Da vratimo Partizan u Evroligu, pa mogu u penziju: Veličković o sezoni života, povredama, željama!

Kapiten košakaša Partizana Novica Veličković igra ove sezone neverovatno. Iako ima problema sa kolenima, koje vuče već sedam godina, iako ne igra baš svaku utakmicu, njegova prisutnost u ekipi je kao tajni sastojak za "hemiju svog tima" Nekada je igrao na takozvano klinačko "ludilo" ili što bi on rekao lomljavu, a danas na iskustvo. Više brine o svom telu, gleda da se što bolje oporavlja, vodi računa šta jede.

Zato i igra tako dobro, možda se to ne vidi košgeterski, ali u uticaju na sam tim se itekako vidi. Da povuče i pogodi kad treba, da podvikne kad se stvara prevelika euforija ili pada koncentracija. Jedini je uz Milenka Tepića ostao od svoje generacije Partizana (Tripković, Perović, Peković zbog povreda završili karijere sa 29 godina) koji igra košarku. Ostao je da se bori sa svim nedaćama.

Foto: Nikola Tomić

Sa druge strane, ova godina mu je donela i titulu najboljeg strelca sa 1.589 poena na večnoj liste strelaca crno-belih u ABA ligi.

Veličković je tako prestigao Uroša Tripkovića (1.588) na prvom mestu, dok je na trećem mestu ostao Dušan Kecman sa 1.137, a potom slede Dejan Milojević sa 1.061 i Milenko Tepić sa 1.047.

Osim toga kapiten crno-belih je odigrao i svoj 468. meč u dresu Partizana i nedostaju mu još tri utakmice da sustigne Petra Božića (471) na prvom mestu večne liste igrača sa najviše nastupa u crno-belom dresu. Zato je i bilo vreme da za kraj 2019. on sam suira utiske svoje igre.

• Novice, otkri nam za početka koja je tajna igranja tako kvalitetno u tim godinama posle silnih problema?

- Sve je fora, šalim se. Jednostavno o mnogo stvari brineš kad dođeš u neke godina, pogotovo sa mojim problemima koje vučem sedam , osam godina. Svaki mogući trenutak ti služi da se spremiš za sledeći dan. Šta jedeš, kako jedeš. ali sad više ne igram na onu "lomljavu" kao nekad, već na iskustvo. Manje se trošim sada, imaju razumevanje za mene kad ne mogu, ne mogu, i ond agledam sa strane.

Foto: Nikola Tomić

• Dobro, ali čini se da si ti ključan čovek svlačionice?

- Eh, ključan, hahah. Dosta ima igrača koji su dugi niz godina igrali Evropu. Svi mi gledamo da pomognemo mladim igračima, ja naravno što se Partizana tiče gledam da budem tu. Kad je zezanje da ne bude previše, da se u svemu ima granice.

- Meni je ta koncentracija i posvećenost dala mnogo, želja i energija i sve što me vuklo u njihovim godinama su mi dali mnogo. Gledam da im budem primer na neki način-

• Na treningu si jednom radio sa mladim centrom Miletićem, pokazivao mu "fore" pod košem, a onda si podržao Trifunovića kad je promašio, na utakmici, a to utiče na ekipu pozitivno.

- Oni znaju kako samnom,  znaju da neke stvari koje im govorim ne kažem na lagan način, to ih možda žacne, ali ja ne znam drugačlije. I ja sam bio u Miletićevoj poziciji, u Trifinoj poziciji. Ja sam bio veliki tremaroš. Nije lako istrčati pred 7000 ljudi na parket, nije stvarno lako.

Foto: Marko Jovanović

Svi oni žele dobro i da daju 20 poena za tri minuta da mogu. Ali, Miletiću govorim da odbranu i borbenost koristi da bi proveo više vremena na terenu. Tu ih bodrim. Bio sam u njihovim godinama i najteže sam podnosio sve to od ostalih mojih saigrača.

• Koliko još možeš da igraš košarku?

- Nikad nisam preterivao, jednostavno, ne znam koliko ću igrati. Ima život i posle košarke. Neko te savetuje "igraj dokle možeš". Razmišljam o tom kraju karijere. Emocija me ipak vuče, igranje u Partizanu je za mene nešto posebno, ali treba biti realan. Sešću na kraju sezone i reći šta je realno za mene.

• Sigurno bi te motivisalo osvajanje ABA lige i odlazak u Evroligu?

- Za to živim što se kaže,. Ali, mneni je da se Partizan vrati u Evropu, na svoje mesto koje je imao oduvek. U suštini sad ne razmišljam o penziji, ali na kraju sezone ću videti.

- Nje lako boriti se sa povredama kolena. Oporavak zna da bude bolan. Nije lako kad ne možepš da uradiš mnoge stvari. Treba provesti i posle košarke život. Kad sam se operisao sa 25 godina bilo je igraćeš 50/50. Ali ponosan sam i zadovoljan kako sam sve izvukao.

(D. Stojmenović)