Ko su ljudi koji su najzaslužniji za Partizanovu košarkašku renesansu?

Ako bi Partizanovu sezonu morali da sumiramo u jednoj reči, najbolji opis svega što se dešavalo po crno-bele u takmičarskoj 2018/2019. je - obećavajuće!

Baš tako: sezona koja je svoj klimaks, makar po Partizan, imala u "majstorici" ABA polufinala sa Zvezdom, produžila je ponovo probuđenu nadu navijačima da dobre stvari tek dolaze, pritom ne sme da se zaboravi da je proces  ključna reč u svakom sportu. Ako se rezultat traži "preko noći", sve postane aljkavo, a instant uspeh čak ne može sebi da priušti ni nekada najdominantniji košarkaški kolektiv na ovim prostorima.

Preporučujemo

Od kad je sporta, toliko važi i "pravilo" da se od stare slave ne živi.

"Restart" je odavno odrađen, a sa letošnjom kadrovskom reorganizacijom kluba, zaključno sa angažovanjem Andree Trinkijerija - proces je krenuo. Sa Trinkijerijem u daljem radu, "Parni valjak" je pokrenut iz gliba prosečnosti ka visinama koje su sada za korak dostižnije nego prethodnih sezona.

Primetio je to i italijanski stručnjak, i zato nije previše očajavao nakon eliminacije od Zvezde, svestan je da ono najbolje od Partizana tek dolazi - možda već sledeće sezone.

- Ovo za nas nije kraj trke, proces je krenuo. Moramo da se setimo odakle smo počeli, krenuo sam u novembru, polako smo se digli. Danas nismo uspeli efikasno da se borimo. Mislim da nije momenat za dublje analize, jer su još vruće glave. Ali proces je krenuo, Parni valjak je počeo da se pomera i neće da se zaustavi dok se Partizan ne vrati gde mu pripada mesto - rekao je italijanski trener, koji je u toku sezone, preuzevši tim od Nenada Čanka, uz nekolicinu pojačanja, napravio ekipu kadru da napadne ABA tron.

Kup je osvojen drugu sezonu zaredom, i to ispred nosa najvećem rivalu, a u procesu koji je pokrenut, uz Trinkijerija i igrače, izdvojili su se ljudi o kojima je dosad malo bilo reči kao najodgovornijima za dizanje kluba.

Nikola Lončar; Foto: MN Press

Prvi među jednakima svakako je bivši reprezentativac Nikola Lončar koji je blagodeti i lagodnost života u Španiji zamenio "ulaskom u rudnik" zvani KK Partizan, gde je trebalo dobro zasukati rukave, pljunuti u dlanove, i krenuti praktično od početka u selekciji igračkog kadra.

Valja podsetiti da je Lončar, samo zbog Partizana, u Španiji na duže ostavio porodicu, ali i unosan ugovor koji je imao na stolu sa jednom tamošnjom TV kućom. Sa sobom je u Partizan doneo novu energiju, zlata vredne kontakte, pritom je sve vreme radio u senci bez eksponiranja koje je ostavio drugima.

U redu zaslužnih nezaobilazno je i ime potpredsednika Milana Iskrina, dugo godina već sveprisutnog operativca kluba čiji je doprinos očuvanju kluba u periodu najveće krize bio nemerljiv.

Milan iskrin (krajnje desno) u društvu bivših i nekih sadašnjih čelnika KK Partizana Foto: MN Press

Pripisuje mu se da je u to vreme i finansijski premostio najkritičniju fazu, a i danas je uvek na usluzi Partizanu. Njegovo delovanje u klubu prevazilazi samo jedno zaduženje, stara se Iskrin i da igračima sve bude potaman, reklo bi se da je on osoba od najvećeg poverenja svih u klubu, od svlačionice pa do vrha.

Mlađan Šilobad je, poput Iskrina, jedan od simbola dugovečnosti u klubu. Sa pozicije izvršnog direktora učestvovao je u vrlo turbulentnoj sezoni, njegovo iskustvo u rukovodećem korpusu kluba je od velikog značaja za sistem Partizana koji se u ovom trenutku učvršćuje. Vojnik je Partizana, neko ko zna kako "diše" klub i u kom pravcu bi ga trebalo usmeriti.

Mlađan Šilobad dodeljuje dres Željku Obradoviću uz podsednik na 1992. godinu, kada je Partizan postao prvak Evrope; Foto: MN Press

Na kraju krajeva, Trinkijeri je u svim ovim ljudima i prepoznao ono zbog čega često voli da naziva Partizan familijom, što ga je i navel da svoje kvalitete stavi u službu najtrofejnijeg srpskog kluba, sa kojim će, u vremenu koji dolazi, sigurno "pucati" samo na najviše domete.

Ne i najmanje važno u čitavoj priči oko uspona Partizana su navijači. Iako podeljeni, deluju daleko složnije na košarci nego na fudbalu. Košarkaški klub im je definitivno veća "svetinja" nego fudbalski (bar u ovom trenutku), pa sve svoje razmirice ostavljaju pred Pionirom.

Ne oseća se ona tenzija na tribinama kao u Humskoj, publika ima poverenje u promene koje se dešavaju u klubu. Prisutna je u velikom broju bez obzira na turbulencije i jasno je da je i sa navijačke strane gledano, ova sezona bila samo priprema i zamah za ono što sledi u narednoj.

(Telegraf.rs)