Zbog uvreda otišao iz Zvezde, 7 godina kasnije je vodio do Evrolige: Kako su Delije konačno potpuno prihvatile Filipa Čovića! (VIDEO)
Među košarkašima Crvene zvezde, bilo je nekoliko igrača koji su umeli da bljesnu i iz drugog plana dođu do svojih pet minuta slave, ali se čini da niko nije to učinio kao Filip Čović - pre svega zbog stega prezimena.
Mohamed Faje je iskusni 33-godišnjak koji je unosio veliku energiju kao da je tinejdžer željan dokazivanja, Boriša Simanić je konačno pokazao malo više drčnosti, Kejsi Rivers je u poslednjem meču vratio samopouzdanje nekada moćnoj šuterskoj ruci, dok je Filip Čović ostvario kontinuitet kroz celu plej-of seriju u kojoj je konačno uspeo da u potpunosti dobije simpatije svih navijača.
Bilo je podeljenih mišljenja oko Filipa Čovića oduvek, još u prošlom mandatu, kada su navijači umeli da pridikuju Svetislavu Pešiću - kada ne ide, sve veći pritisak se svaljivao na njega.
- Kada povedemo sa šest razlike, navijači traže da uvedem Cvetkovića, a petorica iza mene da pustim Nedovića. Govore za Filipa Čovića da igra zbog toga što je predsednikov sin. To je organizovano, smišljeno i nekorektno prema tom krasnom dečku, velikom profesionalcu koga svi vole i poštuju. Naravno, svi znamo da on nije ni Dražen Petrović, ni Dejan Bodiroga iz najboljih dana - govorio je tada Pešić, a mnogi su bili posebno kivni smatrajući da Nedović gubi minute.
Da sve bude zanimljivije, Nedović i Filip Čović su još iz tih dana veliki prijatelji, a Nemanja je umeo da izdrži Karijev dril i često spominje koliko mu je tadašnji pristup pomogao da sazri kao igrač. Nešto kasnije, Filip je sam otišao iz kluba, kada je preživljavao novi udar navijača.
- Dugo sam razmišljao i doneo sam odluku da odem iz Crvene zvezde i da svoju košarkašku karijeru nastavim u nekom drugom klubu. Pritisak, negativne komentare i uvrede više nisam mogao da izdržim. Ne smatram da sam zbog toga slabić, samo ih je bilo previše. Nije u pitanju samo pritisak, jednostavno nisam želeo više da na bilo koji način budem predmet za omalovažavanje moje porodice. Bilo mi je teško da se nosim sa svim tim problemima, a to se u nekoliko navrata negativno odražavalo na moje zdravlje i zato sam rešio da sve to prekinem i zaustavim. Takođe, želeo sam da na svaki način oslobodim Crvenu zvezdu, jer su mnogi pokušavali da klub tako bogate istorije i tradicije pretvore u mog taoca. To preteško breme neistine više nisam mogao da nosim i nisam želeo da trpim - rekao je Čović u oktobru 2012.
Slične misli navijačima su počele da tinjaju i ove godine, kada je Milan Tomić rešio da pruži šansu Čoviću. Držao se po strani kao rezervni plej i opcija umesto Reglanda, a povreda prvog dirigenta mu je dala odrešene ruke da pokaže najbolje što ume.
Učinio je to u svim mečevima finalne serije, naročito u Beogradu, gde je uspevao da anulira čak i svoje fizičke predispozicije u prodorima, poentira pri faulovima, razigrava, uz minimalnu potrošnju izgubljenih lopti.
U Podgorici mu se dešavalo da ranije uđe u problem sa faulovima nego što je očekivao, ali je dao dovoljno kredita treneru Tomiću da ga posebno pohvali posle podizanja pehara.
- Kada sam pravio tim na leto, ja sam odabrao Filipa da igra u Zvezdi. Samim tim što sam ga odabrao, znao sam šta mogu da očekujem od njega, nije bilo neočekivano, već očekivano. Ovaj tim je napravljen sa dobrom hemijom, gde svi mogu da pomognu. Ne treba zaboraviti koliko je Regland izgurao. Uvek idemo napred, nikada ne idemo nazad. Nisam kukao ni što nemam Stratosa i bilo kog drugog igrača - podsetio je Tomić posle titule.
Statistika je prevazišla očekivanja u plej-ofu, Čović je u prvom meču protiv Partizana imao 16 poena uz devet asistencija, u trećem 10 poena i i šest asistencija za 2-1 u seriji, a posebno je zanimljivo da je na osam utakmica završnice imao samo sedam izgubljenih lopti!
Od toga, čak tri na poslednjoj utakmici, koja je munjevito dobila revijalan status, zbog potpune indolentnosti Budućnosti - posle prve dvocifrene razlike, Budućnost se više nije vraćala u igru. Sve to začinio je sa ukupno 50 asistencija, odnosno 6,25 po meču - prosek je pokvario u Podgorici, u 3. meču imao je 4 proigravanja, u 4. samo dve asistencije.
Bio je spreman i da odgovori na provokacije Džeksona, spremnog na "trash talk", ostajao je nem na uvrede navijača, i Partizana i Budućnosti, slao je poljupce kada su mu laseri išli u oči, pa smo ga pitali posle utakmice da li je ikada u karijeri ovako "pucao" od samopouzdanja.
- Pa, ovako važne utakmice, možda i nisam igrao ovako, da kažem. Ali, prosto, tako je sa čitavim timom. Ja bih naglasio da smo igrali kao tim cele sezone, i sve to nam se isplatilo sada - bio je skroman Čović nakon duela.
VIDEO - Filip Čović o incidentima: To nije retkost za Balkan
VIDEO - Delija doneo čist sako Jasminu Repeši
(B. V.)
Video: Nemci zapevali na treningu Štutgarta, zvezdini mališani im odmah odgovorili
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
S.z
Covek je 100% na mestu i igrom i ponasanjem po meni jedina svetla tacka svih ovih desavanja u polufinalu i finalu jer se nikada nije postavljao kao NECIJI SIN za razliku od njegovog OCA koji je sve suprotno. Sramota je sto su ga navijaci partizana i buducnosti onako NISKO PROVOCIRALI jer to nije zasluzio nijednim svojim gestom ili izjavom.
Podelite komentar
Шбк
Коментаришу, отац утицао. Филип је доказао да зна да игра, велики борац. Свака част.
Podelite komentar
Milos
Sto se mene tice decko ja na mestu I sazreo kao igrac skroz do te mere da kada je na kecu mi gazimo!
Podelite komentar