19 godina bez čoveka koga su zvali - Profesor! Dan kada je otišao "otac jugoslovenske škole košarke"
Dvanaestog marta 2000. godine, ovaj svet je napustio legendarni profesor Aleksandar Aca Nikolić. - legendarni Profesor. Jedan od četvorice tvoraca jugoslovenske i srpske košarke..
Zbog svojih zasluga za razvoj igre pod obručima, profesor se često naziva "Otac jugoslovenske košarke", neko ko je zajedno sa Radomirom Šaperom, Nebojšom Popovićem i Borom Stankovićem trasirao put naše košarke ka evropskom i svetskom vrhu.
Bio je igrač Partizana, Crvene zvezde, Željezničara iz Čačka i BSK-a, a kao trener i selektor reprezentacije Jugoslavije, Nikolić je više decenija učio kako igrače, tako i trenere košarci. U trenerskoj karijeri, Aleksandar Nikolić je vodio Partizan, OKK Beograd, Padovu, Crvenu zvezdu, Ignis, Fortitudo, Borac, Virtus, Veneciju, Skavolini i Udine.
I sa klubovima i sa reprezentacijom, Nikolić je osvajao mnoštvo trofeja i medalja, ali nekako se iznad najsjajnijih odličja pozicionirala činjenica da gde god da je radio, Profesor je iza sebe ostavljao košarkaše i trenere koji su naučeni da nastave putem koji im je pokazao.
U čuvenoj sezoni 1991/92, kada su crno-beli zaseli na tron namenjen šampionima Evrope, profesor Nikolić je bio savetnik, tada, tridesetjednogodišnjem debitantu na klupi Partizana, Željku Obradoviću. Profesor je često znao da kaže kako je on „pomoćnik Željka Obradovića“, ali njegovi učenici ne zaboravljaju koliko im je pomogao i koliko je njegovog rada i ideja utkano u trofeje koje su osvajali te godine.
Pored trenerskog posla, Aleksandar Nikolić je bio i profesor na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu, zbog čega je ostao upamćen po nadimku Profesor. Postao je član košarkaške kuće slavnih, 1998. godine.
Danas, legendarna hala "Pionir" nosi ime Hala "Aleksandar Nikolić".
Njegov doprinos nije samo u domenu košarke kao igre već je iznedrio i plejadu vrhunskih trenera, a najpoznatiji su Božidar Maljković i Željko Obradović.
Koliko je Nikolić bio perfekcionista pokazuje i priča Dina Rađe koji je trenirao pod nadzorom profesora u Jugoplastici.
- Treniramo mi pet na pet na jednom košu. Kaže Profa u jednom trenutku: "Stop". Mi po inerciji napravimo neki korak, a on će nama: "Ne, ne, ne. Ti si bio tu, ti tamo, ti onamo, ti si stajao ovako, ti tako". I tako nas je svih 10 poređao. U milimetar. I onda nas je pomerao kao šahovske figure. Tako je radio do najsitnijeg detalja -, naglasio je legendarni hrvatski i jugoslovenski košarkaš.
anegdota broj 2
- Famozno finale protiv Makabija u Minhenu. Negde pred sam kraj prvog poluvremena pravim blok na vrhu reketa za Sretu (Zoran Sretenović) i onaj njihov Amerikanac Sims me nabode laktom u pleksus namerno. Niko ništa nije video, sudije ni najmanje. Meni se odmah zakrvavile oči, jurio sam ga po terenu, međutim sudija je svirao kraj.
- Svlačionica, Boža (Maljković) drži govor, pa Profa svoje i onda se vraćamo na teren. Meni Profa pokazuje prstom da dođem do njega i kaže mi: "Da ga nisi takao". Ja sam ga pitao koga, šta, a on mi odgovara da znam vrlo dobro. Ništa njemu nije moglo da promakne. Profo, počivaj u miru i hvala na svemu", zaključio je Rađa i na taj način odao počast legendarnom treneru.
(Telegraf.rs)
Video: Pogledajte kako stadion Radničkog iz Niša prokišnjava
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ivana
Nek mu je vecna slava,nek pociva u mir
Podelite komentar