Dražen Petrović je bio Stef Kari pre Karija: Trinkijeri održao predavanje studentima fakulteta za sport!

Andrea Trinkijeri, trener Partizana jedan je od boljih stručnaka motivatora, trenera koji znaju da ubede igrače da svoju pishu promene u pravcu da budu bolji. Zato i ne čudi što je njegovo predavanje izazvalo veliko interesovanje na Fakultetu za sport Univerziteta Union - Nikola Tesla.

SA OCEM NIJE PRIČAO PET GODINA

Preporučujemo

Predavanje je započeo pričom o svojim košarkaškim počecima. Malo je poznato da je Trinkijerijev otac za svog sina želeo da studira istoriju na Harvardu, ali on je po svaku cenu želeo da se bavi košarkom:

- Moj otac je diplomirao na Harvardu i imao sam jedan put ispred sebe. Ali, zaljubio sam se kompletno, kao tele, u ovaj sport. Kasno sam počeo da igram, a prvo sam trenirao tenis. U košarku sam ušao sa 13 godina i imao sam najjaču želju da napravim nešto u košarci, ali nije bilo tako, nije bilo talenta...

- Imao sam dobru porodicu, koja me je gurala da studiram. Međutim, shvatio sam brzo, već sa 17 godina, da u košarci neće biti ništa od mene. Na terenu sam bio pametan, ali spor i nikada nisam uspeo dobro da igram. Sa 18 godina sam odlučio da prestanem, bilo mi je jako žao. Ali, počeo sam da razmišljam šta bih to mogao da smislim, da ostanem u košarci. Život mi je već bio nacrtan na papiru, Harvard, pa sve ostalo...", zastao je Trinkijeri na trenutak, pa nastavio:

IGRAO SAM ŠESTU LIGU

- Igrao sam neku petu-šestu ligu u to vreme. Prvo sam pomislio: ’Hajde da budem trener’. Bilo mi je 18-19 godina. Prijatelji i saigrači sa kojima sam igrao, kada sam im rekao za tu ideju, bili su izuzetno pozitivni, osećala se euforija. Ne znam zašto je tako bilo. Bile su dve su mogućnosti - jedna ako su mislili da bih bio dobar trener za njih, ili druga da bi me kao netalentovanog sklonili s terena. Nisam hteo ni da ih pitam", nasmejao se italijanski stručnjak.

Foto: Ivica Veselinov

Zbog toga je, po sopstvenom priznanju, imao određenih problema, jer je njegova definitivna odluka bila da izabere košarku...

- Otac to nije mogao da prihvati, i zbog toga nismo pričali pet-šest godina, osim kod čestitki za praznike. Zato sam morao da rizikujem. Posvetio sam se tome, a mama je uvek bila uz mene i tako sam počeo. Imam sreću da sa košarkom još nisam završio".

Na konstataciju domaćina ovog predavanja da je Trinkijeri trenersku karijeru započeo kao pomoćnik na klupi milanske Olimpije, usledio je brzi odgovor:

- To je ono što vi znate", zasmejao je sve u amfiteatru strateg Partizana, pa dodao:

RADIO CEO DAN KAKO BI NAPREDOVAO

- Sedam-osam godina je bilo: ’Kako preživeti?’. Život mi je izgledao ovako: Od 14h, do 21h uveče radiš s pet-šest kategorija. Ali, kada mnogo radiš i ulažeš u sebe, otvore se razne mogućnosti. Imao sam dovoljno uspeha, na regionalnom nivou. U Milano sam došao posle odluke kluba da promeni stručni štab i da dođe trener koji nije internacionalac, odnosno nije mnogo pričao engleski, niti baratao košarkaškim jezikom. Bio im je potreban prevodilac. Ja sam to iskoristio i došao u klub.

VIDEO: Trinkijeri o tome kako je "otkrio" Hajnsa i kako se postaje pravi igrač

Trinkijerijev trenerski razvojni bio je težak, ali u isto vreme i veoma zanimljiv. Peo se stepenik po stepenik, od trenera trećelegaškog tima u Italiji, do evroligaškog stratega i selektora reprezentacije.

POSTOJI SAMO JEDAN ISPRAVNI PUT, ZA SVAKOG JE DRUGAČIJI

Na pitanje da li postoji idealan put u razvoju trenera i da li je najbolje ići od "betona" do vrha ili treba tražiti drugačiji pristup, Trinkijieri je odgovorio:

- Teško pitanje... Postoji samo jedan ispravan put, ali on je drugačiji za svakoga. Ako si bio igrač na visokom nivou, imaš mnogo otvorenih vrata. Kada sam počinjao, meni nije bilo tako. Posle 25 godina mogu da kažem da je dobro i ovako. Idealan put je drugačiji za svakoga, ali postoje stvari koje su zajedničke.

- Ništa veliko ne može da se napravi bez strasti. Strast je dan posle utakmice - ujutru, popodne i uveče. Posvećenost, druga bitna stvar. Morate da uložite nešto, da bi vam se nešto vratilo. Nisam video milionera koji je uložio hiljadu evra u nešto, ali kada uložiš 150.000 evra, to je druga stvar. Nije ovde priča o novcu, već o uloženom vremenu, trudu, energiji...

VIDEO: Andrea Trinkijeri crta legendarnu trojku Saše Đorđevića i objašnjava kretanje igrača

- Svi mi želimo da budemo treneri, novinari, menadžeri... Teško je to. Potreban je težak rad. Morate da budete najbolja verzija sebe, da imate unutrašnji motor koji vas gura svakodnevno. Jako je težak to put i nije za svakoga, ali ko uspe ima mnogo više prostora za dalji napredak".

Trinkijeri je govorio i svojim principima rada, nečemu što bi se moglo podvesti pod njegovu trenersku filozofiju.

- Trenerski posao je sličan i drugim poslovima. Samo su predmeti s kojim radite u tom sektoru drugačiji. U svakom poslu morate da imate sistem, a sistem je filozofija rada... Kako ja želim da radim, koji su moji ciljevi kada sastavim sistem. Morate sistem da prilagodite onom što imate. Ja vidim trenerski posao kao krojač koji šije odela.

- Mogu napraviti fantastično odelo s kašmirom, svilom i pamukom, ali onda moram da ga oblikujem po situaciji i okolnostima. Naš posao se mnogo promenio, jer se i svet menja. Pre ste mogli pet-šest godina da trenirate istu ekipu, a sada je sve biznis i jako je teško biti negde i dve godine. To je jako važan parametar da se napravi posao. Filozofija rada, sistem rada, strategija i taktika... To su prioriteti kada mislim na moj posao".

Foto: Telegraf

Andrea Trinkijeri je svojevremeno izjavio da je Dražen Petrović bio Stef Kari pre pojave Stefa Karija, a Predrag Saša Danilović najtvrđi košarkaš koga je gledao. Iskusni trener kaže da danas ne vidi njihove naslednike na ovim prostorima.

- Zašto tako mislim? Pa jednostavno je. Saša Danilović je trenirao po sedam-osam sati dnevno individualno. Danilović dve godine nije mogao da igra košarku kada je prelazio iz Sarajeva u Partizan, a onda je u prvoj svojoj sezoni eksplodirao i postao šampion Evrope. Ja to ne vidim nigde više. Dražen Petrović je plaćao studente da igra "jedan na dva" preko celog terena, kako bi trenirao i spremao se za sezonu. Lebron Džejms i Kristijano Ronaldo treniraju između šest i osam sati dnevno, pa čak i noću... Pokažite mi sada takvog igrača...".

U svakom poslu postoje dobri i loši dani, postoje dani kada možete da se posvađate sa devojkom, suprugom... To nije dobar dan. Mene je strah tih dana. Znam da, ako ne napravim dobar posao, taj dan je izgubljen i taj minus mi niko neće vratiti.

- Ja zbog toga ne spavam. Moram taj minus što pre da ispravim. Uspeh je teška stvar. Prvo, šta je uspeh i ko to može da odredi? Ne novinari... Mnogo puta sam napravio vrhunski posao i poslednja lopta nije ušla u koš. Izgubiš titulu, ali je bio vrhunski posao.

- Bilo je i dana kada nisam napravio dobar posao, ali je lopta ušla. Za one izvan celog sistema bolja je ova varijanta kada je lopta ušla, za mene ovaj prvi slučaj. Trener ne može da utiče direktno na rezultat. Može samo da pomogne. Ne može da utiče na ceo niz stvari... A, uspeh je ako uspete da budete najbolja verzija sebe. Ko može da bude bolji od vaše najbolje verzije? To je uspeh. Svaki dan moraš da budeš bolji. Ne možeš svaki dan da budeš bolji, ali moraš da radiš i da se trudi - objasnio je italijanski stručnjak.

(Telegraf.rs)