Neispričana priča Vladimira Štimca: O gladi u Kaunasu, Hrvatu kao bratu i čoveku koji mu je bio sve!

Sa 18 godina Vladimir Štimac je napustio Beograd u potrazi za snovima, mali Beovuk zamenio evropskim gigantom Žalgirisom - kakva je to promena bila! Bio je to odlazak u nepoznato golobradog tinejdžera, u novi svet, novu kulturu, dotad potpuno neistraženu.

Sve što je poneo sa sobom bio je talenat koji ga je i preporučio "Sabonisovoj školi košarke". Za ostalo je morao da se snalazi, da odraste "preko noći". A nije bilo lako. Doživeo je i trenutke kada je u frižideru gledao samo žice, nije imao za hranu, za gorivo. Svaki "dinar" slao je kući, roditeljima, jer samo mu je to bila garancija da će nešto i sačuvati, da će njegovi prvi pečalbarski dani imati smisla.

Bili su to dani za nezaborav današnjeg miljenika Delija, koji je o trogodišnjem periodu provedenom u Žalgirisu, od 2005. do 2008. godine opširno, i sa mnogo emocija, govorio za litvanske medije. S setom se prisetio kako je prvih dana po dolasku u Kaunas svako jutro pre treninga išao u pekaru u kojoj su ga nedeljama posle prihvatili "kao najvoljenijg komšiju"...

- Išao sam tamo svako jutro - počeo je ispovest Štimac za portal 15min.lt.

Postao je omiljena mušterija toliko da su pekari tačno u minut znali kada im dolazi, pa su tempirali da ga peciva uvek čekaju sveža.

- Dođem, pokupim kesu koju su mi spremili, stavim je u ranac i odem. Tako je bilo tih dana, nedelja.

Nije to baš bio najsportskiji početak dana za Štimca, neke navike su se prenele iz Srbije, pa je odlazak u najbližu pekaru bio najlogičniji izbor za doručak u Kaunasu.

- Zaista uživam da jedem! Imao sam velike probleme zbog toga, znao sam da se sa odmora iz Srbije vratim sa pet-šest kilograma viška. Samo sam jeo i jeo. Uživam u hrani. Vremenom sam upoznao trenere koji su me naučili da jedem umerenije, usvojio sam to, navikao se i sada je sve ok. Ali, kada sam bio dete, stvarno sam voleo da jedem.

Deceniju i po kasnije, posle svega što je prošao u karijeri, desetina klubova koje je promenio, Štimac bi opet isto krenuo, jer je zahvalan na iskustvu koje je imao kao srpski klinac u "tamo nekom" Kaunasu.

- Voleo bih danas češće da viđam mlade ljude situaciji u kojoj sam ja bio, pa neka se snalaze. Naravno, pričamo o zdravim košarkaškim sredinama. Bacite čoveka kako bi se naučio disciplini i košarci.

Prelomni trenutak njegovog boravka u Kaunasu bio je prelazak iz autobusa kojim je dotad išao na treninge, u kola sa svojim trenerom. Bio je to početak prijateljstva za čitav život. Beskrajna vožnja sa čovekom koji mu je bio kao drugi otac, Štimcu je, kako i sam kaže, potpuno preokrenuo razmišljanje i poglede na život. Otkrovenje.

U to vreme prvi trener Žalgirisa bio je Rimantas Grigas, ali Štimac se vezao za njegovog asistenta Kazisa Petkevičiusa, bivšeg reprezentativca SSSR, čoveka čije je reči i priče kao sunđer upijao svaki dan dok su se vozili do hale.

O njemu i danas misli svaki dan.

- Mnogo bih voleo da ga vidim danas i da mu se zahvalim na svemu - setno kaže Štimac.

Petkevičijus je umro 2008. u 83. godini.

- Nikada ga nisam video neraspoloženog. Iako je i tada bio u godinama... Mislim, imao je oko 70, ali je izgledao kao da je imao 50! Bio je svuda. Naučio nas je igri pod košem. Njegova metodologija je bila "old-skul", ali ponekad je bio bolji od nas.

Autor intervjua nije propustio da pomene jezičku širinu srpskog košarkaša, koji se služi sa čak sedam jezika! Ipak, pre 15 godina, sa srpskim i pomalo engleskog nije imao šta da traži u Kaunasu. I tu je Petkevičijus bio na usluzi Srbinu. Prve lekcije ruskog jezika servirao je mladom Štimcu...

- Kazis Petkevičijus je eskstremno dobar lik. Za mene je on legenda i uvek ću mu biti zahvalan za sve što je uradio za mene.

Kada imate 18 godina, ne znate "gde je levo, a gde desno" u novom gradu, sa litvanskim ste "na vi", a onda se pojavi čovek koji vam toliko olakša život, pomogne, vozi na trening, uči vas jezik, priča zanimljive priče, uči vas košarci, onda je jasno zbog čega je Štimac u Petkevičijusa gledao kao u boga.

Njihova zajednička jutra na putu do treninga bila su nešto najlepše što Vlada pamti iz tog perioda.

Kazis je živeo blizu Štimca, svako jutro ga je "kupio" kolima i zajedno su išli do hale. Svako jutro, pošto svrati do pekare, Štimac je odlazio na dogovoreno mesto i čekao da dođe Petkevičijus. Na putu do sportskog centra priča nije stajala. Kazis je mladom Vladimiru pričao dogodovštine iz svog života. Štimac je upijao kao sunđer svaku reč. Bilo je to neprocenjivo iskustvo za momka čiji je pravi život ptaktično bio u začetku. Srpski košarkaš je tih dana naučio kako je bilo lepo živeti u Sovjetskom Savezu šezdesetih i sedamdesetih godina, zbog čega je Volga bila ponos automobilske industrije SSSR-a i koliko su fizički bili jaki tadašnji košarkaši te velike zemlje.

- Toliko sam se priča naslušao od njega da sam se radovao svakom narednom jutru i vožnji sa njim. Sluašo sam svakakve interesantne priče - kaže Vladimir danas.

Kako je vreme teklo, odnos između njih dvojice postajao je sve čvršći i prisniji, gotovo kao odnos oca i sina. Vremenom je Kazis bio taj koji je čekao Štimca na zakazanom mestu, dolazio je planski ranije kako bi zagrejao kola da se Srbin ne bi smrzavao na putu do hale!

- Niko ne zna ovu priču. Ali ja sam mu toliko zahvalan. On je osoba na koju pomislim barem jednom dnevno, jer me je on i naučio da budem takav, zhavalan. Na kraju krajeva, nije mu bilo teško da ustaje svako jutro ranije da bi ugrejao kola zbog mene... Bio je i sjajan vozač. Uvek je lako pronalazio alternativne pravce, izbegavao je gužvu i uvek smo stizali na vreme. Uvek je radioispravne stvari. Uvek zabavan i nasmejan. Nikome dosad nisam pričao ovu priču i drago mi je što mogu sa vama da je podelim. Mnogo mu dugujem, on je bio divna osoba. Zaista mi je žao što to ne mogu lićno da mu kažem.

Kazis Petkevičijus je jedan od dvojice ljudi koji je za čitav život zadužio Štimca tokom boravka u Kaunasu.

Drugi je legenda Žalgirisa Marko Popović.

Nisu svi dani za Štimca bili "med i mleko" u Litvaniji, naprotiv, bilo je trenutaka koje ne bi poželeo ni najgorim neprijateljima. Momenti kad je ostajao bez prebijene pare nedeljama pre plate bili su mu najmučniji. Nisu bile retke situacije kada nije imao šta da jede... Od prve plate je kupio kompjuter, mobilni i plejstejšn, bio je mlad i lako je trošio, a trebalo je plaćati stan, hranu, nešto i uštedeti. Rizik od razbacivanja bio je veliki pa je na vreme shvatio da je najbolji način da se uštedi novac da ga šalje roditeljima u Srbiju.

Ipak, nekoliko puta se preračunao, poslao je više nego što je trebalo i desetak dana pred platu shvatio da mu je novčanik prazan.

- Nisam imao para. Bilo je trenutaka kada mi je frižider bio poptuno prazan, a ja gladan. Žalgiris mi je tih dana ustupio kola, ali nisam imao ni za benzin - prisetio se Štimac najtežih trenutaka u Kaunasu.

Agoniju je mogao da prekrati samo jednim pozivom roditeljima, da ga "pokrpe" do plate, ali za Štimca to nije bila opcija. Kako da traži roditeljima novac koji im šalje? Šta će ljudi da pomisle? Da je upao u probleme?

Nije želeo da ih opterećuje.

- Bilo me je malo sramota - priznao je.

U to vreme hrvatski plejmejker srpskih korena Marko Popović bio je zvezda tima. Zna jezik, što je umnogome olakšalo Štimcu da ga pita za pomoć.

- Pozvao sam ga, bilo me je sramota. Objasnio sam mu da sam svu svoju ušteđevinu poslao kući i da mi je ostalo malo novca do plate. Imao sam, ali ne dovoljno. Rekao mi je da se ništa ne brinem, da će se pobrinuti za mene i pozajmiti mi novac. Mnogo mi je pomogao. Zvao me je kod njega na ručak, dao mi je nekoliko važnih saveta, objasnio kako da rasporedim novac, da ne trošim na gluposti. Želeo je da mi pomogne. I ne samo tada. Bio sam mlad, on iskusniji. Govorio mi je i da treba da smršam.

Bilo je i kritika od Popovića, sa čijim je ocem, legendom Zadra, Telegraf nedavno uradio veliki intervju.

Prietio se Štimac kako ga je Marko "izribao" na jednom treningu.

- Nisi se ni oznojio - šta ti uopšte radiš?! - podviknuo je jednom na mene kada je video da se nisam dovoljno angažovao.

Popović je tada definitivno odlučio da preuzme brigu o Štimcu. Krenuo je da ga disciplinuje, uveo mu dijetu, kontrolisao mu bukvalno svaki zalogaj. Pojačao je i treninge posle "drila" Hrvata. Tako je i napredovao iz godine u godinu. Popović je iz Štimca izvukao najbolje tih godina.

- Mnogo mi je značila njegova pomoć, to nikad neću zaboraviti - ne zaboravlja Štimac taj period karijere i Markovu podršku.

Ako je trener Petkevičijus bio Štimčev učitelj života, Popović neka vrsta fitnes tutora i finansijskog savetnika, onda je Tanoka Berd, američki centar i indeks rekorder Evrolige (63), definitivno bio osoba koja je očeličila srpskog košarkaša. Tanoka je u to vreme bio jedan od najsnažnijih centara u Evropi, bio je prava napast za rivale u reketu, pa možete samo da zamislite kako je 18-godišnji Štimac izgledao na treninzima u duelima "1 na 1" sa ovim kolosem.

Berd ga nije štedeo, i to dobro pamti Vladimir. Stotine laktova je primio u telo od Amerikanca, što je prihvatao muški. Nije se žalio. Svaki udarac prihvatio je kao školu i pripremu za sve ono što ga je čekalo u nastavku karijere.

Štimac kaže da mu je Berd, kao i Popović, bio mnogo više od saigrača.

Prisetio se kako mu je pomogao da preveze roditelje sa aerodoroma kada su mu došli u posetu. Nosili su mnogo prtljaga sa sobom, pa im je trebalo obezbediti i adekvatan prevoz - i tu se Berd ponudio kao spas. Amerikanac je sa svojim džipom sačekao Vladimirove roditelje i prevezao ih do stana gde je Štimac živeo.

Takve je prijatelje imao Štimac u Kaunasu.

Bio je ovo samo ispričani deo nezaboravnog perioda u Litvaniji, koji je, to je sigurno, oblikovao Štimca ne samo kao košarkaša već i kao osobu, sjajnog momka, brižnog oca, velikog čoveka i najodanijeg vojnika srpske košarkaške reprezentacije. Sve što je postao danas, osim roditeljima, Vladimir duguje i ovim sjajnim ljudima, trenerima i saigračima, ali i pekarima, koji su dali smisao njegovom životu u Kaunasu.

Partizan je zauzeo prvo mesto u ABA ligi i, po tome kako igra, ne planira da ga napusti do kraja sezone. Večeras (19.00) gostuje FMP-u, a znamo da je uvek vruće kad crno-beli dolaze u Železnik. Ipak, Partizan je veliki favorit s kvotom 1,45, dok je kec 3,05. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za FMP - Partizan

(Telegraf.rs/M.B.)