Jokić igra za reprezentaciju: U Srbiji totalni muk... (FOTO) (VIDEO)

Posle dvogodišnje pauze i preskočenog Evropskog prvenstva, trenutno, najbolji košarkaš Srbije i NBA lige Nikola Jokić stavio se na raspolaganje selektoru Đorđeviću za Svetsko prvenstvo u Kini i tako stavio tačku na mnogobrojne kritike i komentare upućene na njegov račun. 

Od te 2017. do danas popularni Džoker je sa 24 godine prešao put o kojem bi mogao da se snimi film i uz to proživeo torturu i napade dobrog dela nazovi patriota posle kojeg bi normalan čovek emigrirao na mars. Da. Nestašni bucko koji, to sada već i vrapci znaju, voli gazirana pića, rol viršle i burek, kao i porodicu, konje i rodni Sombor, došao je, video i pobedio Ameriku, ali i Srbiju koja mu je u srcu.

Verovatno se tajna krije upravo u činjenici da je Jokić najatipičniji košarkaš kojeg je Srbija videla u poslednje vreme.

Foto: Tanjug/AP

OD SOMBORA DO DENVERA

Na košarku i treninge su ga bukvalno terali, između ostalog, kako bi smršao. Odustajao je od košarke, vraćao se, i onda preko Vojvodine i Mege došao do Denvera. Takođe, nije vaspitavan da bude deo Srbije podeljene između četnika i partizana, crveno i crno- belog, vlasti i opozicije, izdajica i patriota. On je prosto ono što je uvek i bio - neko ko se igra košarke i ko živi život momka iz grada tamburice.

nikola Jokić i Geri Heris u beogradu na kampu Košarka bez granica; Foto: Marko Jovanović

Kada sam pre od prilike godinu dana upoznao, sada već člana najbolje petorke NBA lige, jedno od pitanja je bilo: gde će da izvede svoje kolege i saigrače iz NBA lige (pritom sam imao u vidu klubove, splavove i ostala mesta gde sportisti vole da se opuste) .

- Ne znam. Ja dok sam bio ovde nisam puno izlazio. Prošetaćemo po gradu - odgovorio mi je kao iz topa i tako mi puno toga rekao o sebi.

Za razliku od ovog pitanja, priča o bureku bila je i samom Jokić mnogo zanimljivija:

VIDEO: Nisam jeo burek dva meseca: Jokić nasmejao novinare

Tako je Geri Heris, saigrač iz Denvera, ostao uskraćen za starlete, splavove i bančenje do jutra, ali je iz perspektive Srbije slušao neke druge priče i dodatno upoznao budućeg lidera svog tima.

JOKIĆEV AMERIČKI SAN 

Iz perspektive običnog čoveka u Srbiji koji jedva sastavlja kraj sa krajem i živi prosečno radeći kao konj, pri samoj pomeni miliona zavrti se u glavi. Srpski centar izborio se za 150 koje će zaraditi do svoje 28 godine. Otud i ne čude komentari "Američki san", "Lako je njemu", "Prodao je veru za večeru", "Izdajica", "Okretač guma", "Ne treba nam".

Od turskog srebra, do pre neki dan, na hiljade jezivo glupih dosetki kvazinavijača koji gledaju isključivo prvenstva, i to od polufinala ako se plasiramo, upućeni su na račun momka koji je draft, na kojem je biran u drugoj rundi, bukvalno prespavao u Srbiji. Totalni paradoks.

Malo iz sportskog gneva, malo iz neznanja, a najviše iz totalne gluposti, tek na uspeh momka koji je sa reprezentacijom 2016. godine osvojio srebro i plakao i smejao se u isto vreme sa medaljom oko vrata, bačena je anatema zbog koje je označen, maltene, kao državni neprijatelj broj jedan.

Većina nije razmišljala da upravo taj bucko ne bi bio lider Denver Nagetsa, Ol star, član idealne petorke NBA lige, koji je rame uz rame sa Karijem, da nije bilo "okretanja guma" i individualnog rada iz skripti.

Nešto je moralo da trpi, a na žalost, ili sreću, najviše su nastradali koka kola, nepojedene tepsije bureka i višak kilograma, posle čijeg gubitka je Jokić postao još veća "zver".

Jokić je naporno trenirao tokom letnje pauze; Printskrin: Facebook.com/NBA Magazine - Ball Don't Lie

Stradao je i Nikola čitajući komentare zaključan u sobi. Navijači? Ne. Srebro na tom prvenstvu, na kojem mnogi reprezentativci  nisu igrali, bilo je ogroman uspeh. Neki novi igrači iskočili su u prvi plan, poput Vase koji je dobio značajnu ulogu na velikom takmičenju i Bobija Marjanovića koji je konačno zablistao među seniorima. Takođe, nakaradne kvalifikacije za Kinu srećom nisu trpele.

Ipak, usledilo je dvogodišnje ćutanje. Sa Nikolom ste mogli da pričate o svemu osim o nacionalnom timu. To je još teže palo svima. I ako je.

Očigledno rešen da pokaže koliko je veliki kada za to dođe vreme, Jokić, naročito iz ove perspektive, bolju odluku nije mogao da donese. Doduše, u dogovoru sa braćom i menadžerom Miškom Ražnatovićem. Pustio je svakom da priča i misli šta hoće, pa je tako jedno pravovremeno somborsko "Da" izazvalo totalni muk.

VIDEO: Jokić: Veliko je zadovoljstvo biti najbolji u Srbiji

POSLE BITKE SVI SU GENERALI

Čudo je trajalo "tri dana". Kako to obično biva kod nas, u momentu je sve zaboravljano, a kritike su zamenili hvalospevi, što se po komentarima i vidi.

Odjednom su svi verovali u njega. Naprasno, Jokara je opet heroj. A kritike? Nema ih. Upravo tom kritički nastrojenom "ostatku", među kojem je zavladao totalni muk, ostaje da konačno ostavi Jokića da radi ono što najbolje ume, a i jedno "izvini" ne bi bilo loše. Drugim rečima, moraće da poližu sve nalupetane gluposti.

Sa druge strane, Jokić konačno može da se opusti u rodnom gradu i radi šta mu je volja, i to, bez prevelike pompe, kritika i panike. Utisak je da je odjednom sve utihnulo, a okretanja guma, praćenje instrukcija za letnji program iz Denvera, basket na poljančetu, konjske trke i burek sada su ponovo samo domen zanimljivosti u kojoj uživaju pravi navijači. Nikola je dobio preko potrebni mir, koji će koristiti i njemu i reprezentaciji.

SADA PO MEDALJU

Pred Svetsko prvenstvo u Kini jedno je sigurno. Jokićev izostanak neće biti razlog eventualnog lošeg rezultata. Naravno, za medalju će svi biti zaslužni, od Tea, do Bogdana, Bjelice i svih ostalih. Zapravo, svi oni koji su godinama dokazivali vernost reprezentaciji i nacionalnom dresu, kao i oni koji će to tek dokazati. Kako stvari stoje, selektor Đorđević će konačno imati na raspolaganju veliki broj košarkaša, a odluka o najboljih 12 svakako neće biti laka.  Šanse su sada svakako još veće, jer ipak smo mi Srbija - evropski, svetski i olimpijski viceprvak.

Renesansa srpske košarke nastavlja se, uprkos brojnim problemima, a najbitnije od svega je što smo za godine koje slede dobili i pleja Vasu, najvećeg talenta Evrope Nakića, zlatnu generaciju predvođenu Pecarskim, ali i Jokića koji je ipak naš, kao što smo mi njegovi.

To je, umesto pljuvačina, onaj pravi muk koji će narednih godina da zavlada širom Evrope i sveta kada Srbija bude pobeđivala na košarkaškom terenu.  Za početak, sledi Kina u koju idemo u najjačem sastavu. A kako drugačije? Sve je to normalno. Ipak smo mi zemlja košarke.

(Saša G.)