Nekad je bilo bombardovanje, sada korona: Veličković se posvetio deci, kaže da živi "kao starac"

Košarkaš i kapiten Partizana Novica Veličković kaže da mu nova uloga u Partizanu prija, ali žali zbog toga što ga ova sezona, najbolja u poslednjih nekoliko Partizanovih podseća na kriznu iz 1999.

Okolnosti su drugačije jer je tada prekid sezone uzrokovalo bombardovanje Jugoslavije, sada svetska pandemija korona virusa, ali je efekat isti: košarke nema na malim ekranima i terenima širom regiona, Evrope i sveta.

- Po prvi put sam u situaciji vanrednog stanja zbog bolesti i svega. Kad sam bio klinac, tad je bilo bombardovanje i neki stariji igrači bili u toj situaciji. Čudno je da nema obaveza, treninga i utakmica. Trebalo je da usledi duel sa Uniksom. I ta euforija je bila na vrhuncu pre odluke da se sve suspenduje, ali ceo svet je zatečen ovim stanjem - počinje Veličković priču za Arenu sport.

Tvrdi da je zbog svega navedenog i bilo najbolje da se sve stopira. ABA liga je ispratila sve veće košarkaške organizacije i zaustavila takmičenje sledeći Evroligu, Evrokup, FIBU.

Veličković podseća da se ni sa svojim roditeljima zbog celog stanja ne viđa, ali da je višak vremena posvetio deci.

- Više ni sam ne znam kako se i šta prenosi, ali izolacija je najbitnija. Pridržavam se zbog sebe, porodice i drugih u okruženju. Ja sam prvi put sa porodicom 24 sata i ja uživam. Deca i ja smo ceo dan u nekom igranju, izmišljamo stvari po kući. Njih pažnja drži jako kratko. Njima sad fale baka i deka, ali to je jedina žal što ne mogu da idu kod njih jer su se i oni ozbiljno zavukli u kuću. Stalno, zovu i pitaju kako su i ženini i moji roditelji. Svima je teško ali je za njih najbolje da se izoluju jedno vreme - kaže Novica.

Iako zatvoren, pronalazi način da se održi u kondiciji koliko god to kućni uslovi dozvoljavaju 34-godišnjem kapitenu.

- U kući i radim vežbe i imam bicikl i to mi je jedini kardio trening koji mogu da simuliram u kući, a da su ti napori približni terenu. Izmišljam one spining treninge, to traje 25-30 minuta. Vanja mi to nađe na jutjubu i tu se održavam uz neke vežbe za celo telo.

Napominje i da mu nedostaju saigrači sa kojima se posebno zbližio tokom perioda za koji su svi mislili da će biti paklen, na početku sezone kada je bilo mnogo gostovanja.

- Već mi nedostaju, nedostaje mi tih pošalica, to druženje, posebno u prva dva meseca sezone gde se zbog gostovanja nismo ni razdvajali. Nismo ni išli kućama. Stvarno smo se zbližili. Cela sezona je bila dobra stvarno... Čak i utakmice koje nismo igrali dobro smo posle dužeg vremena dobijali - ističe Veličković.

Iako ima mnogo iskustva iz godina provedenih u profesionalnoj košarci, Novica kaže da ga je jedna stvar ipak iznenadila u ekipi ove sezone.

- Po prvi put sam video momke da ih uopšte ne zanima koliko poena daju. Ne obaziru se. Jedan dan, igrač koji je pre toga dao 22 poena najraspoloženiji, da mu je bitno da se dobije.

- Tu se vidi da smo izgradili nešto dobro i to mi je žao. Ne znam koliko će potrajati i koliko ih neću videti, ali kažem da smo bili na pravom putu. Nismo se predali i gubili na koliko do kraja u Kupu i osvojili smo ga. Retko ko bi mogao da zaustavi to, čujemo se preko interneta, šalje ko šta stigne, ali ne utičemo mi na ove stvari.

Kaže da je ove sezone imao pravu rolu gde je mogao da dozira sa minutima i da ima "veteransku rolu" i na terenu i u svlačionici.

- U ovim godinama gledam da posvetim vreme deci i da budemo kući. Kažem njima, šta ste se vi pozatvarali, ja sam u vašim godinama... šest mesta obiđem za popodne. A sad sam uzeo tu veteransku ulogu. Kao što sam mislio, kad sam imao 20 godina, da ovi od 32, 33 žive kao starci. Tako ja sad živim u suštini. Kad me Ivča (Ivan Ivković, portparol Partizana) posle 20 sati pozove, možda odem na kafu i posle kući - napominje Veličković koji tvrdi da je utakmica sa Virtusom bila jedna od najznačajnijih cele sezone.

(M.LJ)