glasalo za predlog, a 13 protiv, među njima i predstavnik SAD.
- Mnogi su vrlo loše reagovali na moje insistiranje da profi igači igraju na Igrama, čak i sami Amerikanci, jer su smatrali da je razlika mnogo velika u kvalitetu. Međutim, na Olimpijskom turniru u Barseloni 1992. NBA igrače nisu imale samo poslednje četiri ekipe.
Drim tim je u Barseloni pobeđivao prosečno sa 43,8 poena razlike svoje rivale, a trener SAD Čak Dejli nijednom nije tražio tajmaut.
Pred košarkaškim vanzemaljcima su redom padali Hrvatska (103:70), Angola (116:48), Nemačka (111:68), Brazil (127:83), Španija (122:81), Portoriko (115:77), Litvanija (127:76) i u finalu Hrvatska opet (117:85).
- Posle Igara u Barseloni javili su se mnogi sa zajedljivim komentarima, "Šta nam je ovo trebalo"? Ali, moja lina filozofija, koju je prihvatila kasnije i FIBA je da možemo da napredujemo samo ako igramo sa najboljima - rekao je Stanković.
Prvi i orginalni Drim tim SAD činili su: Čarls Barkli, Majkl Džordan, Skoti Pipern, Patrik Juing, Irvin Medžik Džonson, Leri Bird, Karl Meloun, Kris Malin, Džin Stokton, Kajd Dreksler i Dejvid Robnson.
Samo 10 godina kasnije, 2002. Argentinci su pobedili prvi u istoriji američku selekciju sastavljenu od NBA igrača i to na Mundobasketu u Indijanopolisu 2002. godine. Zanimljivo je da su u pripremama za SP izgubili od tih Amerikanaca sa 40 razlike.
Nakon toga pobedila ih je i selekcija Jugoslavije u četvrtfinalu SP i kasnije osvojila zlatnu medalju.
(D. Stojmenović)
Povezane vesti
Denver deklasiran, Jokić došao do novog tripl-dabla: Najbolji tim NBA lige rasturio odbranu Nagetsa
NBA zvezda ulaže u tim iz Evrokupa: Kupuje akcije, planira velike stvari sa nemačkim klubom
U Mađarskoj hospitalizovana najstarija živa olimpijska šampionka na svetu u 104. godini života
<% post.title %>
Imamo najbolji koš godine, šta biste uradili da vaš tim izgubi trojkom uz zvuk sirene uz faul?
Video: Karlik Džons zadovoljan posle pobede nad Fenerbahčeom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Realno
U proseku razbijali ekipe 45 razlike...Kao da osvojiš Wimbledon a izgubiš eventualno ukupno 15-20 gemova u 7 mečeva na 3 dobijena seta ili da uzmeš Svetsko prvenstvo u fudbalu u 7 mečeva sa gol razlikom 36-3...Nerealno
Podelite komentar
Realno
Uporedjujem sadašnje najbolje sa 1986om generacijom...Young-Stockton, Lillard-Magic, Drexler-Curry, Westbrook-Jordan, Harden-Mullin, Leonard-Bird, Durant-Pippen, James-Laettner, Durant-Barkley, Aldridge-Malone, Drummond-Ewing, Adebayo-Robinson...Realno jača je za klasu ekipa iz 86...Pogotovo pod obručem...To samo od danas mogu James, Leonard i Harden nešto da se nose sa tom ekipom...
Podelite komentar