Miličiću je Kokoškov pun pogodak: Ispovedao sam mu se, šta je čuo od mene, dobro da je normalan!

Darko Miličić dobro zna kakvi su kvaliteti Igora Kokoškova, i to odavno. Kada je malo ko želeo da mu se posveti kao "usijanoj" tinejdžerskoj glavi, novi selektor Srbije je znao da ga sasluša, savetuje, brine o njemu i bude tu za svaki problem, u ranim danima boravka u Detroit Pistonsima.

Zato je Darko sa oduševljenjem prihvatio poziv Telegrafa da opiše zajedničke dane u Detroitu, iako ovaj klub najmanje pamti po dobrom u karijeri, iako je sa njima postao i šampion NBA. Svetla tačka u tom periodu bio mu je upravo Kokoškov, tada talentovani stručnjak koji je polako gradio svoj put ka vrhu tamo gde je to u trenerskom poslu možda i najteže, američkom podneblju najjače lige. 

Preporučujemo

Pored toga, još jednom je do izražaja došla Miličićeva iskrenost "do koske" - sve kaže direktno i bez uvijanja, pa je tako bilo i ovaj put, kada je prokomentarisao dolazak Kokoškova na čelo nacionalnog tima.

- Pravi izbor, hvala Bogu! Pravi trener za reprezentaciju Srbije, to je čovek koji je veoma posvećen svom poslu, prošao je sito i rešeto, prošao je sve živo, nije bio na visokim trenerskim pozicijama od samog starta, morao je da prođe sve varijante, od potrčka na koledžu do vrha, bio je nekada poslednji trener na klupi, kao što sam ja bio igrački, prošao je u NBA sve, ali toliko je čovek strpljiv - počeo je Miličić priču, a onda napravio zanimljivu paralelu.

Foto: Guliver/Christian Petersen/Getty Images

- Ja sam se retko u životu sretao sa tako mirnim ljudima, sada sam se malo više Bogu posvetio, pa se krećem u monaškim krugovima i stvarno sam viđao monahe koji su u smirenju velikom, ali se onda uvek setim tog čoveka, Igora Kokoškova. On je u totalno drugoj sferi poslovanja i dejstvovanja, a toliko je smiren, to je stvarno retkost velika! Sve prihvata onako smireno, koliko sam puta kod njega dolazio na ispovedanja, kada sam bio usijana glava u Detroitu, šta je sve čovek slušao od mene, dobro da je ostao normalan. Kad god je stani-pani, ja idem kod Igora.

Kako je to izgledalo?

- "Šta si sad uradio, kukavče..." I on onda priča, a sa njim sam stvarno imao jedno jako lepo iskustvo, sve ono što sam video od njega, isplatilo se u tome što radi, toliko je posvećen detaljima, toliko ljubavi ima prema tome što radi, toliko voli taj trenerski posao da je bilo pitanje vremena kada će do ovog doći. Imao je možda neuspešnu etapu u Finiksu,  ali dobro, to je prvi posao trenera i bio je prvi neamerički trener, nije se snašao, ali verujem da će se vremenom sigurno vratiti i na to mesto prvog trenera u NBA.

Foto: AP/Tanjug

- Biće još bolji i jači, uspešniji nego što je bio, a u reprezentaciji Srbije, biće pogodak broj 1, neke stvari će staviti na svoje mesto. Ne kažem da Sale Đorđević nije stavio,  daleko od toga, dobar je trener, ali je Kokoškov druga dimenzija, prošao je mnogo više. Sale je igrački prošao mnogo više, sve je to OK, ali trener i košarkaš su totalno različite stvari. Kokoškov je prošao mnogo, mnogo više u trenerskom poslu, od samih početaka. Bio je čovek koji dodaje lopte na koledžu, pa je radom i trudom došao do pozicije da bude prvi neamerički trener koji vodi NBA ekipu. To ne dolazi slučajno.

Da li ti je u periodu saradnje ikada palo na pamet da će Kokoškov doći do ovih momenata,  da će prevazići ulogu važnog člana štaba?

- Nisam razmišljao u tom smeru sada,  ali sada kad premotavam film, vidim da je on taj tip trenera. Smiren, veoma posvećen, detaljista. Na primer, pomoćni treneri NBA timova imaju određene timove za koje vode skauting, njegovi skautinzi su uvek bili za nijansu bolji od američkih trenera i trenera sa njihovog govornog područja. Uvek je imao bolje detalje i stvarno su svi spoznali da je on taj koji zna da dočara sve momente, kako neka ekipa nešto radi, kako nešto treba da se uradi da bi se to zaustavilo. Kad vratim film, to je taj kalibar trenera koji nam treba. Zaslužuje delovanjem, posvećenošću, svim ostalim.

Foto: Profimedia

Šta je sve slušao od tebe, u jednom televizijskom gostovanju si ispričao jednu anegdotu kada ti je posle izlaska savetovao da ne prilaziš Leriju Braunu?

- Ajoj, slušao je on svašta, čoveče Božji! Kad god je bila neka glupost, on je u tom momentu bio tu za mene kada nema roditelja. Da ne bih njih opterećivao glupostima, odlazio sam kod njega na ispovedanja. Potučeš se, pa ovo, pa ono, i ja onda kucam kod njega na vrata. Kad sam ulazio, on kaže: Šta si zemljače sad uradio, majke ti?

Kako je delovao njegov pristup posle takve reakcije?

- "Hajde, dobro, polako, pa smiri malo, pa povuci ručnu", sve je umeo lepo da kaže i da dobijem lepe savete od njega. Ja bih voleo da sam imao to njegovo smirenje, to je nešto što čovek ima ili nema, a on to ima, neverovatno je. Tebi je milina raditi sa njim jer je čovek toliko miran u bilo kojoj situaciji, rasuđuje sa smirenjem, nikad nije usijana glava, da odluke donosi živčano, van sebe, to mu je pomoglo kroz život. Vrhunski je čovek, vrhunski trener. Mislim da je i njemu velika želja da uzme tim i da je ponosan što je na čelu srpske reprezentacije. Gde je bio pre 15 godina i gde je sad, sigurno ni on nije mogao da veruje da će jednog dana biti 1. čovek svog nacionalnog tima. Srbija je ipak zemlja košarke.

Foto: Tanjug/AP

Iza sebe ima i dragoceno iskustvo Evropskog prvenstva iz 2005. kada je bio u štabu Željka Obradovića.

- Ima on razna iskustva, vodio je posle Gruziju i Sloveniju, od prosečnih je napravio čudo, ali to je to, o tome sam pričao. Sve je to posvećenost u detaljima, a svi znamo da su u košarci detalji ti koji prave razliku. On je taj koji vodi o tome računa, ništa se ne prepušta slučaju, svaki se igrač skautira posebno, tu je neprikosnoven. Negativna iskustva koja ima, ne treba im pridavati pažnje, čovek je u Americi bio 1. trener neamerikanac, a to nije lako. Otvoriće se njemu put 100 posto, ja verujem - zaključio je Miličić.

(B. Vinulović)