Dozvolite svojim ćerkama da treniraju košarku (VIDEO)

Iako Udruženje za medicine sporta Srbije nije "per se" naučno istraživačka organizacija, bitno je pomogla pet doktorata iz oblasti sportske medicine i bromatologije.

Ispada malo kontroverzno da radimo posao koji bi trebalo da rade neke drugi institucije, ali tako je kada volite svoj posao.

Preporučujemo

Iz takvog odnosa prema poslu može da nastane samo dobar rezultat. Tako je posle dr sci. Ivane Baralić, dr sci. Milice Vukašinović Vesić, dr sci. Marije Anđelković i dr sci. Danice Michalickove doktorirala i dr Tamara Stojmenović.

Ona je kao bivša reprezentativka naše zemlje u košarci, specijalista sportske medine i košarkaši trener zaista imala sve predispozicije da uradi dobar doktorat.

Женска У20 репрезентација Србије отпутовала на ЕП у Чешкуhttps://t.co/4lOh7M49OB#kss #reprezentacija #FibaU20Europe pic.twitter.com/qeGSWwfDBx— Košarkaški savez SRB (@KSSrbije) July 31, 2019

Kada to kažem važno je da znate da to nije nimalo lako, jer kod nas ne postoji rešeno finansiranje istraživanja, istraživači moraju da rade mnogo poslova istovremeno da bi preživeli i ne mogu da se fokusiraju samo na istraživanje.

Oduvek sam zavideo kolegama iz inostranih institucija koji kada dođu na posao da razmišljaju i rade samo na svom istraživačkom projektu i tako svaki dan. Verovatno su Tamarini rezultati zbog toga vredniji.

Osnovni cilj njenog istraživanja bio je da se proceni uticaj košarkaškog treninga na komponente rasta, razvoja i sazrevanja devojčica u periodu puberteta i rane adolescencije u periodu od tri godine.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 50 devojčica koje su bile podeljene u dve grupe: 25 košarkašica sa 3.65 ± 1.67 godina košarkaškog iskustva na početku studije i 25 devojčica koje se bile najbolje drugarice košarkašica, ali se nisu bavile sportom.

Samo podela ispitanica je bila je domišljata, jer smo imali devojčice koje su praktično u svemu bile iste, osim što je polovina trenirala košarku i tako smo dobili homogenost grupe koja je jako važna.

Leader. Role Model. All-Star. Sonja Petrovic 🇷🇸. #EuroBasketWomen@KSSrbije 🇷🇸 pic.twitter.com/JzDeEIx9v4— #EuroBasketWomen (@EuroBasketWomen) July 10, 2019

Na kraju trogodišnjeg istraživanja dobili smo sledeće rezultate:

1. Organizovani košarkaški trening u periodu puberteta i rane adolescencije pozitivno utiče na održavanje normalne telesne kompozicije devojčica.

U pubertetskom periodu, zbog povećanog lučenja estrogena, kod devojčica dolazi do izraženog povećanja i skladištenja telesne masti, a stopa porasta mišićne mase se znatno usporava, a kao posledica svega često se javlja gojaznost.

Ove činjenice, kao i rezultati istraživanja, jasno ukazuju na značajnost redovnog upražnjavanja organizovane fizičke aktivnost tokom odrastanja sa ciljem održavanja normalne telesne kompozicije.

2. Košarkaški trening ima dominantan uticaj na sniženje srčane frekvencije u periodu školskog deteta, dok sam proces odrastanja dominanto utiče na vrednosti ove varijable u periodu puberteta i rane adolescenije kada na račun ubrzanog rasta dolazi do povećanja veličine i mase srca i sledstveno sniženja srčane frekvencije.

Vrednosti arterijskog sistolnog pritiska i kiseoničkog pulsa pri maksimalnom naporu znatno su veće kod devojčica koje treniraju košarku, što ide u prilog pozitivnog uticaja košarkaškog treninga na funkciju kardiovaskularnog sistema i visoku toleranciju na intenzivno opterećenje.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

3. Košarkaški trening bitno je uticao na funkciju respiratornog sistema u smislu povećanja maksimalne plućne ventilacije i ventilatorne efikasnosti. Iako se funkcija respiratornog sistema devojčica razvija paralelno sa somatskim rastom i razvojem organa i organskih sistema, evidentno je da košarkaški trening predstavlja stimulus koji u znatno većoj meri unapređuje razvoj respiratornog sistema u poređenju sa sedenternim

devojčicama.

4. Aerobna efikasnost se značajno povećala na račun kontinuiranog košarkaškog treninga, a ne samo na račun procesa odrastanja. Ovo ukazuje na činjenicu da košarkaški trening unapređuje metabolički odgovor organizma devojčica na napor i da se redovnim upražnjavnjem fizičke aktivnosti može povećati glikolitički kapacitet dece, koji je u periodu odrastanja inače limitiran.

5. Razvoj bazičnih motoričkih sposobnosti dominantno zavisi od primene adekvatnog stimulusa, u ovom slučaju, košarkaškog treninga. Iako je evidentno da sa povećanjem telesne visine i telesne mase dolazi do razvoja bazičnih motoričkih sposobnosti, bez sprovođenja odgovarajućeg tipa fizičke aktivnosti u pravo vreme ne može se očekivati ni adekvatan razvoj ovih sposobnosti.

6. Košarkaški trening ne utiče na dostizanje konačne telesne visine devojčica, niti na brzinu rasta. Takođe, godine i učestalost treninga kojem su devojčice bile podvrgnute pre i tokom trajanja studije nisu ostvarili negativne efekte na njihovo seksualno sazrevanje.

#EuroBasketWomen Final Round hosts @KSSrbije 🇷🇸 finish 3rd 🥉. A round of applause and Hvala for a fantastic event! pic.twitter.com/zTQ4YqlTN9— #EuroBasketWomen (@EuroBasketWomen) July 8, 2019

Razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika, pojava menarhe i dužina menstrualnog ciklusa nisu bili narušeni košarkaškim treningom.

Iz svega gore navedenog može se zaključiti da sam proces odrastanja unapređuje rast, razvoj i sazrevanje devojčica. Međutim, ono što je zapisano u genotipu, ne mora se u punom potencijalu ispoljiti u fenotipu, naročito ukoliko izostane uticaj određenih faktora spoljašnje sredine.

Rezultati naše studije jasno su pokazali da fizička aktivnost predstavlja značajan faktor za pravilan razvoj telesne kompozicije i funkcionalnih sposobnosti organizma i da adekvatno primenjena omogućuje rast, razvoj i sazrevanje devojčica u punom genetskom potencijalu.

Možda je ovo značajno za roditelje koji razmišljaju da li da dozvole ćerkama da treniraju košarku. A možda je značajnije za žensku srpsku košarku, koja je istovremeno osvojila bronzanu medalju u Evropi, ali su i mlade košarkašice ispale iz "A" divizije.

Možda je značajno Dragutinu Stojmenoviću, sportskom novinaru i košarkaškom treneru koji može da bude ponosan na zajednički rad sa svojom suprugom na mladim košarkašicama. A svakako je važno Udruženju za medicinu sporta Srbije, jer smo dobili još jednog doktora nauka i pokazali da se i u nemogućim uslovima može dobro raditi.

VIDEO - Košarkašice Srbije posle osvojene bronzane medalje na EP gošće Telegrafa

(Nenad Dikić)