Srbin, legenda Jugoplastike, ubili mu sina u Beogradu, preživeo karcinom, a danas je penzioner i beskućnik! (VIDEO)

Život ume da ispiše najpotresnije drame, a život bivšeg košarkaša Jugoplastike, Srbina Mihajla Manovića(70), je definicija teskobe koju sudbina može da izrežira. 

Manović je u Splitu onim starijim ljubiteljima košarke poznat kao nekadašnja velika nada Splita, potom Jugoplastike, u kojoj je igrao od 1971. do početka osamdesetih godina, i dva puta radio i kao trener sa zapaženim rezultatima u mlađim kategorijama.

To su, ipak, oni bezbrižni trenuci sa loptom, na terenu, trenuci kada mislite da je ceo svet samo vaš, da je nebo granica i da to ništa ne može promeniti.

NEVOLJA NIKADA NE DOLAZI SAMA

Životne okolnosti, ipak, nisu bile naklonjene Mihajlu Manoviću, popularnom Cvrci. Za njega je posle igračke karijere, negde već u najavi rata u bivšoj državi, sve u životu krenulo po zlu.

Teško je i nabrojati nedaće koje su ga snašle...

Mihajlo Manović (levo) ljubi Rata Tvrdića legendu Jugoplastike koji se oprašta od karijere Printskrin: Youtube/ FIBA/Odiseja u žutom

"Prekršten" u Splićanina od dolaska u Dalmaciju iz rodnog Beograda sa 16 godina, Manović je kasnije, u poplavi suludih nacionalističkih šizofrenija na obe strane, doživeo i trenutke da u Hrvatskoj bude Četnik, a u Srbiji Ustaša.

- Split je za mene bio "cvet Mediterana", san koji mi se ostvario na najljepši način: Ej, mlad, s dobrim ugovorom, i pun entuzijazma pod koševima! U mojoj su generaciji igrali velikani poput Damira Šolmana, Kreše Ćosića, Dragana Kapičića, svi zlatnim slovima ispisani – priseća se svojih splitskih početaka Manović, za Jutarnji list danas beskućnik sa socijalom nedovoljnom za život.

- Osamdesete su za mene bile puno lošije od sedamdesetih, kad mi je ceo svet bio na dlanu. Ipak, smogao sam snage i krenuo dalje nakon što sam praktično izbačen iz "Jugoplastike" bez pravog objašnjenja. Posvetio sam se podizanju malog sina te bio zahvalan Marijanu Zecu, direktoru transporta u građevinskom preduzeću "Pomgrad", što mi je ponudio radno mesto vozača FAP-a 114.

- Svaki sam dan, ukratko, vozio šleper na relaciji betonara Stinice - Mertojak - Klis-Kosa po žalo, i tako nekih godinu dana, dok nisam "avanzovao" i prešao u preduzeće "Jugoplastika - priča Manović.

ODLAZAK IZ HRVATSKE

Kad je u Jugoslaviji izbio građanski rat, a Hrvatska se otcepila, Mihajlo i njegov sin nepopularnog imena postali su nedobrodošli u zemlji obavijenoj čemernim, etnocentričnim bojama, bez obzira na to što se nikad nije ogriešio ni o jedan tuzemni zakon, a Split zavolio kao svoj dom.

- Moj Jovan, tada učenik sedmog razreda osnovne škole "Vlado Bagat", izbačen je iz škole i kluba gde je igrao za mlade kadete. Danas kad pitaju: "gde si bio devedeset i prve?", moj je odgovor jednostavan i pošten: Morao sam otići, ostaviti stan, svoju prošlost, najlepše godine u Dalmaciji. Jovan i ja otišli smo u stan mojoj staroj majci u Beograd, te živeli u zajednici s njom i mojoj sestrom i njenom familijom - objašnjava Manović i dodaje:

UBISTVO SINA NIJE SLUČAJNOST, KAO ŠTO SU TVRDILI

- Snašao sam se opet, morao sam, mada mi se dogodila teška ironija: u Splitu sam bio "četnik", u Beogradu "ustaša". Ipak, 1994. postajem trener prve ekipe BASK-a (Beogradski amaterski sportski klub), te sportski direktor. Primao sam platu, živeo, sinčić je rastao i sve se nekako opet posložilo. Ali, moj život je iz temelja promenila tragedija koju ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju.

Sina su mi ubili 2007. godine, kad je bio na pragu tridesete, a ja imao pedeset i osam.

Jovana su mučki ubili u jednom prestoničkom kafiću

Jovan Manović nekadašnji košarkaš Splita koji je ubijen na Senjaku u kafiću Foto: 24sata.hr

Dvojici ubica za zlodelo je izrečena kazna od 40 godina zatvora. Navodno, ubijena je pogrešna osoba, ali Mihajlo je i tada, kao i sada što tvrdi, govorio da likvidacija njegovog sina nije bila slučajna.

MEDICINSKI FENOMEN

Mihajlova teška priča se tu ne završava. Bolest ga je uzela pod svoje...

- Znate kako kažu, da jedna nevolja nikad ne dolazi sama; e, pa ja sam školski primer. Teško sam se razboleo, operisao karcinom bubrega, žuči i dvanaestopalačnog creva, te skoro umro od sepse. Tada mi je doktorka u Beogradu rekla da sam sepsu preživeo kao medicinski fenomen, a to jedino mogu zahvaliti snažnom sportskom organizmu koji je pregrmio ono što drugi ne bi mogao. Otišao sam u penziju, majka je preminula, stan u Beogradu je pripao sestri koja je takođe preminula, a njena deca su ga prodala.

DANAS JE PENZIONER I BESKUĆNIK

- Ostao sam sam, bez ičega. Danas mi je jedina nekretnina u glavnom gradu Srbije sinovljev grob na Bežanijskoj Kosi, koji pohodim dvaput godišnje jer je autobuska karta od osamdeset evra preskupa za nekoga ko ima penziju sto evra kao ja - pomirljivo će Manović, koji je prihvatio ono što mu je život doneo, i izabrao je da nastavi život, od 2016. godine sasvim u Splitu.

- Kao što sam rekao, još sam šezdesetih godina izabrao postati Splićanin, jer mi je taj grad najviše radosti dao. No, ojađen sam što danas zaključujem da me moj klub posvema zaboravio: ono što sam njemu dao, blista i dan-danas, a ono što je meni dano, zauvijek mi je oduzeto.

- Dakako, izgubio sam stan na Bačvicama i imam nikakve izglede da dobijem kakav zamjenski; svojedobno su mi, zamislite, nudili da se preselim u Knin. U Knin! Svaka čast Kninu, ali moj je život ostao u Splitu.

FAKTI:

* S Jugoplastikom je igrao u finalu Kupa evropskih prvaka 1971./72. godine (Današnja Evroliga). U sastavu su još bili Petar Skansi, Rato Tvrdić, Damir Šolman, Zdenko Prug, Branko Macura, Lovre Tvrdić, Dražen Tvrdić, Duje Krstulović, Mirko Grgin, Drago Peterka, Ivo Škarić, Zoran Grašo, a sastav je vodio Branko Radović.

*1972./73. je s Jugoplastikom igrao u finalu Kupa pobednika kupova (današnji Evrokup=. U sastavu su još igrali Rato Tvrdić, Branko Macura, Damir Šolman, Duje Krstulović, Lovre Tvrdić, Zdenko Prug, Dražen Tvrdić, Mirko Grgin, Ivo Škarić, Mlađan Tudor, Zoran Grašo, a vodio ih je Srđan Kalember.

*1975./76. je osvojio s Jugoplastikom Kup Radivoja Koraća. U sastavu su još igrali Željko Jerkov, Rato Tvrdić, Mlađan Tudor, Mirko Grgin, Duje Krstulović, Branko Macura, Ivo Bilanović, Ivo Škarić, Branko Stamenković, Ivica Dukan, Damir Šolman, Slobodan Bjelajac, Damir Šolman, Drago Peterka, a vodio ih je Petar Skansi.

*1976./77. je s Jugoplastikom obranio titulu pobednika Kupa Radivoja Koraća. U sastavu su još igrali Željko Jerkov, Rato Tvrdić, Damir Šolman, Duje Krstulović, Mlađan Tudor, Mirko Grgin, Ivo Bilanović, Branko Macura, Ivica Dukan, Slobodan Bjelajac, Ivan Sunara, Predrag Kruščić, Mladen Bratić, Deni Kuvačić, a vodio ih je Petar Skansi.

VIDEO: Linč košarkaša Zvezde u Morači iz drugog ugla: Varvari se unosili Tomiću u lice

(Telegraf.rs/Jutarnji List)