Nisam hteo u Barsu, već na maturu! Ispovest Stefana Pena, momka koji hoće da se vrati jači nego ikad

Stefan Peno i dalje se oporavlja od teške povrede iz februara 2019. godine, kada je jedan običan doskok doneo tešku povredu. U Berlinu je za Telegraf govorio o bolnim momentima, posle kojih ga je ekipa na sjajan način podržala u želji da se što pre pridruži.

Da nije povrede, deluje da bi sve bilo idealno - Berlin je sjajan grad za život, Peno ima veliko poverenje kluba, oduševljen je trenerom Aitom, iskusnim stručnjakom koji je imao velike zasluge za razvoj igrača poput Gasola, Navara, Rubija i Porcingisa.

Na početku razgovora, ipak smo "premotali" sećanje na težak meč i 2. februar 2019, kada je Penu bilo jasno da se suočava sa najvećim izazovom u karijeri. Nije lako biti strpljiv znajući da te čekaju meseci pauze...

- Znao sam da nešto ne valja, nisam znao koja je povreda u pitanju. Kada sam pao i pogledao koleno, video sam da je čašica otišla, nije na mestu. Doktor je ušao, vratio čašicu na mesto i kao, "izađi sa terena". Nisam mogao, izneli su me. Ležim u svlačionici, osećam da nešto ne valja, koleno ne valja sigurno. Šta ćemo, kako ćemo, subota veče, a Nemci ne rade baš za vikend. Bilo je pitanje da li ići tada ili čekati ponedeljak. Sva sreća, odemo na pregled i vidimo da je hrskavica pukla na pola, taj delić je pobegao i to može da napravi baš veliki problem. Nije bilo u duelu, u doskoku je i ne mogu čak da vidim to na snimku. Ja sam već pri skoku osetio udarac neki. Da li je puklo već u skoku, pa u doskoku dokrajčilo...

Posebno je to bilo poražavajuće zbog dobre forme u tom trenutku.

- Težim da dostignem neki nivo, ne samo da budem mladi igrač koji se razvija. Želim da steknem neko ime u seniorskoj košarci, mislim da sam bio na dobrom putu, u dobroj formi, ali eto. Šteta. U tom trenutku kada sam dolazio iz Barse, želeo sam samo da radim sa Aitom, klubovi su se dogovarali oko opcija vraćanja. Iskreno, od prvog dana sa Aitom sam bio prezadovoljan. Nisam razmišljao o povratku u Barselonu, san je i dalje da igram u Barsi, ali nije me opterećivao ugovor.

Nije bilo lako napustiti Barsu?

- Berlin je sličan, klima nije, ali kultura i mentalitet, internacionalan je grad, to je jako slično. Nisam ja imao neke opcije, pa sam sada izabrao Berlin. Bio je jedina opcija i oberučke sam to prihvatio, sada sam srećan zbog tog poteza.

Kako je bilo u prvim danima posle povrede?

- Želim što duže da igram košarku, ovo je jedna prepreka u toj želji i snu, ali brzo sam shvatio da je to normalno, da se povrede dešavaju. Bio je šok u prvih par dana, u životu nisam izvrnuo zglob da pauziram 3-4 dana. Kada se to desilo, nisam znao kako i šta, ubrzo sam shvatio - to je deo karijere i sporta. Shvatio sam i da ne treba da žurim, da ima mnogo godina i ne moram da se vratim što pre. Treba da čuvam to koleno i da igram što duže. U Nemačkoj se oporavljam, preko leta sam bio u Beogradu i nastavio sa terapijama. Od prvog dana su tu najbitniji ljudi za mene, mogao sam da računam na njih, na klub, saigrače, porodicu, tu je naravno i devojka. Svi su uz mene u fazi oporavka i mnogo mi pomažu. Sve sam sigurniji u nogu, u sebe.

Dužina pauze je varirala od prvih rezultata.

- Kad sam se povredio, rekli su 3-4 meseca. Nije mišić, nije kost, ali je posle bilo šest, pa osam, pa kraj decembra. Mogu da kažem da sam sada malo sigurniji u nogu, sebe i telo. Voleo bih da zaigram krajem januara. Ekipe sa većim budžetom imaju mogućnost da naprave veći tim i da rotiraju i odmaraju, mi kada imamo jednu povredu u dve tri nedelje, odmah jedan igrač mora više da preuzme na sebe. Ne bih da tražim izgovore, ali istina je da nas prate maleri u klubu.

Klub ima reputaciju i navijačku bazu, što je dobra osnova za sve igrače.

- Ja znam za Albu otkad znam za košarku, da klub ima istoriju i dan danas su navijači tu, bude po 10.000 njih, to je plus za nemačku košarku koja se diže, i za samu Albu. Nisam čak ni uzimao časove nemačkog, znam nešto iz škole, razumem, treća mi je godina ovde, razumem dosta u razgovoru, ali nije bilo potrebe. Španski je zastupljen dosta kod trenera i pomoćnih trenera. Nemci su amerikanizovani, bili su skoro svi na koledžu, dosta se u košarci koristi engleski jezik i američki izrazi.

Podrazumeva se i da je veliki trag ostavio Saša Obradović, i ne samo on.

- Sale je ostavio veliki trag, i Pešić, Luka Pavićević. Srbi su ovde ostavili veliki trag, video sam odmah kad sam došao to na nekim igračima. Akim Vargas - Obradović ga je napravio nemačkim reprezentativcem. Da nije bilo njega, ne verujem da bi bio tu gde jeste. Prva godina sa Aitom, španska škola, sistem, pomoćnici, sve... Ja sam došao iz španske sredine, i tačno sam video da su navikli na srpski način (smeh). Sve im je bilo čudno, kako je tako mirno, otkud toliko strpljenja, kako odmor posle utakmice izgubljene... I posle tri godine, osećaju se veliki tragovi naših stručnjaka. Naši imaju taj žar, i znanje, sve. Španski imaju nešto drugo, a Nemci imaju svoj karakter nemački, oni se drže toga, šta im se kaže, to igraju.

Upečatljivo je da je Peno prilično mlad otišao u katalonskog giganta.

- Nepunih 14 godina sam imao kada sam otišao u Barselonu, šta bi bilo kad bi bilo... Kao dete nisam razmišljao o tome, sada ću ja postati igrač Barse i NBA igrač. OK, igrao sam košarku, igrao sam se košarke. Došao je poziv Barse, čak sam tada pitao roditelje da li mogu da ostanem u Beogradu. Završio sam sedmi razred i hteo sam da prođe matura. Objasnili su mi da nije baš tako i da ne zove Barsa svaki dan. Otišli su i oni sa mnom, odradili su svoj deo posla sa menadžerom i klub. Barsa je dala stan meni, roditeljima i sestri, pa sam tu bio do 18. godine.

Kako ocenjuješ Evroligu i trenutnu situaciju Albe u takmičenju?

- Mislim da je Evroliga sve jača, dolaze igrači iz NBA, da ne poveruješ zašto. Mi smo mlada ekipa, u procesu okupljanja pre tri godine sa Aitom. Cilj je bio u prvoj godini da se napravi ekipa, u drugoj da se napadnu neka finala, što smo uspeli u prvoj godini. Sve se izdešavalo brzo, igrali smo 3-2 sa Bajernom, druge godine finale Evrokupa i Nemačke, treće godine je došla Evroliga. Sve se brzo izdešavalo i mislim da i dalje kao da ne verujemo da igramo Evroligu, ne verujemo u sebe. Baš potcenjujemo sebe više nego što druge respektujemo, u situacijama gde ne gubimo 30 razlike, nego smo u egalu, fali neki korak i vera u sebe, samopouzdanje, koje druge ekipe imaju, a dobijale su nas u produžecima. Nadam se da će se pokazati u budućnosti da nije sve tako strašno.

Prati se i domaća scena, a Peno se osvrnuo i na situaciju sa strancima, kao i na činjenicu da se mnogi ne snađu na jadranskoj sceni.

- Pratim Zvezdu i Partizan, zna se da navijam za Partizan i nerviram se nekad kad izgube. Ima stranca da im odgovara Nemačka, a Srbija ne. Toga ima svuda, neko se uklopi, neko ne, pa ispadne promašaj. U Nemačkoj ima maksimum šest stranaca u sastavu za meč, to je dobra stvar i Nemci tako balansiraju. Ne možeš da imaš više od šest stranaca u sastavu. Mi imamo osam stranaca i uvek u Nemačkoj dvojica stranaca moraju da odmaraju kada se igra Bundesliga. Sada ima povređenih, pa ima mesta za Nikića, mladog hrvatskog igrača, Aito ga baš voli, talentovan je centar. Visok, ima osećaja.  Kako kažu, centri sazrevaju kasnije, ali njega samo malo treba fizički sačekati da ojača.

Primera radi, Vasilije Micić je prevazišao tešku povredu posle Bajerna, pa je izrastao u najboljeg pleja Evrope. Nadaš li se sličnom razvojnom putu posle peha koji te je zadesio.

- Naravno, nije to do nas, nego treneri ne smeju da te puste, Aito samo sme. Šalim se, znam da je Vasa imao sličnu situaciju i da se iz Nemačke vratio u Srbiju. Ali ne razmišljam, zadovoljan sam i jedva čekam da se oporavim i budem 100 posto spreman. Posle ćemo videti. Ja sad razmišljam samo o treningu sa kontaktom, pa posle kako ću igrati prvi meč, pa ćemo videti. Ovo je poslednja godina u Albi, presrećan sam u Berlinu i klubu, organizacija je super. Kad dođe vreme, razmišljaću o tome.

Novi selektor Kokoškov je najavio najširi mogući spisak za prva okupljanja, očekuješ li priliku u budućnosti?

- Naravno, uvek hoću da se nametnem, došle su i kvalifikacije, pa sam zaigrao. Naravno, uvek postoji želja i ambicija da se nametnem. Kao što sam rekao, prvo da vidim kakav ću biti kad dođe kontakt. Naravno, probaću da se nametnem za širi spisak.

U Berlinu, Peno se druži sa Markom Grujićem, fudbalerom Herte.

- Sa Markom Grujićem se družim najviše. U Beogradu smo se upoznali još pre nekoliko godina, čim je došao u Hertu, čuli smo se, videli, nastavili da se družimo. Ubrzo posle toga sam upoznao svoju devojku, hajde da kažem da su malo i oni uticali na to, malo, ne skroz. Sad mi je Gruja i bliže nego ranije. Išao sam na Hertu kada je bilo toplije. On stalno gleda košarku, voli i prati, Zvezdu, sada i Albu. Baš prati košarku, zove na Plejstejšn da igramo i to samo NBA. FIFA se ne igra, samo NBA i igra bolje.

 

 

 

 

View this post on Instagram

👵🏼 style!A post shared by STEFAN PENO (@slow_peno) on Feb 27, 2018 at 1:16pm PST

Koreni Pena su egzotični sa mamine strane, ali Peno je ipak veći deo života proveo u Beogradu.

- Imam celu stranu maminu u Gvajani i Venecueli, ali nisam tamo dugo bio. Nemam ni neki kontakt, odrastao sam u Beogradu, osećam se kao Srbin i Beograd je moj dom, tu se stalno vraćam, iako sam proveo 6 lepih godina u Barseloni. Uvek sam voleo da se čujem sa drugarima iz osnovne škole i sa treninga, to je moj krug ljudi, uz saigrače iz Barselone. U dobrom sam kontaktu sa dosta njih, pre svega sa Stefanom Lazarevićem, koji je nedavno odigrao prvi meč posle dve godine zbog ukrštenih ligamenata. To mi je najbolji drug u životu i reprezentaciji. Pamtim i medalje i priznanja, ali mnogo više pamtim drugarstvo i mesec i po dana sa svima, pamtim i pripreme i turnire, sve što ujedini kao ekipu. To je jače u sećanju nego medalje.

Za košarkaške gene zaslužan je otac Zoran.

- Tata je trener, sada je na akademiji u Gruziji kod Zaze Pačulije, on je akademiju otvorio pre četiri godine. Samo jedne godine je pauzirao, ove se vratio da radi. To moj tata voli, pre bi vodio klince od 10 do 15 godina nego neke seniore i juniore, voli da uzme generaciju i vodi ih do juniora, da ih uči. To je njegov afinitet.

Karijeru je gradio u dalekom Karakasu, tamo se rodila i životna ljubav. 

- On je igrao u Venecueli, pričao je pre i to me je zanimalo. Bilo je slično kao sada, dosta je Amerikanaca išlo tamo, iz NBA na primer. Odigraju 3 meseca, uzmu pare i vrate se u SAD. Bilo je dosta para tada, u Srbiji katastrofa situacija, on se pokupio i otišao. Ali nije bilo lako, bilo je Amerikanaca koji nisu igrali u NBA puno, pa dođu i odigraju za dobar honorar. Tetka iz Beograda ili Zrenjanina je živela tamo, teča i njegovi, "imaš gde da spavaš, dođi". Odmah je otišao u Karakas na probu. Ostao je četiri godine, čini mi se. Posle dve su mu otišli ukršteni jednom, nije bilo tada kao danas za operaciju i oporavak. Drugi put kad su otišli, oženio se, prestao i vratio se. Sestra živi u Beogradu, ona je posle dva meseca otišla iz Barselone.

Partizan je zauzeo prvo mesto u ABA ligi i, po tome kako igra, ne planira da ga napusti do kraja sezone. Večeras (19.00) gostuje FMP-u, a znamo da je uvek vruće kad crno-beli dolaze u Železnik. Ipak, Partizan je veliki favorit s kvotom 1,45, dok je kec 3,05. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za FMP - Partizan

(B. Vinulović)