Otkrio je Stojakovića, doveo ga u Zvezdu, oni rekli - nije talentovan: Priča o stvaranju NBA legende

Srbija je zemlja košarke. Uvek je bila, i uvek će biti, bez obzira na to što je fudbal možda popularniji, kao i  to što i drugi sportovi prave odlične rezultate.

Košarka je kraljica igara u Srbiji. Skoro neverovatne uspehe ostvarili su srpski treneri u košarci u Evropi (19 titula klupskog prvaka Evrope, 7 titula reprezentativnog prvaka Evrope, 5 titula reprezentativnog prvaka sveta, zlatna olimpijska medalja) i kada se pominje košarka na ovim prostorima, pominje se jugoslovenska, pa srpska škola košarke.

Preporučujemo

Jedinstvena metodologija rada, upornost, radna etika, inteligencija i kreacija koju poseduju naši treneri proslavila ih je širom sveta, i ne samo njih, nego i igrače.

Ali, kad pričamo o trenerima uvek se pominju oni koji su najistaknutiji sa rezultatima, a malo oni koji su stvarali igrače za te seniorske selekcije sa kojima su posle vrhunski treneri osvajali titule.

Jer, priznaćete, neko je morao da u mlađim uzrastima radi sa Divcem, Đorđevićem, Stojakovićem, Bodirogom, Danilovićem, Teodosićem, Bogdanovićem, Bjelicom, ranije sa Kićanovićem, Slavnićem, itd..

VIDEO: STOJAKOVIĆA SAM PRONAŠAO U HRVATSKOJ POSLE JEDNE PRIJATELJSKE UTAKMICE

Ti treneri su zaslužni za uspehe mnogo poznatijih kolega koji su osvajali trofeje. Kada su jednom novinari pitali Željka Obradovića da im kaže nešto o Predragu Stojakoviću, kakav je bio kao mlađi, koliko je trenirao, Željko im je rekao jedinu moguću stvar - pitajte njegovog trenera koji ga je trenrao od 13 do 17 godine..

Predrag Badnjarević i Predrag Stojaković posle jednog treninga na Kalemegdanu Foto:Telegraf/Privatna arhiva

Upravo je gost Telegrafa trener koji je stvorio Predraga Stojakovića. Pronašao ga, trenirao s njim svakodnevno i pomogao mu da postane jedan od najboljih igrača i šutera koje je srpska košarka imala. Kažemo pomogao, jer i da Peđa nije imao upornost i radnu etiku, ništa ne bi bilo.

Predrag Badnjarević poznatiji kao Figus je otkrio je Peđu davne 1990. godine u Slavonskom brodu. Pre nego što je postao trener igrao je košarku u Radničkom sa Crvenog Krsta

Pred vama je neverovartna priču o treniranju, radnoj etici i stvaranju NBA legende i jednog od najboljih šutera sveta.

• Počeli ste da radite trenerski posao veoma rano sa 24 godine, kako je Vama delovalo sve to tih osamdesetih godina?

- Trenersku karijeru sam počeo u Radničkom sa Crvenog Krsta 1987. godine, u klubu u kom sam i ja faktički počeo da igram kao pionir, kadet, junior i mlađi senior sa trenerima Božom Maljkovićem i Dudom Ivkovićem.

-Međutim, shvatam da me zanima trenerski posao i počinjem rano sa 24 godine da, na molbu Zlatana Tomića, vodim pionire Radničkog.

Pedja Stojaković u dresu Zvezde 1993. godine Foto: MN Press

- Tu su, između ostalih, bili momci koji su kasnije napravili ozbiljne karijere, poput Milana Tomića, Dušana Jelića, koga sam ja doveo da trenira, kao i Petra Arsića.

- Odlazim u Zvezdu 1988. i tamo počinje selektiranje dve genereacije 1974/75. godište  i 1976/77. godište. U početku sam vodio obe selekcije, a posle sam prešao samo na jednu, ovu mlađu. Ali, u tim generacijama su se iskristalisali igrači koji su kasnije napravili lepe karijere i živeli od košarke.

RAT U HRVATSKOJ PROMENIO SVE

- Tu su od poznatijih bili iz generacije 1974/75 Saša Lazić, Saša Stefanović, Nemanja Ćuk, Goran Karadžić, Dušan Jelić, a iz generacije 1976/77. godište, koja je imala sjajne rezultate, iskočili su Srđan Jovanović, Milan Reljić, Milan Ćurčić, Nikola Jestratijević i pre svih najpoznatiji Predrag Stojaković, koga sam sticajem okolnosti našao u Hrvatskoj.

Foto:Telegraf/Privatna arhiva

• Upravo nam je to bilo lajtmotiv priče, pa nam ispričajte kako ste našli Stojakovića?

- Ja sam zapravo tražio ekipu za pripremnu utakmicu van Beograda. Najpre sam kontaktirao drugara Dražena Draškovića iz Kolašina, pa smo s njima igrali prijateljske utakmice. Tu je, recimo, u Kolašinu kasnije stasao Vlado Šćepanović.

- Takođe, napravio sam i kontakt sa Acom Nisićem iz Slavonskog Broda, koji je imao dobru generaciju godišta 1976/77 kao i ja, pa smo igrali par trening utakmica. To je bio kraj 1990. godine, još nije počeo rat.

- Video sam kod njega par talentovanih momaka, a sa Acom sam bio u kontaktu sve vreme i 1991. počinje zaoštravanje odnosa u Jugoslaviji. On mi je javio da planira da se sklanja iz Hrvatske.

-Onda smo napravili dogovor da tih nekoliko momaka, među kojima su dvojica odskakala najviše, dođu u Zvezdu.

- Jedan je bio Peđa Stojaković, koji tada bio početnik sa 13,5 godina. Pretpostavilo se da ima potenicijal i da može da igra košarku, krupan, visok sa 195 cm, mada malo krut i bez mnogo znanja. Drugi je bio Igor Miličić, momak koji je posle napravio karijeru u Jugolastici, kasnije je postao tener, sad je u Anvilu.

- Ja pravim dogovor da oni dođu u Zvezdu na probu, a na kraju je samo Peđa ostao i to jedva.

• Priče su bile oko Stojakovića da su ga u Zvezdi gledali i rekli "Šta će nam ovaj vidi kako je krut"?

Predrag Badnjarević (desno) i novinar Telegrafa Foto:Telegraf/Privatna arhiva

- Priča je tačna, međutim ono što je prethodilo tome je da sam ja napravio dogovor sa ljudima iz Zvezde da će on doći u određeno vreme. Oni su to primili k znanju onako olako, misleći da je on još jedan nizu momaka koji stalno dolaze na neke probe.

- Međutim, ja sam preko noći mobilisan i otišao sam u kasarnu 4. juli na Voždovcu čekajući dalji raspored. U tom periodu živeli smo bez mobilnih telefona. Otac Peđe je pokušao da me kontaktira, ali nije uspeo, niko mu se iz Zvezde nije javljao.

- Naravno, ja sam čelnicima kluba javio da sam mobilisan i ostavio broj telefona Stojakovića da ga pozovu da dođe. Oni su, naravno, zaboravili da zovu oca i sve to. Kada sam izašao iz mobilizacije, zvao sam Stojakovićevog oca a on mi je rekao "Mi smo potpisali za Vojvodinu iz Novog sada.

U ZVEZDI PROCENILI DA NE MOŽE DA IGRA KOŠARKU

- Oni su tada već došli iz Slavonskog broda, menjali su kuću u Hrvatskoj za kuću u Staroj Pazovi ili Inđiji, a kasnije su se skrasili u Borči. On je potpisao pristupnicu za Vojvodinu. Ja sam ga ubeđivao da se vrate i uspeli su da nekako izdejstvuju ispisnicu.

- A, u Zvezdi na probi, dolazi dečko, duga kosa do vrata, lančić. Krut, visok, bez znanja, ali jak. Imao sam muke žive da ubedim ljude iz Zvezde da ga ostave bar šest meseci da radimo da vidimo kako će biti. Oni su procenili da on ne može da igra košarku.

VIDEO: KAKO SU U ZVEZDI ZABORAVILI DA ZOVU STOJAKOVIĆA NA PROBU

• Možete li da nam otkrijete imena ljudi iz Zvezde koji su rekli da Stojaković ne može da igra košarku?

- Ne bih o imenima, to su bivši vrhunski igrači, koji su vodili klub u to vreme.  Nisam ni ja znao sigurno, niko to nije mogao da zna, ali ono što je pokazivao svaki dan je da je uporan i vredan. Tabanali smo više od dve godine na terenima Kališa, sve do 1993. i uzimali te titule u mlađim selekcijama, a on je kupio individualna priznanja.

Foto:Telegraf/Privatna arhiva

AFERA IZ 1993. OKO ODLASKA U PAOK

- Onda se 1993. u onom haosu,  dešava ta afera, čudna priča oko njega, taj famozni ugovor koji nije za prihvatanje. Tada je to bila velika afera. To nije priča da je ja pričam, ali znaju ljudi koji su upućeni u to, čak su i sada aktvini u košarci.

• Da li je tačna suma od 700.000 dolara koju je PAOK dao Zvezdi za Stojakovića?

- Ja sam čuo da je bilo obeštećenje 800.000 dolara. Mada, ja koji sam ga samovoljno doveo mimo kluba, organizovao smeštaj, brinuo o porodici, trenirao, nisam dobio gotovo ništa. Bolje da ne spominjem kako me je klub nagradio.

- Sve u svemu, ja u tom haosu odlazim iz zemlje. Bio sam prinuđen da držim časove matematike da bih plaćao benzin sa Labudovog brda do Kalemegdana. Dobijam ponudu za Larisu, da treniram drugi tim, i da budem koordinator. Peđa odlazi u PAOK čekajući papire da bi zaigrao.

VIDEO: KAKO JE PEĐA STOJAKOVIĆ UŠAO U PRVI TIM ZVEZDE SA 16 GODINA

- Sledeće godine se spajamo u PAOK-u,  ja dolazim kao pomoćni trener Draganu Šakoti. Počinjemo da radimo celo leto maksimalno kao nekad u Zvezdi. Peđa nije mogao da igra, jer nije imao papire, bio je prilično zapušten fizički, jer nije igrao.

• Da li je Šakota znao kakvog bisera ima?

- Da, znalo se još u Beogradu, on je davao signale da može da bude ozbiljan. Već na juniorskom turniru je pokazao klasu, a tu su bili Raša Nesterović, Aleksandar Glintić, Dejan Milojević, Nenad Čanak itd... sve kasnije ozbiljni igrači.

• Intersentna priča je kako je Stojaković ušao u prvi tim Zvezde i sa 16 godina osvojio titulu! Kako se to desilo?

- Krajem 1992. godine, posle godinu i po dana rada, kažem Laletu Lučiću, treneru prvog tima Zvezde, da imam dva momka koji mogu da igraju za prvi tim. On me pitao koliko imaju godina, ja kažem jedan 15, a drugi 16. To su Srđan Jovanović i Predrag Stojaković. On nije verovao da kadeti mogu da igraju za prvi tim.

Peđa Stojaković u dresu Zvezde 1993. godine Foto: MN Press

- I ja ga pozovem na jednu juniorsku utakmicu i on dođe i nije mogao da veruje šta je video. Odmah je na popodnevne treninge uvrstio obojicu i oni su bili u sastavu. Tako je Peđa došao do prvog tima kao klinac i najmlađi posle Dražena u to vreme i osvojio je titulu 1993. godine.

• Da se vratimo na godine u PAOK-u i na eksploziju talenta, da li ste i tamo radili kao u Zvezdi?

- Priča iz PAOK-a je iz 1994. godine, o njemu se pričalo, nije mogao da igra, ali se pominjao talenat.  To leto od juna do avgusta radili smo dan- noć kao u Beogradu. Po šest, sedam, sati dnevno smo trenirali, bilo 600,700 pa i 1.000 šuteva dnevno, plus trening sa timom.

- Pre nekoliko godina kad smo se setili jednom toga bilo je da se naježiš. Ali,to je bio jedini mogući način. Posle leta odlazimo na pripreme PAOK -a u Kranjsku Goru i Peđa dobija pravo da igra.

U dresu PAOK-a igrao je protiv Zvezde u Kup Kupova Foto: MN Press

SA 17 GODINA UBACUJE 47 POENA ITALIJANIMA

- Ostali igrači stižu nespremni na pripreme, a on kao zapeta puška spreman. Imali smo prijateljsku utakmicu posle nekoliko dana protiv italijanskog tima koji je trenirao Dražen Dalipagić i Peđa ubacuje 47 poena sa 17 godina.

- Tad počinje ona eksplozija o njemu, pisanja po medijima, on dobija papire i malo po malo priča se o njemu širi. Posle toga on postaje najbolji mladi igrač Evrope, dominantan u Grčkoj i Evropi i odlazi na Draft gde biva 14. pik od strane Sakramenta 1996. godine.

• Šta se dešavalo posle odlaska u NBA da li ste nastavili saradnju?

- Posle tog odlaska u NBA nismo imali neku saradnju, bio sam mu samo na svadbi 2006. godine. Ta priča o nastavku saradnje nije onakva kakva sam ja želeo da bude, ali svako bira svoj put.

VIDEO:ISPRAĆAO IGRAČE U ŠKOLU I DOČEKIVAO, TRENIRALO SE DVA PUTA DNEVNO

• Posle rada sa mlađima odlučili ste se za seniorsku košarku, zbog čega kada ste stvarali igrače?

- Radim od 1995. u seniorskoj košarci. Odlučio sam vrlo lako jer rad sa mladima, sem na rečima niko ne ceni. Smešne su pare bile za koje sam radio. Nagrada je bila smešna, i nije bilo logike da nastavim. Na sumu koja je Zvezda dobila bruka je i sramota da kažem koliko sam dobio.

VIDEO: ZAŠTO JE ODLUČIO DA POČNE DA TRENIRA SENIORE

- Bio sam pomoćnik Šakoti 1994/95 u PAOK-u, posle toga postajem trenrer Larise, ostajemo u ligi. Zbog privatnih problema vraćam se u Srbiju na čuđenje svih.

- Odlazim u Ibon iz Nikšića, to mi je greška karijere. Ali sam ja tada mislio da je ispravno. Njih uvodim u prvu ligu kasnije, uvodim Lavove 063 dominantno, iako sam otpušten mesec dana pre kraja sezone. Nakon toga preuzimam Beopetrol i njih uvodim u prvu ligu.

- Poslednje dve sezone sam radio kao saradnik Zorana Lukića u Nižnjem Novgorodu, gde smo imali dobre rezultate. Sad čekam dalje ponude, pa ćemo videti.

VIDEO: Stojaković: Imao sam potrebu da se uključim i vratim u košarku

(D. Stojmenović)

-