Delije i Grobare ove godine spaja jedna stvar: Krcata Arena pokazuje da Beograd voli košarku

Košarkaši Crvene zvezde pre tačno nedelju dana upisali su najubedljiviju pobedu u Evroligi protiv Bajerna iz Minhena (93:63), pet dana kasnije ubedljivo je slavio i Partizan protiv Virtusa iz Bolonje (99:81).

Dve utakmice spakovane vremenski u jednoj sedmici spaja nekoliko zanimljivih paralela. Prvo, dok je na klupi Bajerna sedeo Dejan Radonjić, čuveni trener Crvene zvezde, na klupi Virtusa je sedeo Aleksandar Đorđević, legenda Partizana.

Obe su odigrane u Štark areni i u oba slučaja - Arena je bila puna! Ovo nam podgreva nadu u ono što smo videli mnogo puta tokom godina, da bez obzira na sve razlike, navijače u Beogradu i Srbiji spaja ljubav prema kvalitetnoj košarci.

Zvezda se ove sezone već mogla pohvaliti da je prosečno među najgledanijim ekipama u Evroligi, kod partizanovaca je slično u Evrokupu. Istina je da srazmerno manje ABA liga i naročito KLS tavore sa praznim halama, jer su ljubitelji sporta u Srbiji uvek bili željni pobede i uspeha. ali tamo gde je uspeh, navijača ima.

Dejana Radonjića i njegov Bajern je aplauzima pozdravilo 16.824 ljudi u punoj hali, dok je tek nešto manje 16.505 istaklo transparent i dovelo do ivice suza Aleksandra Đorđevića.

Atmosfera u prvom poluvremenu utakmice Partizana i Virtusa je nešto o čemu će se još pričati, a navedene brojke su nešto što nas vraća koju godinu unazad, dok je i na Malom Kalemegdanu i u Humskoj vladala euforija i takmičenje - kako na terenu, tako i na tribinama.

Kada je Partizan protiv Panatinaikosa u sezoni 2008/2009 oborio rekord po broju navijača na jednoj utakmici sa 22.567 gledalaca, pa onda kada je krajem marta i početkom aprila 2010. došlo 21.367 i 20.783 na mečeve sa Makabijem, Grobari su čikali Delije govoreći kako su crno-beli košarkaška institucija.

Delije su uzvratile obaranjem rekorda evropskih takmičenja u košarci kada su u Arenu nagurale 24.232 duše na utakmici sa Budiveljnikom pre pet godina.

U periodu između smo često bili svedoci toga da je euforija padala. Nisu uvek bili puni ni Pionir, ni Arena i gotovo po pravilu se poseta poklapala ili sa atraktivnošću protivnika ili sa animozitetom prema njemu.

I dok je kod onih na Partizanovim tribinama proradio neki "inat", navijačima Zvezde je posle godine pauze falila Evroliga pa su i jedni i drugi lepo započeli 2020.

Nisu isti utisak posle dve navedene utakmice imali i treneri protivničkih ekipa pošto je Radonjić u Bajernu dobio otkaz, a Đorđević je rekao kako njegovi igrači nisu bili spremni za Beograd.

S druge strane, Stefan Marković je pohvalio atmosferu na tribinama rekavši da je lepo igrati u takvoj atmosferi, a mnogo igrača se tokom godina sećalo Beograda upravo zbog nje.

Evroliga je peto najposećenije sportsko takmičenje zatvorenog tipa u svetu, sa 8.780 gledalaca prosečno po utakmici (podatak za sezonu 2017/2018, prošle godine je bilo 8.280, ali tada nije igrao nijedan srpski predstavnik).

Ovde se naravno ne računaju Sjedinjene Države, pa ako znamo da na utakmice Zvezde dolazi desetak hiljada ljudi, to je jasan pokazatelj da je jedan srpski klub među praćenijima na Starom kontinentu.

Partizanove dobre igre su recept da se ovako nešto desi srpskom klubu i u drugom po kvalitetu EvropTo je ujedno i dobar trend koji bi trebalo da se nastavi dok god sukobi među navijačkim grupama ostaju van hala ili što dalje od njih.

(M.LJ)