Evropska vs američka NBA petorka: Ko bi pobedio u duelu ovih zveri?

Sve češće čujemo da se Evropa uporno približava Americi po kvalitetu košarke, ali Evroliga i dalje deluje kao usporeni snimak u odnosu na NBA.

Bilo je i biće onih koji po cenu života brane Evroligu i njenu odbranu, promišljenost i neki tradicionalni šmek, nasuprot "run and gun" košarci kakva se dugo neguje s one strane Atlantika, pa ipak, opet svi maštaju da odu baš tamo.

Razlika između kraja osamdesetih i današnjih dana jeste u tome što igrači koji odlaze preko "bare" bivaju sve uspešniji, sve bolji i uživaju status sve većih zvezda.

Teško gostovanje večeras (20.45) čeka Zvezdu. Rival je Armani koji ove sezone igra odlično, ali je vezao poraze protiv Olimpijakosa i Efesa. U svakom slučaju, domaćin je favorit s kvotom 1,25, dok je kvota na crveno-bele 4,40. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Armani - Zvezda

Evropa je samo u protekle dve godine imala nekolicinu igrača koji su ozbiljno figurirali za priznanje MVP na kraju regularne sezone. Lani je to bio Nikola Jokić uz aktuelnog MVP-ja Janisa Adetokumba, sada je tu Dončić, opet uz Adetokumba.

Owning November - Giannis, Doncic Named NBA’s Players of the Month for November #nba https://t.co/xmXvFZ2MTd pic.twitter.com/O62KywOPBn— BALLnROLL (@BALLnROLL) December 4, 2019

Tako nas je u utorak uveče dočekala i vest kakva je pre trideset godina delovala nezamislivo: Luka Dončić je najbolji košarkaš novembra na Zapadu, Janis na Istoku. To je prvi put da su istovremeno dvojica najboljih igrača meseca došla sa Starog kontinenta.

Trideset ekipa u dve konferencije, svaka po maksimum 15 igrača... Tekuću sezonu je započelo 108 neameričkih košarkaša i od toga su se dvojica iz Evrope profilisala kao najbolja.

Baš zbog toga ovde kreiramo top petorke od igrača sa dva kontinenta, američkog i evropskog pa da se međusobno odmere.

Vrlo je jasna distinkcija kvaliteta između Amerike i ostatka košarkaške planete vidi se i po tome što su američke ekipe u poslednjih deset godina odigrale devedesetak pripremnih utakmica protiv onih iz celog sveta i izgubile su samo osam puta - svaki put od evropske ekipe.

Po dvaput su pobeđivali Barselona, Fenerbahče i CSKA i po jednom Real Madrid i Alba. Pobede evropskih ekipa su, vidi se, na granici incidenta, ali se čini da se situacija menja kada se u tim stave najbolji evropski na najbolje američke igrače.

Da krenemo redom...

Evropski plejmejker

U konkurenciji za evropskog plejmejkera je bilo nekoliko igrača različitih karakteristika, što zbog odbrane, što zbog različitih stilova napada.

Riki Rubio, Goran Dragić, Denis Šreder, Evan Furnije, mada je ovaj poslednji u suštini bek pre nego plej. Bio je u ozbiljnoj konkurenciji da zauzme poziciju broj 1, ali zbog karakteristike pravog plejmejkera, ta pozicija ipak pripada Rikiju Rubiju.

Španci su pre koji mesec imali MVP-ja Mundobasketa u Rikiju Rubiju koji sada igra za Finiks Sanse i ove sezone daje veliki doprinos iznenađujuće dobrim rezultatima tima iz Arizone. Trenutno je šesti na listi najboljih asistenata i verujemo da bi se najbolje uklapao u evropsku NBA petorku.

Rubio: 13.2 poena, 4.8 skokova, 8.2 asistencije uz 40 posto šuta iz igre i PER 16.8.

Evan Furnije: 19.8 poena, 3.0 skoka, 3.3 asistencije, 48.6 posto šuta iz igre i PER 19.6

Goran Dragić: 15.9 poena, 3.2 skoka, 5.0 asistencija 46.6 posto šuta iz igre i PER 16.7

Denis Šruder 15.5 poena, 3.9 skokova, 3.9 asistencija, 44.2 posto šuta iz igre i PER 13

Evan Furnije bi bio rezerva, samo zato što mu pozicija plejmejkera nije prirodna. Francuz je već nekoliko godina dobar napadač i ove je neopravdano izostavljen iz idealne postave šampionata jer je Bogdan Bogdanović bio najbolji strelac, dok je Rubio osvojio prvenstvo sa Španijom.

Novu sezonu sa Orlandom je započeo dobro, mada u paru sa Nikolom Vučevićem nema pravu podršku na ostalim pozicijama, pa ni mogućnost da ode dalje od skora 9-11 i osmog mesta Istoka.

Američki plej

Konkurencija je jaka kada je u pitanju američki plej: Kajri Irving, Dejmijan Lilard, Kemba Voker, Trej Jang...

I ovde je konkurencija oštra, jer u ligi ima sve više "skorera", umesto plejeva koji prvo gledaju saigrače pa koš.

Jang: 28.2 poena, 4.1 skok, 8.3 asistencije, 45.7 posto šuta iz igre i PER 24.1

Irving: 28.5 poena, 5.4 skoka, 7.2 asistencije, 44.4 posto šuta iz igre i PER 26.1

Lilard: 26.7 poena, 4.6 skokova i 7.3 asistencije uz 44.3 posto šuta iz igre i PER 24.9

Naš izbor je Kajri Irving. Ma koliko se za njegovo ime poslednjih godina vezivalo to što stvara lošu atmosferu u svlačionici, uz povređenog Stefa Karija je najbolji dribler u ligi, u finalu 2016. još je pokazao i koliko "klač" ume da bude, a sada u Bruklinu čeka povratak Kevina Durenta pre nego ovaj tandem proba da dominira Istokom.

Kemba Voker je godinama u Šarlot Hornetsima tavorio kao jednom od loših NBA timova i tamo dominirao brojkama. Ovog leta je otišao u Boston gde igra dobro, ali se Trej Jang nameće kao druga opcija, uprkos timu Atlante koji mora da vuče.

Evropski bek:

Uz malo gimnastike, Luka Dončić!

Luka je još prošle godine pokazao šta može, a ove je potpuno "oduvao" NBA ligu jer skoro niko nije očekivao skoro vestbrukovski tripl-dabl u proseku tek u drugoj sezoni u karijeri.

Dončić u proseku ima 30.7 poena, 10.3 skoka i 9.4 asistencije po utakmici uz 48.4 posto šuta iz igre i nestvarni PER 33! Jedini razlog zbog čega Bogdan Bogdanović nije na poziciji beka kao prvi izbor je Janis Adetokumbo za koga je rezervisana "trojka".

Bogdan ove sezone ima 14.8 poena, 2.7 skokova, 4.7 asistencija, 40.6 posto iz igre i PER 16.8, te je zbog Dončićevih nerealnih brojki rezervna opcija na beku.

Američki bek

Džejms Harden bez greške!

Brada je najbolji, ostali mogu da se poređaju iza i po redu. Harden ove sezone ima u proseku 39.5 poena, 6.1 skok i 7.8 asistencija po meču, 43.3 posto šuta iz igre i PER 31.9.

Konkurencija mu je nekoliko igrača.

Bil: 28.7 poena, 4.4 skoka i 7.2 asistencije, 47.2 posto šuta iz igre i PER 22.55.

Donovan Mičel: 24.5 poena, 4.8 skokova, 3.6 asistencija i 43.5 posto šuta iz igre i PER 19.7

Devin Buker: 24.4 poena, 3.7 skokova, 6.2 asistencije i 40.8 posto šuta iz igre PER 19.

Bil je kao najiskusniji trenutno najefikasnije rešenje jer u odsustvu Džona Vola mora sam da vuče Vašington Vizardse.

Evropsko krilo

Samo je jedan izbor - Janis Adetokumbo, pomeren sa četvorke kako ga vode Ameri na "prirodnu" trojku sa koje je ušao u ligu, mada je kod Kida igrao i pleja.

Grk je vladajući MVP lige i po svemu sudeći, momak kome Ameri nisu bili u stanju ni prezime da izgovore mogao bi da odbrani to prizanje. Milvoki Baksi su trenutno uz Lejkerse najbolji tim lige kao i lani, a Adetokumbo dominira.

Grk ima 30.8 poena, 13.4 skoka i 5.8 asistencija u proseku uz 56.5 posto šuta iz igre i PER 33.8. Najveći broj njegovih poena dolazi unutar reketa, ali je Adetokumbo sila na kakvu NBA nije bila spremna kada su Baksi Džabarija Parkera promovisali u lice franšize pre pet, šest godina, pre nego se Grk pojavio.

Rezerva je Bojan Bogdanović. Hrvat u NBA i svojoj ulozi u Juti pliva kao riba u vodi i ove sezone je među šest najboljih krila. Bogdanović ima 20.9 poena, 4.4 skoka i 2.1 asistenciju po utakmici.

Efikasan je iz igre, a 47.4 posto šuta iz igre posebno dobija na težini ako znamo da Bojan uglavnom šutira van reketa i to sa 44.9 posto uspešnosti što su elitni procenti u NBA. Plejer indeks rejting mu je 17.

Američko krilo

Lebron, Kavaj, Džordž, tesno je...

Ali izbor je Lebron Džejms. Kralj igra fantastično, kao da nema 34 godine. Kevin Durent je povređen, pa se nije našao na listi, Kavaj deluje kao da povremeno dozira pred plejof, a Džordž to sve uspeva da dopuni u Los Anđeles Klipersima.

Brendon Ingram se oslobađa i sledeće sezone će skoro sigurno biti ustaljen među top 5 krila, ali...

Džejms: 25.6 poena, 7.1 skok, 10.8 asistencija, 50.1 posto šuta iz igre i PER 27.4

Brendon Ingram: 25.4 poena, 7.2 skoka, 4.1 asistencija, 48.9 posto šuta iz igre i PER 22.4

Lenard: 25 poena, 7.9 skokova, 5.3 asistencije, 43.9 posto šuta iz igre i PER 24.8

Rezervna opcija u odnosu na Džejmsa je Lenard. Čovek koji je praktično niotkuda doneo titulu Toronto Reptorsima, strašan igrač na oba kraja parketa ne može da se ne nađe u timu makar kao rezerva i naročito kada ne računamo spomenutog Durenta.

Evropski krilni centar

Izbor je Kristaps Porzingis!

Četvorka je pomalo osetljiva pozicija, ali se kristališu dva igrača jasnije od ostalih. Jedan je Kristaps Porzingis. Svojom visinom, Letonac je nekonvencionalna četvorka, ali mu to nije smetalo da trči, skače, pogađa trojke kao bek i lupa banane sve do povrede kolena.

Sada se vraća i u Dalasu je u Dončićevoj senci, ali i dalje u rukama i nogama ima klasu. Porzingis ima 16.6 poena, 9.1 skok i 1.4 asistencije uz 39.2 posto šuta iz igre i PER 16.2.

Rezervnih opcija ima nekoliko. Dario Šarić nije u konkurenciji jer nije ispunio očekivanja koja su pred njega postavljena, tu su i jedan Finac, ali i nezaobilazni Nemanja Bjelica. Ove sezone se čak i Danilo Galinari vodi kao krilni centar, mada smo Italijana navikli da gledamo kao klasično krilo.

Markanen: 13.6 poena, 7.0 skokova, 1.8 asistencija, 35.7 posto šuta iz igre i PER 12.

Galinari: 18.5 poena, 5.5 skokova, 2.2 asistencije, 44 posto šuta iz igre i PER 20.2

Domantas Sabonis: 18.4 poena, 13.0 skokova, 3.8 asistencija, 51.4 posto iz igre i 20.7 PER.

Bjelica: 10.5 poena, 6.7 skokova, 2.5 asistencija i 47.8 posto šuta iz igre, PER 15.9

Rezervni krilni centar je Danilo Galinari. Da je Markanen ostao u rastu kakav se očekivao prošle godine, bio bi u konkurenciji ne za rezervu nego za prvi izbor. Ovako, Italijan već dugo ima iskustva u NBA, pouzdan je šuter i strelac.

Nema određene kvalitete koje ima Bjelica u odbrani pre svega, ali su brojke na njegovoj strani. Sabonis je više centar nego krilni, ali ovde je mogao da uleti kao ono što Amerikanci zovu "honorable mention".

Američki krilni centar

Čovek vredan pola tima - Entoni Dejvis. Ne samo da je jedan od najboljih krilnih centara, već i igrača sveukupno u NBA. Dejvis ima 26.1 poen, 9.3 skoka i 3.3 asistencije po utakmici, a letos je u zamenu za pola tima Lejkersa prešao u Los Anđeles iz Nju Orleans Pelikansa.

Može da pravi i bolje brojke, ali da nema Lebrona. Prosečno je ubacivao do sada 48 posto šuteva i imao PER 27.9. Opet, da nema Lebrona bio bi u Pelikansima i cimao se da bude i na sredini tabele NBA, a ovako je na vrhu.

Blejk Grifin: 19.1 poen, 4.7 skokova, 3.3 asistencije, 43 posto šuta iz igre i 18.2 PER.

Drejmond Grin: 8.5 poena, 6.5 skokova, 5.6 asistencija, 40.6 posto šuta iz igre i 13.4 PER

Grinu brojke nisu naklonjene jer ove sezone nema kome da asistira osim Dianđela Rasela, a njegov tim će da tankuje iako je pre nekoliko meseci igrao finale sa Voriorsima.

Ipak, ol-star status ne gubi se preko noći, a Grin je u svakom slučaj jedna od najboljih četvorki koja može da čuva svakog od keca do petice.

Evropski centar

Bez dileme - Nikola Jokić!

Jokić nije isti igrač kao prošle sezone. Daleko je od njega. Da li ne troši energiju jer se štedi za plejof, da li zbog toga što je izgubio ritam u napadu ili nešto treće, tek momak koji je prošle sezone bio u priči kao jedan od kandidata za MVP-ja, ove sezone dovodi u pitanje i učešće na ol-staru.

Ipak, kada Jokić proigra, najbolji je centar na svetu i to je zvanično bio prošle sezone.

Ove ima 15.4 poena, 10.1 skok i 6.1 asistenciju po meču, uz 45.2 odsto iz igre (svega 22.5 odsto za tri) i 18.8 PER.

Rezervna opcija je jedan od momaka poput Marka Gasola, Rudija Gobera, Nikole Vučevića... tu je zaista teško preseći.

Da li gledati Gobera koji je defanzivna mašina u čuvanju reketa, Gasola koji je to bio pa sada igra na iskustvo i u odbrani i u napadu ili Vučevića koji je već sezonama jedina svetla tačka u Orlandu.

Nikola Vučević: 17.1 poen, 11.6 skokova, 3.5 asistencija, 45 posto šuta iz igre i 22.3 PER

Mark Gasol: 6.5 poena, 6.4 skoka, 3.5 asistencije, 33.9 posto šuta iz igre i 8.5 PER

Rudi Gober: 14.0 poena, 13.7 skokova, 1.2 asistencije, 64.9 posto šuta iz igre i 19.7 PER

Rezerva je Gober. Francuz je strašan defanzivni centar, skokovi plus procenti iz igre jasno govore u njegovu korist.

Američki centar

Ovde se ističe nekoliko igrača, ali dvojica su možda ispred ostalih, Karl Entoni Tauns je najbolji napadač bez sumnje, Andre Dramond jedan od najboljih Amerikanaca na petici i godinama već jedan od najboljih skakača.

Ova pozicija je, kada se pogleda karakter i smer u kom se liga kreće (mnogo trčanja, tranzicije i trojki) donekle je deficitarna sa centrima, iako su tu Oldridž, Majls Tarner, Bruk Lopez i još neki momci.

Tauns je stoga prvi centar koji ima 25.9 poena, 12.5 skokova i 4.1 skok, 50.2 posto šuta iz igre i 27.9 PER.

Dramond ima 17 poena, 16.9 skokova i 3.1 asistenciju, u proseku pogađa 53.9 odsto šuteva iz igre i ima 22.2 PER i on je rezervna opcija.

Ovo su evropske i američke NBA petorke i rezerve

Prva evropska petorka je stoga ona u kojoj svi mogu da dodaju i šutnu na koš: Rubio, Dončić, Adetokumbo, Porzingis i Jokić i ona odmerava snage sa američkom - Irving, Harden, Džejms, Dejvis i Tauns.

Rezerve za evropski tim bi bile: Evan Furnije, Bogdan Bogdanović, Bojan Bogdanović, Danilo Galinari i Rudi Gober.

Rezerve za američki tim bi bile: Trej Jang, Bredli Bil, Kavai Lenard, Drejmond Grin, Andre Dramond.

Rečju - životinje. Svi do jednog.

Tako se najčešće opisuju najbolji košarkaši na svetu i kada se izbliza pogleda sve ono što rade iz večeri u veče na NBA parketima postaje jasno i zbog čega. Skokom od 110, 120 centimetara uvis, doletom prosečnog dvokrilca aviona i brzinom demoliraju sve što im se nađe na putu.

S druge strane, Evropljani već godinama "na pamet" i "vic" igraju i sve više počinju i da pobeđuju. Nije do kraja jasno da li bi ovaj evropski Drim tim uspeo da pobedi ovaj američki, ali imajući u vidu kakvim kvalitetom raspolaže evropska petorka, u njenu pobedu uopšte nije teško poverovati.

(Miloš Ljubisavljević)