Bio je Eskobarov drug, sa Partizanom prvak Evrope: Biznismen čije ubistvo nikad nije rasvetljeno

Radojica Nikčević je bio predsednik Košarkaškog kluba Partizan i jedan od najbogatijih i najmoćnijih ljudi Jugoslavije, a na čelu crno-belih je bio i 1992. godine, kada je na današnji dan 16. aprila Evropa pokorena.

Svojevremeno je njegovo bogatstvo iznosilo preko 50.000.000 maraka i nazivan je prvim srpskim tajkunom, govorio je da se neće smiriti dok ne dođe do 70 miliona, a kada je vodio Partizan, Željku Obradoviću dao je odrešene ruke da vodi ekipu, iako je Čačanin tada bio mlad i neiskusan - ostalo je istorija, crno-beli su pokorili Evropu, Obradović je potom postao najveći evropski trener.

OD KNELETA DO ESKOBARA

Svoje bogatstvo je demonstrirao nošenjem roleksa, zlatne igle za kravatu i dijamantskog prstena, a bio je poznat i kao Kneletov zaštitnik nakon Giškine smrti.

- Navodno je upravo Nikčević stigao helikopterom u Crnu Goru leta 1992. da bi izvukao Kneleta iz zatvora, kada je uhapšen zbog pucnjave sa obezbeđenjem Gazda Jezde koje nije dozvolilo momcima sa Voždovca da uđu na Sveti Stefan. Samo nekoliko meseci kasnije, Knele je ubijen u Beogradu - preneo je za Telegraf  svojevremeno izvor koji je bio svedok tog vremena.

Galerija fotografija sa finala plej-ofa 1992. između Partizana i Zvezde.

Iste te godine Nikčević je u Beograd doveo kontroverznog advokata i biznismena Đovanija di Stefana preko koga je navodno kontrolisao narko tržište, a početkom 1993. su, navodno, otputovali u Bogotu da se povežu sa Pablom Eskobarom.

Ove priče je podgrejala čitulja koja se pojavila u beogradskim novinama nakon Nikčevićeve smrti - kao ožalošćeni bio je potpisan Pablo Eskobar, koji će dva meseca kasnije takođe biti ubijen.

Nikčević je ubijen početkom oktobra 1993. godine. Tada se na ulici mimoišao sa dva momka prerušena u radnike, od kojih se jedan okrenuo i upucao ga u potiljak. Posle toga su ušli u jugo i odvezli se.

Ovo ubistvo je ostalo nerasvetljeno, a kao razlog su i danas ostale spekulacije da se zamerio sa nekome od svojih nekadašnjih saradnika, ratnih profitera, tajnih službi, preko političara i biznismena, do narkodilera.

Radojica Nikčević je rođen 1948. godine u Beogradu. Poreklom je iz Nikšića. Svoje crnogorsko poreklo je obilato koristio u karijeri, ali je umeo i da se svojim Crnogorcima pošteno oduži za učinjene usluge. O velikoj solidarnosti Crnogoraca govorio je: "To što se Crnogorci međusobno drže jeste privilegija manjine u većini. Zašto se drže Italijani u Americi? Zbog toga što su tamo u manjini, isto kao Crnogorci u Beogradu."

Nikčević je imao put od JIK Banke, gde je posle Više ekonomske škole došao do rukovodeće pozicije, pre prelaska u Stambene zadruge Šumadija 1985. Tu je postavljen za prinudnog direktora firme pred likvidacijom, ali je obezbedio nove lokacije i poslove na Senjaku i Dedinju, a onda su počeli da se obezbeđuju stanovi za mnoge visoke funkcionere.

Još 1990. je osnovao Radio Pingvin, a posle širenja biznisa, januara 1993. je otišao u Bogotu kao gost Di Stefana.

KO GA JE UBIO?

Postoji nekoliko priča o tome ko bi mogao ubiti Radojicu Nikčevića - jedna od njih je da je Nikčević uložio veliki novac u Jugoskandik "banku" Jezdimira Vasiljevića. Kako je Nikčevića, zajedno sa Žoržom Stankovićem i Nebojšom Salatićem gazda Jezda skratio za po nekoliko miliona maraka, njih trojica su odlučili da Jezdu skrate za glavu, ako im ovaj ne vrati novac.

Čak se i otmica Jezdine familije u Italiji povezuje sa njima. Po ovoj priči Jezda je bio brži od njih trojice i za vrlo kratko vreme ih sve smaknuo. Druga priča je da je Nikčević zabrljao u poslu sa drogom i da je zbog toga pao. Treća priča je da ga je života koštao sporni intervju koji je dao za Dugu. Njegovu smrt povezuju i sa preuzimanjem ljudi Đorđa Božovića Giške, komandanta Srpske garde, kao i sa finansiranjem SPO-a.

Jedno je sigurno - Radojica Nikčević je bio povezan i sa srpskom vlašću i sa opozicijom, i sa policijom i sa ljudima s one strane zakona, Kneleta je poslao da razbija studentske demonstracije, u jedno vreme se čak hvalio da više ne zna za koju tajnu službu radi: saveznu, srpsku ili crnogorsku. Možda ga je upravo to sedenje na više stolica i koštalo života. Svu imovinu i firme koje je Nikčević posedovao nasledio je Đovani Di Stefano, koji je objašnjavao da time samo ispunjava amanet svog pokojnog pobratima.

KAKO JE VODIO PARTIZAN?

Klub je za njega vrlo verovatno predstavljao samo još jedan simbol moći, sa kojim je dobro znao kako treba rukovati - Partizan je već imao moćna košarkaška imena, u stručnom štabu i igračkom kadru, dovoljno je bilo obezbediti sredstva i pustiti velika imena košarke da stvaraju prvaka Evrope.

To je potvrdio i Željko Obradović na svečanosti povodom dve decenije od osvajanja Evrolige u Istanbulu. Tada je emitovan i film "Ima jedan tim", koji je posebno inspirisao Željka da se podseti svoj prvog trenerskog podviga.

- Film "Ima jedan tim" je prilika mladim igračima da shvate šta znači Partizan i crno-beli dres. Podsetio bih na tri čoveka koji su bili veoma važni za tim i klub da ostvari fantastičan uspeh.

-Tadašnji predsednik kluba, pokojni Radojica Nikčević dao mi je odrešene ruke da vodim tim, pokojni Dragiša Šarić je značio i kad nije igrao.

- Neizmerno sam zahvalan i Aleksandaru Nikoliću. Kada sam postao trener, nagovorio sam ga da nam pomogne, rekavši igračima da na mene mogu da se naljute i odgovore mi, ali ako to urade Profi, neću imati razmevanja. Bili su pametni, shvatili su šta to znači, koliko nam je pomogao, jer smo, pre svega zahvaljujući njemu došli na evropski vrh.

Nema mnogo video arhive sa javnim nastupima Nikčevića, koji je ipak snimljen na dočeku posle osvajanja Evrolige 1992. godine. Tada je, između dimova cigarete, za RTS govorio o uspehu Partizana koji je prevazišao mnoge slavne generacije velikih košarkaša - to možete pogledati od 27. minuta priloženog snimka.

- Ne znam koliko su prevaziđene generacije, koliko je konkurencija jača ili slabiji, ali su ovi momčići sve odradili kako valja, po zakonu, dobili najbolje u Evropi, postali prvaci Evrope. Puno im hvala za ono što su uradili, za ono što su zaslužili. Sva slava pripada njima i stručnom štabu. Mi kao Partizan smo prezadovoljni ovim što smo postigli, ova Evropa koja nas kudi na svakom koraku, neka vidi da mi to malo znamo da radimo kako se valja i ume.

(Telegraf.rs)