Bili smo u selu Igora Kokoškova: Posle zlata je samo došao na grob roditeljima i posvetio im medalju

Igor Kokoškov novi je selektor košarkaške reprezentacije Srbije, vest je koja je ovih dana naročito obradovala stanovnike Banatskog Brestovca, njegovog rodnog mesta.

Kako obično biva u malim sredinama, svi znaju sve i svakog, pa nije bilo teško izazvati osmeh meštana kada ih pitate za porodicu Kokoškov. Samo mesto odaje klasičan utisak vojvođanskog mira, koji Kokošova očito nikada nije napustio, iako se bavi poslom koji nosi najveći vrtlog emocija, iako se čak i iz samog Brestovca rano otisnuo u Beograd, u kom je maštao o velikoj igračkoj, pa munjevito prešao na trenersku karijeru.

- Dolazi kada god može, žao nam je što nema češće priliku jer znamo da bi voleo. Posle osvajanja evropskog zlata sa Slovenijom, došao je u Banatski Brestovac praktično na 2-3 sata, da obiđe grob roditeljima i vidi se sa rođacima i prijateljima - kažu nam meštani, uputivši nas na dom porodice Kokoškov.

Na idiličnoj lokaciji, pogled odatle "puca" na Park prirode i reku Ponjavicu, dom brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, gde i Igor voli da provede barem malo vremena, kada to NBA obaveze dozvole. Pomalo simbolično, uz novu kuću i dalje se drži stara porodična, a centralno mesto zauzima košarkaški teren.

- Ovde je često dolazio kad je bio mlađi, išao je u školu na Voždovcu, otac mu je radio u bolnici kao rendgen tehničar. Bilo je priče pre 10 godina da će se ovde izgraditi sportski centar, nije isključeno da do toga dođe ako se ukaže prilika i bude imao vremena - dodaju meštani, koji su i dalje malo kivni na KSS što mu daleko ranije nije dao šansu.

- Šalješ ga na koledž, na školovanje, da napreduje, pokaže se kao najbolji, uspe. Odmah ga je prvi NBA klub uzeo kao asistenta, onda mu dozvoliš da uzme Gruziju, ona nigde nije bila na papiru kao reprezentacija, digao ih je u nebesa, tri puta odveo na Evropsko prvenstvo i dobio orden. Onda mu dozvoliš da trenira Sloveniju i pobedi te sa 3-4 Srbina! Nisu ni Hrvati ludi bili kada su posle tog prvenstva kukali jer su čuli da je vodio Slovence za samo 90.000 evra. "Da smo znali da nije skup, doveli bismo ga mi, da nam donese zlato!

Podsećaju nas i da Igor dolazi iz sportske porodice, otac Stefan bio je fudbaler FK Voždovački, kasnije i trener, članovi porodice bavili su se rukometom, pa čak i hokejom na travi. Otkrili su nam čak i da je Igor završio Drvnoindustrijsku školu u Beogradu.

- Na koledžu je bio najbolji, a završio je drvnu srednju školu. Umeli su ljudi da kažu da u tu školu idu "dripci", a eto, on je išao u nju. Ne moraš da ideš u najpoznatiju školu i da budeš vukovac, da imaš sve desetke, da bi uspeo u nečemu. On ima natprosečnu inteligenciju za košarku. U vreme kad nije bilo interneta, on je stalno učio i čitao sve što je mogao kako bi ušao u srž košarke. Kad je tako, nemoguće je da ne uspeš.

Stanovnici Banatskog Brestovca otkrili su nam i da koreni porodice Kokoškov dolaze iz Bugarske i na novom selektoru možemo ujedno da zahvalimo i posleratnom periodu, kada su Nemci napuštali vojvođanske kuće.

- Njegovi preci su se tada doselili, bavili su se baštovanstvom i imali su dosta zemlje i radnika, dolazilo se tada u nadnicu čak i iz Hrvatske. Bilo je 15-20 Hrvatica koje su dolazile ovde da rade kao devojke, pa su se udavale i nastanile ovde. Takvo je vreme bilo.

Od Ponjavice do centra sela, put vodi i do osnovne škole Olga Petrov, koja ima odlične uslove za sportski podmladak. U dvorištu dominira koš, slična je situacija i u sali, u kojoj nas je dočekao nastavnik fizičkog vaspitanja Slobodan Mrđen.

Simbolično, jedan mališan je u to vreme neumorno šutirao na koš, a Slobodan nam je sa ponosom potvrdio da selo ima čime da se diči posle vesti - Igor Kokoškov je selektor Srbije.

- Potvrdiću da je najveći eho došao do Banatskog Brestovca, istovremeno na prostoru cele pančevačke opštine, vest je prošla sa aklamacijom svih uzrasta, od dece do starijih koji ga mnogo bolje poznaju. Možemo slobodno reći da je Igor Kokoškov sinonim za Banatski Brestovac, njegov razvojni put nije bio nimalo lak, počeo je kao kadet u OKK Beograd, imao je nesreću tokom vojnog roka, to ga je udaljilo od bavljenja košarkom, ali je simptomatično da on nije odustao, nije bio demotivisan.

 - Štaviše, posvetio se odmah trenerskom poslu. Posle je iz KSS upućen na koledž u SAD, tamo je bio prvi asistent više klubova u NBA ligi, vodio je Gruziju, ali je najveći bum Slovenija. Iz moje vizure kao sportskog radnika i pedagoga, ostaje žal i na dušu KSS-a ide što nije ranije takvog čoveka i takvu veličinu angažovao na mestu selektora. Bio bi učinak daleko bolje, ako gledamo i poslednje SP, to je subjektivni utisak - kaže Mrđen, koji se druži sa porodicom Kokoškov.

- Pretrpan je obavezama, ali ne zaboravlja svoje rodno mesto, svoj Brestovac. Na radost svih nas, a nadam se i njega kada dođe, mnogi ga u hodu primete i vide, potvrdio je da se mesto odakle je ponikao ne zaboravlja. To je za svaku pohvalu. Obzirom da sam i dobar sa porodicom Kokoškov, često igramo i basket zajedno, vest je dočekana baš sa radošću, svi smo mu čestitali. Veliki je to uspeh, Igor potiče iz sportske porodice, otac mu je bio angažovan u fudbalu, jedno vreme je bio i u našem klubu Budućnost Banatski Brestovac. Ima pedigre sportski. Naravno da je vest ovih dana upečatljiva i da je to dočekano sa radošću i lovorikama, verujte, godi svima nama.

Posebno je zanimljiva jedna veza između Banatskog Brestovca i Slovenije, naročito je došla do izražaja kada je Kokoškov osvojio evropsku titulu 2017.

- Može se reći, igrom slučaja već pet godina negujemo prijateljstvo sa OŠ iz Ptuja iz Slovenije, i mogu reći jedan zanimljiv podatak. Svaki put kada dođu u posetu, a mi praktikujemo i negujemo da naša deca i osoblje idu u Ptuj i obrnuto, naš prvi magnet jesu lepote Ponjavice, prirodni park, ali njihov prvi magnet jeste da vide kuću Igora Kokoškova, da se slikaju i da ponesu to kao uspomenu u Sloveniju, kao nešto najvrednije iz našeg mesta!

Igor Kokoškov, brend Banatskog Brestovca, odlikovan od Gruzije, slavljen od Slovenije... Konačno je došao trenutak da mu se i Srbija oduži, davši mu šansu da vodi nacionalni tim, što je odavno zaslužio. Njegovi rezultati govorili su umesto njega, glasno i jasno, ali ga dugo niko nije čuo, upravo zbog nenametljive prirode.

Njegov dolazak ipak potvrđuje da je vredelo čekati, i da mama Milica nije bez razloga u hodniku beogradskog stana držala tablu sa natpisom "Tiha voda breg roni". Ta voda mirna je i tiha poput Ponjavice, a dosadašnji rad Kokoškova nam potvrđuje da možemo mirno čekati ispunjenje drugog dela poslovice.

(B. V.)