Kad je frka - Zvezda uvek gubi: Šta je krenulo naopako sa crveno-belima i da li Tomić drži situaciju pod kontrolom?

Od petog favorita za osvajanje Evrokupa, kako su ih videle kladionice pred sezonu, košarkaši Zvezde nisu ni "promolili nos" u zonu nokaut faze drugograngiranog evropskog takmičenja. Tamo negde u avgustu, prognoze su bile vrlo obećavajuće po crveno-bele, Tomićev tim visoko se kotirao u prognozama za krajnji domet, međutim nešto je krenulo naopako. 

Beograđani su posle relativno lakog prolaza u prvoj rundi (skor 6-4), u drugom krugu takmičenja, u možda najjačoj grupi Top 16 faze, podbacili, i kolo pre kraja izgubili i teoretske šanse za prolaz među osam najboljih.

Preporučujemo

Preostalo je da sa Unikahom odigraju za prestiž, a onda sve svoje snage usmere ka najvažnijem cilju, najprioritetnijem svake sezone - napadu na ABA trofej.

Brojne slabosti koje su ispoljene u evropskim porazima ne smeju se shvatiti kao tragedija, niti se u sportu bilo kakav ishod tako treba tretirati, jer to je ipak samo sport. Naprotiv, za ozbiljan tim, a Zvezda to svakako jeste, neuspesi u nizu kakvi su bili u drugoj fazi Evrokupa, ako im se pristupi analitički, zdravorazumski, ako se donesu prave odluke - mogu biti otreženjenje i pouka za najvažniji deo sezone koji se neumitno približava.

TRI TESNE ZAVRŠNICE - TRI PORAZA

Jasno je i da je sreća bila faktor koji je nedostajao crveno-belima da prebrode Top 16 filter Evrokupa. Beograđani su, podsećanja radi, izgubili tri utakmice koje su bile "na jednu loptu" - od Unikahe u Malagi (79:74), Valensije u Beogradu (82:81), do Limoža u Francuskoj (72:71).

Najglasniji kritičari odmah će se poslužiti već izlizanom frazom da "Zvezda ne zna da dobije tesnu utakmicu", što jeste zaključak koji se nameće na osnovu ova tri meča, i ima smisla.

Poslednje akcije na utakmici kada se ista "lomi" su zapravo najbolje ogledalo taktičke spremnosti i uigranosti ekipe pod najvećim pritiskom, za šta je, opet, najodgovorniji trener.

Tomiću je većina navijača, na primer, pripisala poraz od Valensije, zbog toga što je odlučio da brani napad na poen prednosti 14 sekundi pre kraja, što se na kraju pokazalo kao pogubno, jer je Van Rosom u solo akciji kaznio do tada klimavu odbranu crveno-belih. Jednostavno, bila je to Tomićeva odluka. Mnogo je trenera koji ne bi isto postupili u tom slučaju. Duško Vujošević, recimo, nikada takve završnice nije prepuštao protivniku u ruke, međutim, i u tom slučaju su procenti rizika da se dobije ili izgubi "50-50": da je Van Rosom promašio, Zvezda bi dobila, Tomićev rezon bi se pokazao kao ispravan. Sve bi bilo u redu.

Dubljević je dominirao protiv Zvezde nedavno u Pioniru Foto: MN Press

To je, naravno, priča iz domena "šta bi bilo, da je bilo". Nije bilo garanta ni da bi Zvezda dobila taj meč da je imala poslednji napad. U tome, zapravo, leži sva lepota košrake. Nažalost, lepota koja ovaj put nije bila toliko lepa za Beograđane.

Ako je Valensija bila stvar sreće jednog rivala, definitivno je poraz od Limoža van svake sumnje ogolio mnoge Zvezdine anomalije, bez svake priče o odsustvu Fortune - jer nju treba i zaslužiti. U Francuskoj, crveno-beli su kažnjeni za bojažljivu poslednju deonicu koju su krenuli sa "+12", a igrali je rastrzano, nepovezano, srljali iz greške u grešku, promašivali, tražili među sobom igrača koji može da zaustavi nalet protivnika - nisu ga našli.

Pogubili su se.

Zašto je ekipa bila skoro četiri minuta bez poena iz igre (Odžo pogodio bacanje na 03:55 pre kraja)? Zašto je poslednja lopta završila u rukama Stratosa Perperoglua, koji u 4/4 nije uputio nijedan šut ka košu? Zašto Zvezda rešenja najviše traži sa spoljnih linija? Zašto se Cirbesova forma sunovratila do neprepoznatljivosti? Zašto se centri aktivnije ne uključuju u napadačkim akcijama?

BESPOTREBNA NERVOZA TOMIĆA

Ne mnogo omiljen kod predstavnika medija: Trener Crvene zvezde Milan Tomić Foto: Marko Jovanović

Mnogo je još pitanja koja su sigurno na umu Tomiću, kao što je sigurno ono o alternativi Cirbesu, koji je, po svemu sudeći, na izlaznim vratima kluba (izostavljen drugi meč zaredom). Tomić, zasad, ne mora da brine za svoj status, jer bilans od 16-1 u ABA ligi je sasvim čvrst argument u njegovu korist da se ne dovodi u pitanje poverenje koje ima kod Čovića.

Međutim Tomiću bi mnogi predstavnici medija imali šta da kažu na stavu koji zauzima na konferencijama posle utakmica. Lako plane, pada u nervozu, pitanja tumači kao provokacije.

Skoro je i hrvatske novinare, posle meča sa Cedevitom, zatekao takvim ponašanjem.

- Šta da vam odgovorim na to... Da li je iznenađenje kad dobijemo 16 utakmica zaredom i kako igramo? Za vas je iznenađujuće kada izgubimo od Cedevite. Poštujem sve novinare, u Srbiji i Hrvatskoj i svuda, ali nekad sam iznenađen kako na televiziji pričate o mojim igračima - odgovorio je Tomić, na šta mu je rečeno od gotovo svih prisutnih da oni ne rade na televiziji i da mu kritika nije na mestu.

Polemika je nastavljena konstatacijom novinara da je Tomić nekako neraspoložen da odgovara na njihova pitanja.

- Koliko god pokušavate da me isprovocirate, nećete uspeti... Nemate šanse to da uradite - bilo je poslednje što je Tomić rekao sagovornicima, pre nego što je napustio konferencijsku salu.

Pamti se, pored ostalih, i njegov nešto nervozniji nastup pred novinarima posle derbija sa Partizanom u danima kada se govorilo o Zvezdinoj krizi.

Partizan je, sećamo se, bio bolji u prvih 20 minuta, Zvezda je kaskala i jurila prednost rivala, a Tomiću se nije svidelo pitanje o prvom poluvremenu i boljoj igri u nastavku.

- Probudili ekipu u drugom poluvremenu? Pa, evo ja koliko ovde vidim, bilo je 41:38 za Partizan. Je l' tako? Šta vi hoćete, da se jedan derbi završi u prvoj četvrtini? Nije potrebno bilo nikakvo buđenje - odbrusio je Tomić novinarima.

FAKTOR BRANKO LAZIĆ

Srce i duša tima, kapiten Branko Lazić, i te kako nedostaje ekipi. Njegov doprinos igri odavno se ne gleda kroz statistiku. O njemu govore oborene reklame na gotovo svakoj utakmici.

Zahvalan na obe strane terena, u odbrani nenadmašan kada je potrebno "zaključati" najopasnijeg protivničkog igrača, usporiti ga. Bez Lazića, Zvezda je barem 10 posto ranjivija, nego sa kapitenom na terenu.

Njegova energija i borbenost pokreću i ostatak tima. Iako nije poenter, niti igrač koji pravi razliku, samo njegovo prisustvo na terenu je već pet do deset poena manje na kontu rivala. Zna to i Tomić, znaju to i navijači, povratak Lazića u tim zato se čeka kao nova godina.

Zvezdina situacija, uprkos eliminaciji iz Evrokupa, nije, ipak, siva, daleko je od toga - sa povratkom Lazića, uz jedno pojačanje, sa 16-1 u ABA ligi i gotovo osiguranim prvim mestom pred doigravanjem, koje znači i tako dragocenu prednost domaćeg terena, sve je, i dalje, u rukama crveno-belih.

Česta slika iz ove sezone: Radost košarkaša Zvezde Foto: MN Press

VIDEO Milan Tomić: Više smo mi pali nego što je Valensija odigrala dobro

(M.B)