Trinkijeri me nije zvao, niti mi je nudio kuću na moru: Milosavljević o Partizanu, Duletu i Orlovima

Ne tako davno nastupao je za Partizan. Bio je kapiten. Jedan je od onih košarkaša koji igraju "do poslednje kapi znoja". I publika to ceni. Dragan Milosavljević, za prijatelje Draganče, za navijače Gagi, deo je ne velike grupe čije ime navijači uzvikuju čim kroči u legendarni Pionir, ili "novi dom" crno-belih, Arenu. Njegovu borbenost i način igre poštuju i pristalice Zvezde, jer mnogo je dao Srbiji nastupajući u dresu Orlova.

Aktuelni košarkaš Unikahe, nesuđeni povratnik u Partizan, trenutno je reprezentativac "na bolovanju".

Na  nedavno završenom Svetskom prvenstvu Kini trebalo je da bude "tajno oružje" selektora Saše Đorđevića, ali, dve nedelje pre Mundobasketa, na pripremnoj utakmici sa Turskom, "proklizalo je koleno".

Bilo je jasno da "dobri duh" Orlova, kako su ga prozvali selektor i kolege, neće moći da pomogne. Bez njega i Teodosića u timu i medalja je izostala. Još gore, po drugi put u karijeri, čeka ga godinu dana terapija i treninga, jer kada strada ukršteni ligament kolena, operacija je neminovna, a sala za medicinski oporavak Fizio tim postaje "druga kuća".

POVREDA LIGAMENTA KOLENA: TERAPEUT KAŽE, BIĆU JOŠ BOLJI

Upravo na oporavku, sa trenerom Filipom Volšekom i zatičemo popularnog Gagija i razgovaramo o stanju povrede, njegovom i "novom" Partizanu, reprezentaciji, kao i ljudima koji su obeležili njegovu karijeru, a to su Dule Vujošević i Saša Đorđević.

- Tu sam naredna dva meseca. Dobio sam zeleno svetlo od kluba da radim oporavak u Srbiji. Za sada stvarno sjajno ide. Imam odlične uslove i radim terapije i sve što ide uz to.

- Dosta je lakše nego prvi oporavak koji sam imao. Svakako ne žurim nigde jer neću igrati cele sezone. Kažu ljudi da je dosta lakše drugi put kada se desi jer znaš šta te čeka. Ovaj put mi je lakše u tom mentalnom smislu.

- Znam koliko sve traje i imam strpljenje. Ne moram da žurim i forsiram jer mi je klub dao celu sezonu da se lepo spremim i jako mi znači ta podrška. Sa mnom su bili na operaciji u Austriji, već tamo smo krenuli sa zajedničkim terapijama. A hoćemo li videti starog Gagija? Moj terapeut kaže, biću još bolji. Videćemo.

REPREZENTACIJA SRBIJE - ŽELEO SAM DA BUDEM DEO TE EKIPE

Na meču Akropolis kupa protiv Turaka Milosavljević je u trećoj deonici nezgodno doskočio. Uz pomoć saigrača i lekarske ekipe napustio je parket. Iako je navijačima delovalo da je izašao zbog predostrožnosti, on je odmah znao o čemu je reč.

-  I prvi put sam se povredio u nekom najgorem trenutku kad sam bio najspremniji. Što kažu, na vrhuncu forme. Tako je bilo i sada.

- Spremao sam se tokom celog leta, trenirao odlično, radio i jednostavno, desi se. Imam iskustvo sa tom povredom. Nije mi bio potreban snimak. Čim je "prošetalo koleno" bio je taj osećaj i znao sam da je u pitanju ono najgore.

- To je onaj osećaj koji znam. Noć posle toga je uvek najgora. Dosta razočarenja i crne misli prolaze kroz glavu. Već sutra, znao sam da me čeka oporavak. Žao mi je što nisam bio u ekipi. Po načinu na koji sam trenirao, i po rečima Saleta, bilo mi je da tako kažem "zagarantovano" mesto u ekipi i stvarno mi je bilo jako krivo što nisam deo te ekipe.

Baš iz tog razloga, sa puno emocija ispratio je svoje saigrače u Kinu, a reči "srećno ludaci", koje im je uputio u autobusu , ostale su kao jedan od pokazatelja, koliko mu je važan nacionalni tim.

- Imao sam potrebu da dođem i da ih pozdravim. Sa njima sam proveo celo leto. Ne samo ovo, već smo 10 godina unazad stalno zajedno, i na terenu i van njega. Imamo sjajan odnos tako da sam došao da ih pozdravim. Ostaje žal što nisam bio tu, bez obzira na rezultat. Želeo sam da budem deo te ekipe.

Tridesetogodišnji Milosavljević sa velikom pažnjom pratio je sve što se dešava u Kini.

- Što se tiče ovog prvenstva, već se stvarala ta slika, Amerikanci i mi u finalu, što naravno nije lako. Videli ste. Ni jedna, ni druga ekipa nije završila u finalu. Teško je prvenstvo, dobrih ekipa ima. Jedan trenutak i pad forme, može da dovede do ovog što se desilo.

- Prvo Teo, pa moja povreda, a onda sve što se desilo Vasi. To ne može da se poredi. Bilo je jako teško i svaka čast njemu koji je sve izdržao i podneo to i ostao da odigra prvenstvo. On je pokazao mentalnu snagu i jako mi je žao, i meni i svima, zbog svega što mu se desilo.

- Celo prvenstvo smo igrali sjano. A onda poraz od Španije, pa od Argentine. U Srbiji su to predstavili kao katastrofu, što uopšte nije.  Peto mesto osvojiti na Svetskom prvenstvu... To je košarka, svi je igraju. Ko ti danas garantuje da ćeš da uzmeš medalju.

JA SAM UVEK TU ZA SRBIJU - ŠTA POSLE POVREDE I ODLASKA SALETA?

Ipak, posle osvojenog 5. mesta, Saša Đorđević nije više selektor, a pred reprezentacijom su novi izazovi, pre svega, kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2021, kao i kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine.

- Ja zaista ne znam ko će sledeći preuzeti reprezentaciju. Ko će sve dolaziti, ko neće. Koliko god svi volimo da igramo u klubovima, ovo nam je najveći ponos.

- Najveće je uživanje i sreća je igrati za reprezentaciju. Igrači posle dugih, napornih i teških sezona nemaju svežinu, povređuju se i klubovi zbog toga i reaguju, pre svega NBA klubovi.

-Pitanje je koji će sastav ići recimo na Olimpijske igre. Ja bih stvarno želeo da reprezentacija ode u najjačem sastavu, ko god da je trener. Zaslužila je da se osvoji to zlato, bez obzira na to što će i Ameri da odreaguju.

Zanimljivo, Gagi niti u jednom momentu ne dovodi svoj eventualni nastup za reprezentaciju u pitanje. Ipak, najbitnije mu je da se oporavi i ponovo istrči na teren.

- Naravno da ću igrati i dalje za reprezentaciju. U ovom trenutku zaista ne mogu da tvrdim. Zavisi na način na koji se oporavljam, od kluba...milion stvari.

ODRASTANJE U PORODICI ZVEZDAŠA

Iako važi za nekog ko je jedan od simbola crno-belih, Milosavljević je odrastao u porodici zvezdaša. Put ga je preko Radničkog doveo među crno-bele gde je sarađivao prvo sa Vladom Jovanovićem, a onda i sa Duletom Vujoševićem.

- Od porodice ujak je samo partizanovac, svi ostali su bili Zvezdaši. Svi su bili presrećni što idem u Partizan, u tom trenutku najbolji srpski klub, sa tolikom tradicijom. Burne reakcije nije bilo, bilo je veselja.

- Došao sam kod Vlade Jovanovića.  Dule je bio otišao u CSKA, ali to je bio taj sistem. Velika scena, Partizan, Evroliga... jako teško. Velika su bila očekivanja. Te godine, možda je bio i jedan od najboljih timova koji je sastavljen. Nisam bio navikao na tu vrstu tenzije, pritiska... Pamtim sve te loše utakmice, moju lošu igru... Tek kasnije sam počeo da igram bolje i bolje. Vlada Jovanović je imao razumevanja i istrpeo me. Ali, kada pogledate, tri titule, puno sreće. Posle toga je sve krenulo bolje.

DULE VUJOŠEVIĆ - METLE, RUKAVICE I FILMOVI UMESTO LEKTIRE

Milosavljević posebno ističe saradnju sa trenerom Duletom Vujoševićem, koji mu je puno pomogao, a neobične metode koje je primenjivao, nikada, kako kaže, neće zaboraviti.

- Kod Duleta sam se pronašao. On mi je našao odličnu ulogu u ekipi. Pre toga nisam imao neku konstantu. Napredovao sam iz dana u dan jer Dule je posvećivao pažnju svima, kako na terenu, tako i van njega. I mi smo svi nekako rasli i napredovali.

DULE VUJOŠEVIĆ - SAHRANITE ME KRAJ RANJENOG KOLENA

Dule je insistirao na čitanju, kako "igre", tako i lektire. Ipak, Gagi je veliki filmofil. Baš zato, ako ste kojim slučajem u kvizu i odgovarate na pitanje iz kinematografije za "milion dolara", njegov broj biste svakako voleli da imate. I Dule je to morao da prihvati.

- Bilo je knjiga. Dao mi je dosta toga, a ja nisam voleo da čitam u tom trenutku. Našli smo zajednički jezik, tako što je Dule ipak počeo sa filmovima koje volim da gledam. Tu smo se poklopili i dao mi je dosta njih. Doduše, jednu knjigu pamtim, Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena, to je bila samo jedna od mnogih.

- Bez obzira na to što je Dule prikazan kao jako strog, što i jeste, ljudi misle da on ne znam šta tamo radi na treningu. Ali, on puno radi na treningu, svima posveti pažnju i ostaje i po 3, 4 sata da priča i radi sa nama kako bismo u svakom pogledu napredovali.

- Zabranjivao nam je da izlazimo, da ostajemo do kasno. Stvarno se zalagao da vodimo sportski život, koliko god smo mi pokušavali da pobegnemo i da se krijemo.

DULETOVI PAKLENI TRENING I POVREDE IGRAČA

Za Vujoševića je važilo da ume da "kažnjava" svoje igrače. Tako su treninzi u 6 ujutru posle izgubljenog meča bili normalna pojava. Uz to, urbana je legenda da su se mnogi njegovi košarkaši posle odlaska iz kluba teže povređivali. Gagi ne deli to mišljenje.

- Mogu da se setim tih dranja... A, u sećanju su mi ti porazi, na kojima se nismo zalagali i davali 100 posto na utakmici. Kad izgubiš nije strašno, ali kada se ne zalažeš, to jeste.

- Tako smo i imali te jutarnje treninge, u 6 sati, odmah posle utakmice. Ono, budiš se u 5, krećeš na trening, a još je mrak. Ali, posle svega toga, bili smo dosta spremniji da se borimo za pobedu.

- Bilo je tih rukavica, metle. U jednom trenutku mi je rekao: "Hajde sada šutiraj da promašiš". Pitam ga ja: "Kako da promašim?", verovatno je to radio da mi skine pritisak. Bogdan je možda i najviše prošao "tu školu", sa metlom i rukavicama, što se i vidi sada.

- Ne verujem da je on razlog povreda. Da bi dostigao neki nivo, da bi napredovao, moraš da radiš i treniraš. Najveći, treniraju najviše. Desi se. Način na koji se danas igra, sa dosta utakmica, i putovanja.... Dođe do toga iz mnogo razloga. Posle sezone, odmah pripreme za reprezentaciju. Telo nema vremena da odmori. I, jedan način zašto dolazi do ove povrede, jeste umor, a drugi je nespremnost. Svi treniraju. Ne verujem da je to.

- Sa Duletom sam ostao u sjajnim odnosima, poštujem ga jako puno. Dosta mi je pomogao i u životu i u košarkaškoj karijeri. Drago mi je da imamo takav odnos.

PRTIZAN KAO DRUGA KUĆA

I danas, dok je u Beogradu, i oporavlja se od povrede, koristi svaki slobodan momenat da dođe na utakmice svog biveš tima, a publika ga redovno nagrađuje skandiranjem "Gagi, kapiten". Tim koji predvodi Andrea Trinkijeri mu se, ističe, dopada.

- Partizan je druga kuća. Volim Partizan. Tu sam stasao kao igrač. Dosta mi je Partizan dao. Volim, navijam. Voleo bih da se vrate u Evroligu, jer stvarno to zaslužuju. Klub sa takvom tradicijom zaslužuje da bude tamo.

- Momci koji sada igraju izgledaju stvarno dobro, sviđa mi se ekipa. Igraju odlično, iako još nisu u "ful" formi. To tako i treba da bude, jer kako ide sezona, klub bi trebalo da raste. Sviđa mi se jer igraju čvrstu odbanu, imaju karakter, i dobili su dosta teških utakmica. Sve što su prošle godine gubili "na jednu loptu", sada dobijaju, i to je zaista sjajna stvar.

PARTIZAN NEKAD I SAD

Mnogo toga promenilo se u klubu od kako je on otišao, a razlike su vidljive.

- Velika je razlika. Pre svega, u načinu na koji je Dule radio. Imao je tu filozofiju da klub treba da, ili ima šampionski tim, ili da pravi šampionski tim. On se odlučio da pravi ekipu, što je naravno ispravno. Imao je dosta mladih igrača, naših. I uz kvalitetne strance, pokušavao je da pravi tu hemiju, što je super prolazilo.

- Svi smo rasli i klub se bazirao na pravljenju mladih igrača koji će igrati za reprezentaciju. Danas je to malo drugačije. I trener nije naš, nema taj koncept, već je njemu bitno da se pobeđuje i osvajaju titule. Ima dosta stranaca. Ali sigurno je dobro što ima i naših perspektivnih igrača. Sve to drugačije izgleda u odnosu na ono kada je Dule bio.

TRINKIJERIJEVA "KUĆA NA MORU" I MILOSAVLJEVIĆ U PARITIZANU

Ovog leta pojavila se informacija da je nekadašnji kapiten potpisao ugovor sa klubom u kojem se afirmisao. Ipak, i pored poziva, koji je postojao, do saradnje nije došlo. Od "kuće na moru" u koju je želeo da ga dovede, i o kojoj je pričao Andrea Trinkijeri nije bilo ništa.

- Jeste, došao je taj poziv iz Partizana, međutim, ja sam već dogovorio sve sa Unikahom. Nisam se ja ni čuo sa Trinkijerijem. Ja sam se čuo sa Lončarom i nisam uopšte pričao sa Trinkijerijem.

- Trinkijeri ima te simpatične izjave. Nije to baš bilo tako, ali dobro. Rekao sam da već imam dogovor sa ljudima iz kluba i potpisao sam predugovor. Ne ide sada da prekršim dogovor. To je to.

Ipak, Milosavljević dodaje da će se jednog dana najverovatnije vratiti među crno-bele. Možda baš sa kumom Vladimirom Lučićem.

- To je bio najlepši period. Ne samo zbog kuma Luče. Tada smo svi bili mladi, igrali smo stvarno dobro. Imali smo sjajnu hemiju na terenu, van njega, družili smo se. To je ona godina kada se Dule vratio sa Francuzima, sa Bertransom...Voleo bih naravno da zaigram sa Vladom ponovo u Partizanu, još je rano za to.

- Mislim da bi i Vlada to voleo. Videćemo kako karijere budu išle. Imamo ugovore, videćemo.

VEČITI DERBI, CRVENA ZVEZDA I IGRAČI KOJE POSEBNO CENI

Košarkaš Unikahe važi za nekog kog protivnici ne vole kada ih čuva. Kada je reč o njemu, jednog igrača posebno izdvaja.

- Branko Lazić. Stvarno igra dobro odbranu. Uvek se namesti da odigram dobro protiv njega, ali stvarno je teško igrati kada vas on čuva.

- Kao i svim igračima, derbi najviše znači. Igra se sa posebnom emocijom i adrenalinom, bilo da se igra na domaćem ili terenu protivnika. Svima nam znači ta pobeda i to je nešto posebno. Sigurno da su te pobede najslađe, a poraz najviše boli. Mržnja tu ne postoji. Igrali smo zajedno i igramo zajedno u reprezentaciji. Na terenu ćemo dati 120 posto jedan protiv drugog. Može da se desi i da se zakačimo, ali van terena smo super.

Još jednog igrača Zvezde, koju izuzetno poštuje i pored rivalstva, posebno izdvaja i za njega kaže da mu je "omiljeni".

- Trenutno mi je Dobrić omiljeni igrač u Zvezdi. Znam ga i privatno i stvarno je super momak. Sviđa mi se i način na koji igra, kao i to sa kojom energijom i emocijom pristupa svakoj utakmici. Nadam se da će dobiti više minuta i da će igrati bolje. A ranije, ne znam. Nisam imao u Zvezdi omiljenog igrača.

Kako je morao da nastavi sa vežbama i terapijama, priču o karijeri u Albi, detaljima sa Evropskog prvenstva 2017. godine i finalu sa Slovenijom ostavili smo za neku drugu priliku, a za kraj, trofejni košarkaš poslao je poruku navijačima Partizana i reprezentacije Srbije.

- Voleo bih da Partizan vidim u Evroligi, svi to očekuju. Mislim da će se ove godine poklopiti da, ako ne kroz ABA, kroz Evrokup dođu do Evrolige jer tu je mesto Partizanu. Klub sa tolikom tradicijom zaslužuje da bude učesnik. A reprezentacija...nadamo se zlatu.

(S.G.)