Ekskluzivno! Ispovest Milana Mačvana: Vukovar sravnjen sa zemljom, nemamo struju ni TV, a onda mi je Saletova trojka Hrvatima promenila život (VIDEO)
Kada se rodite i proživite "ratni" Vukovar, istrajete i ostvarite dečački san, a pri tom doživite da u svojim vitrinama imate nebrojano mnogo nagrada i priznanja sa nepunih 30 godina, jedno je sigurno - ušli ste u istoriju, barem onu košarkašku. Jedan od onih koji je u tome uspeo je aktuelni košarkaš Bajerna iz Minhena Milan Mačvan koji kako igrama, tako i ponašanjem van terena svakako zaslužuje veliko poštovanje.
Kapiten seniorske selekcije koja je osvojila srebro na prošlom Evropskom prvenstvu, vlasnik zlatnih i srebrnih odličja u skoro svim kategorijama i najbolji igrač brojnih takmičenja bez mnogo kolebanja prihvatio je razgovor sa mnom.
Preporučujemo
Silovao si Zvezdu, Mačvane: Čim je Milan ušao, Grobari su krenuli da vređaju večitog rivala (VIDEO)
Đorđevića brinu povrede pred finiš kvalifikacija: Mačvan, Todorović, Birčević...
Veliki borac i rođeni pobednik na terenu, prava dobričina van njega, sa širokim osmehom i znojem na licu dočekuje me na mestu na kojem nikako ne zaslužuje da bude - sali za medicinski oporavak koja je posle teške povrede njegova "druga kuća".
Ipak, i pored jednogodišnje agonije kroz koju prolazi, ostao je pozitivan, vredan i radan, pa sada bez štaka, sa "obe noge" stoji čvrsto na zemlji i priprema se za napore i trofeje koji ga očekuju koliko već ove godine.
POVREDA I POVRATAK NA TEREN
Skoro godinu dana prošlo je od prve, povrede kolena koju je srpski internacionalac i član minhenskog Bajerna doživeo na utakmici sa Zenitom. Tada su Bavarci došli do pobede u dramatičnoj završnici, dok je krilni centar Srbije morao na poduži oporavak, koji još uvek traje. Naime, povreda je obnovljena pa se posle nove operacije moralo "sve iz početka".
Kako je trenutno u Beogradu, bila je to idealna prilika da porazgovaramo o bogatoj karijeri, njegovom Partizanu, reprezentaciji koja mu je uvek na prvom mestu, golfu....ali i povredi ukrštenog ligamenta kolena, koja polako ali sigurno postaje prošlost, u šta i sami možete da se uverite u videu.
Za sada oporavak ide dobro, ja sam dobro i napredujem lepo. To je povreda koja zahteva strpljenje jer dosta vremena mora da prođe. Sve što može da se radi u ovom periodu, radim bez problema, tako da sam zadovoljan.
VIDEO: Oporavak i trening Milana Mačvana posle povrede:
- Ovo je verovatno najgora stvar koja može da se desi sportisti, pogotovo jer je reč o dve jako teške povrede. Oba puta je stradao taj prednji ukršteni ligament, što povlači velike konsekvence, operaciju i zahteva mirovanje. Prolazim kroz sve drugi put, ali sa više iskustva, tako da malo bolje ide ovaj drugi - šaljivo započinje priču Mačvan koji sa puno optimizma gleda na sve što se dogodilo:
- Ovo su moje prve ozbiljnije povrede. Prva je bila usred sezone, u Rusiji, ova druga...moram da priznam da je prvih mesec dana izuzetno bilo psihički teško da se podnese da tako nešto može da se doživi vezano, dva puta za redom. Prošao sam sve pripreme sa klubom, i u razgovoru sa trenerom Radonjićem, dogovorio sam se da se posle 7 meseci vratim u toj pripremnoj utakmici sa drugoligaškom ekipom. Ali, oba puta usledila je povreda mehaničke prirode posle udarca. Na žalost, rezultat je bio isti. Prvih mesec dana bilo je jako turbulentno, jer je rađena operacija u kojoj je sa zdravog kolena skinuta tetiva i napravljen ligament. Srećom, kako vreme odmiče, sve ide bolje. Zadovoljan sam.
Milan Mačvan se povredio pic.twitter.com/wbQA94AUkp— Hope Of Deliverance (@sad_pa_tako) January 24, 2018
Ono što mnoge navijače zanima, jeste i povratak na teren, ali on, kako kaže, ne žuri.
- Kod ovakvih povreda ništa ne može da se planira jer je oporavak jako dug i zahtevan. Moraju da se prođu razna testiranja, međutim, postoji neka šansa da bih mogao u aprilu da budem spreman i da se priključim ekipi. To je krucijalni deo sezone kada se igra plej-of i vodi se borba za trofeje, pa ne znam koliko bih mogao da budem u takmičarskom ritmu. U svakom slučaju, cilj mi je da budem sto posto spreman.
NESUĐENI GOLFER
Da nije postao košarkaš, možda bi postao profesionalni golfer. Upravo je to sport kojim se bavi kada ima vremena, iz hobija i koji okupira njegovu pažnju kada nije na terenu. Ipak, tokom oporavka vreme je provodio i van travnatih terena
- Da. Igram sam golf amaterski. Najviše sam išao sa drugarima na Adu da udaram. Nisam igrao golf sada, tokom oporavka jer zahteva rotiranje kolena. Tako da to nisam mogao da radim. Prosto, bilo je nemoguće. Vreme sam provodio u krugu prijatelja i porodice. To me je vuklo napred. Svi oko mene su pozitivni. Naravno, gledao sam mnogo košarke, što ovde, što u Minhenu.
ĐORĐEVIĆEVA TROJKA I VUKOVAR - JEDNA KOŠARKAŠKA PRIČA
Tokom života Mačvan se često selio, što i nije čudno s obzirom na činjenicu da je profesionalni sportista. Ipak, prva selidba bila je "iznuđena" jer je kao mali rodni Vukovar, u kojem je napravio prve košarkaše korake, a u kojem je zbog rata bilo nemoguće živeti, morao da zameni Bačkom Palankom.
- Rat je već bio završen. Ali, slike koje ja vučem iz detinjstva su takve da je grad bio sravnjen . Nisu to neke lepe uspomene, iako sam ja imao neko svoje društvo. Postojao je klub, u kojem je moglo da se trenira. U tom trenutku su mnoge ustanove pomagale Krajinu i Slavoniju, koja je najviše bila pogođena ratom. Ja sam i sa 6 godina bio na svom kampu na Zlatiboru gde me je trenirao popularni "Struja" Lukajić, sa kojim sam kasnije sarađivao u Hemofarmu. To su neke lepe stvari i njih i želim da pamtim iz tog perioda.
Kako često ume da kaže, košarku je počeo da trenira zbog oca, koji je i sam bio košarkaš. Ipak, dok je užiaogledajući legende igre pod obručima jedna trojka takođe je presudno utcala na Mačvana da istraje u odluci da uspe. Tada, nije ni slutio da će upravo tvorac tog "čuda" posle kog je osvojena zlatna medalja postati njegov selektor i jedan od uzora.
- Ta trojka Đorđevića 1997. godine protiv Hrvatske je nekako bila svetlo na kraju tunela. Mnogo ljudi tada nije imalo ni televizor, ni struju u kućama. Međutim, svi smo pratili prvenstvo kod jednog komšije. Ta trojka je obeležila moje detinjstvo i dala podstrek da nastavim da treniram.
- Ni on sam, kao i cela ta generacija, nisu svesni koliki su uticaj imali na nas koji smo u tom trenutku počinjali da se bavimo košarkom. Ja sam mu to i rekao mnogo puta. Stvarno je bilo tako. Danas je moj selektor i činjenica je, njegov odnos sa igračima u reprezentaciji je sjajan. Teško je uklopiti velika imena koja imaš, a on to i te kako ume.
VIDEO: Milan Mačvan: Košarka u razrušenom Vukovaru i Đorđevićeva trojka protiv Hrvata
FMP I BASKET SA ČOVIĆEM I PARTIZANOVIM "BEBAMA"
Kroz okupljanja u mlađim kategorijama Mačvana su primetili ljudi iz FMP-a, pre svega Milovan Bulatović, koji je u tom trenutku bio zaslužan za njegov prelazak u Beograd. Pre toga, bezuspešno je išao na probe u druge klubove. Zanimljivo, posle 4, 5 godina u klubu, prvi profesionalni ugovor nije potpisao za tim iz Železnika.
- Sa Nebojšom (Čovićem) nemam nikakav problem. Vučem lepe utiske iz Železnika. Tu sam stasao kao igrač i kao osoba. Odluka da ne potpišem ugovor je bila isključivo moja, i odluka porodice. FMP seniorski je bio izuzetno jak, pa smo se opredelili da odem kod Mute Nikolića u Hemofarm. Sa njim sam to leto sarađivao na Svetskom prvenstvu za juniore u Novom Sadu, pa sam kod njega odmah i dobio šansu da igram. To je bio glavni razlog.
Od malih nogu igrao je i basket, a malo ko mogao je da mu "izađe na crtu". Tako su postoji priča po kojoj su "klinci" Aranitović i Boris Dalo neslavno završili partiju 1 na 1.
- A basket... često sam igrao sa Filipom (Čovićem) u FMP -u, u tom mlađem uzrastu. Bukvalno dok ne zakoračiš u te seniorske vode na basketu učiš fore i kako se igra košarka. Igrali smo bezbroj puta. I posle toga, uvek sam uzimao mlađe igrače posle treninga da igramo basket.
- Za Partizan neću ništa da kažem i otkrivam sve detalje. Kada budeš intervjuisao te klince "koji se lože", možeš da ih pitaš da li su me pobeđivali i izlazili "sa deset" (datih poena).
KOŠARKAŠKI USPON - HEMOFARM
Ispostavilo se da je prelazak u Vršac za Mačvana bio pravi potez. Blistave partije u klubu, kao i zlatne medalje na Svetskom i Evropskom prvenstvu u mlađim kategorijama, kao i MVP titule za najboljeg igrača takmičenja potvrdile su da je reč o košarkau koji je budućnost Srbije i kojeg tek očekuje veliki uspeh.
- Mnogo ljudi je uticalo pozitivno na moj košarkaški put i stvarno sam im zahvalan. Već u prvoj seniorskoj sezoni plej-of sa Partizanom sam završavao sa 25-30 minuta na terenu. Prva sezona je bila dosta turbulentna jer je već u januaru Muta smenjen, a doveden vlada Vukojčić kojeg sam znao iz FMP-a.
- Ipak, igrali smo dosta ravnopravno finale sa Partizanom. Brzo je došao i novi trener Steva Karadžić kod kojeg sam takođe igrao. Bio sam proglašen za "Zvezdu u usponu Evrokupa" sa 19 godina, igrali smopolufinaleEvrokupa te godine. Naravno, igrao sam i za reprezentaciju dosta uspešno.
MAČVANOVI NBA ČASOVI KOŠARKE - KARI, DEANDRE, AJVERSON
Prvo veliko takmičenje koje je osvojio je Svetsko prvenstvo za mlade odigrano u Novom Sadu gde je osvojeno zlato i to u "klasiku" sa Amerikancima za koje su nastupali Kari i Deandre Džordan, a na kojem je proglašen za najboljeg igrača takmičenja.
- Ljudi imaju pogrešnu sliku u vezi tog finala. Ja sam sa svojih 17 godina već imao iskustvo igranja velikih utakmica, pod pritiskom. Oni su bili momci iz srednje škole i koledža. Mi smo u tom trenutku i psihički i fizički bili mnogo zreliji od njih, tako da je to bio jedan od velikih razloga zašto smo ih dobili. Sada deluje neverovatno da smo dobili takve košarkaške veličine. Ali, prvo mi smo sami verovali, a imali smo i veliku podršku publike jer je Spens bio pun.
Uvek skromni Mačvan, ne stavlja sebe u prvi plan kada je reč o današnjim "superstarovima". Ipak, dokazao se i protiv jednog, i te kako iskusnog velikana koji je posle NBA lige stigao u Bešiktaš.
- Da....Alan Ajverson. Imao sam sreću da njegov prvi dolazak u Evropu i njegova prva utakmica bude baš protiv Hemofarma. Bili smo strašno motivisani jer to je bila transfer bomba u tom trenutku. Na tri minuta do kraja smo gubili, 12 poena razlike, a onda smo dobili nemoguću utakmicu. Odigrali smo strašno. To mi je jedna od dražih pobeda na rođendan, imao sam i dabl-dabl.
Kada je reč o uzorima "sa one strane okeana", neprikosnoven je Lebon Džejms, sa kojim je sudbina povezala srpskog košarkaša.
- Bio sam deo trejda Majamija i Klivlenda. Nedović i ja smo bili uključeni u tu kombinatoriku, jer smo oboje birani kao pikovi na draftu. Nisam znao to do pre godinu, dve dok nisu krenuli da me zezaju. Ja njega obožavam. On je moj košarkaški idol i neko na koga ja pokušavam da se ugledam ne samo igrački, već i što se tiče profesionalizma. Radi se o vrhunskom sportisti.
STOJAKOVIĆ I MAČVAN KRIJU GODINE
Upravo se zbog perfektnih rezultata u ranom uzrastu, u košarkaškim krugovima pojavila "urbana legenda" koja se povezuje sa Mačvanom, ali i Stojakovićem. Reč je o tome da su obojica stariji nego što zapravo jesu. Ovo pitanje, rođeni Vukovarac je doćekao sa širokim osmehom na licu.
- Nisam stariji. Zezaju me. Mnogo njih me zeza. Možda izgledam starije sada kad pustim bradu. Ali nisam....
CRNO-BELI MAČVAN
Kada se razgovara sa Mačvanom neizostavno pitanje je o Partizanu - klubu za koji navija u kojem je nastupao u dva navrata. Klub mu toliko znači da kruži priča po kojoj je pristao da se vrati u klub za upola manje novca samo da se dovede još neko pojačanje kako bi tim bio konkurentniji.
- Uh... Partizan je košarkaška kultura. To ima jako malo timova u Evropi. Publika dolazi da navija bez obzira na trenutak u kojem se klub nalazi. Pionir je pun. Prva pomisao na Partizan je to ponašanje.
- A ta misterija.....nema je. Nije na meni da otkrivam sve detalje. Znaju oni sa kojima sam se dogovarao pod kojim uslovima sam ja hteo da dođem i pod kojim uslovima sam potpisao, kao i koji je rezultat tog ugovora bio na kraju sezone
- Bila je to jako teška sezona u timu. Bilo je dovijanje za novac koji se uzimao po prioritetu kome treba najviše. Mi iskusniji u tom trenutku koji smo bili, nadam se da smo ostavili pozitivan utisak na te mlade momke koji su igrali. Nadam se da su naučili nešto od nas iz te sezone, iako nije bio osvojen ni jedan trofej. Zvezda je apsolutno zasluženo na kraju osvojila sva tri trofeja i dobila nas 10 puta te godine.
O Partizanu danas, ima samo reči hvale.
- To je klub koji je u usponu. Vide se pomaci ne samo na terenu, već i što se klupskog napretka tiče. Ugled je bio, čini mi se, malo poljuljan zadnjih par godina. Nisu bili u stanju da dovode neke strane igrače, nisu igrači hteli ni da dođu.
- Zadovoljan sam kako sada sve to izgleda. Mislim da je publika prepoznala to, a za svaki napredak i rezultat je potrebno vreme. Bitno je da sve ide u dobrom pravcu. A treći povratak u Partizan.... ne planiram to. Cilj mi je da budem zdrav, a ostalo ćemo videti. Iskreno.
CRVENO BELI MAČVAN - DELIJE, SKANDIRANJE I UVREDE KOJE OPRAŠTA
I pored uvreda navijača Zvezde prema njima gaji veliko poštovanje i nikada nije izgovorio niti jednu ružnu reč o njima.
- Ja poštujem Crvenu zvezdu. Veći deo moje porodice i navija za crveno-bele. U tom trenutku Partizan je imao velike uspehe. Ja sam rastao u Vukovaru. U to vreme se igrao i fajnal-for. Tomašević, Drobnjak, ta ekipa, uticala je na moje neko navijačko opredeljenje. Ali Crvenu zvezdu apsolutno poštujem i nemam ništa protiv bilo koga.
- Ne vređaju me pesme i uvrede. To datira iz neke moje 18. - 19. godine tako da sam u nekom trenutku i oguglao na to. Nisam ja jedini sportista koji je vređan i koji će biti vređan. To je navijačka kultura u Srbiji. na to ne može da se utiče.
REPREZENTACIJA SRBIJE - PONOS I NEODAZIVANJE KAO NAJVEĆA GREŠKA<
Tokom razgovora koji smo vodili dok je sedeo na stolu za oporavak, vidno je bilo ushićenje na sam pomen reprezentacije.
- Reprezentacija mi znači jako mnogo. To je pitanje ponosa za svakog profesionalnog sportistu i pitanje časti da budeš pozvan. Najveća moguća čast je meni bila da budem kapiten reprezentacije. Ne znam kako da definišem to osvajanje trofeja. Imao sam sreću da igram za vrhunske ekipe koje su imale ambiciju da budu najbolje.
I pored dobre forme, propustio je prvenstvo 2013. godine, što smatra svojim velikim propustom.
- Ja sam svojom greškom ispao iz reprezentacije jer za prvenstvo u Sloveniji 2013. godine nisam došao na pripreme. Treneru Ivkoviću, koji je zaslužan što sam i ušao u reprezentaciju 2009. godine, na jednom razgovoru u Istanbulu rekao sam da neću doći. Oni su očekivali da ću se ja pojaviti i promeniti odluku. To je na kraju, možda, i najveća greška u mojoj karijeri da nisam te godine došao jer... posle toga sam ispaštao. Nisam bio pozivan, sa razlogom. Preporučujem ovim putem da igrači ne odbijaju da igraju za reprezentaciju, jer to je najveća moguća čast i najbolji vid napretka. Kada uđeš sa samopouzdanjem igranja za reprezentaciju u sezonu, automatski se vidi velika razlika.
Srbiju ove godine, preko kvalifikacija koje bo trebalo da prođemo, očekuje Svetsko prvenstvo u Kini, što je nova prilika za medalju, jedinu koja Mačvanu nedostaje u bogatoj kolekciji.
- Videćemo za ovu godinu i Svetsko prvenstvo. Ne mogu ništa da planiram. Jedno je priprema i treninzi, a drugo profesionalne utakmice i teren. U svakom slučaju, za mene bi bilo ostvarenje sna da imam i svetsku medalju. vreme će pokazati hoću li se oporaviti i hoće li biti mesta za mene, s obzirom na to da svi naši igrači igraju sjajno, ne samo NBA, već i Evroligu, ne bih voleo da se stvara nikakva vrsta pritiska što se tiče samog stvaranja ekipe.
- Čujem se sa dosta njih. Što se tiče tog okupljanja pričali smo i pričamo na tu temu. Svi imaju neki pozitivan stav, pa ćemo videti. Prva stvar je da svi ostanu zdravi. Ove sezone su zaista teško, pogotovo u ovom novom formatu Evrolige ili NBA, gde će, nadam se, i Sakramento i Klipersi igrati plej-of. Imaćemo možda i 5 igrača tamo, uz Jokića.
Kada ste u dresu sa državnim grbom toliko godina doživite bezbroj lepih, momenata koji vam obeleže karijeru, ali tu su i "padovi" koji se ne zaboravljaju.
- To je Svetsko prvenstvo u Turskoj 2010. godine, kada smo izgubili polufinale zbog koša koji smo dobili, kako smo dobili. To je bio prvi i drugi... Mislim da kao reprezentacija na Evropskom prvenstvu u Litvaniji nismo bili svesni šanse da možemo da odemo na Olimpijske igre. Bili smo kivni što smo izgubili četvrtfinale od Rusa, tako da smo apsolutno podbacili u tom razigravanju i automatski morali da igramo kvalifikacije.
- Savršena utakmica protiv Australije u polufinalu Olimpijskih igara kada smo ih apsolutno počistili i automatski osvojili olimpijsko srebro jer smo igrali protiv Amerike.
MAČVAN SE OD MNOGIH SPORTISTA RAZLIKUJE
Kada nije na košarkaškom terenu, a kada je u Beogradu, studira. Sebe ne vidi kao trenera, već kao "košarkaškog radnika".
- Odlučio sam se za menadžment u sportu. Nemam strpljenja koje zahteva trenerski posao, ali želim da ostanem u košarci. Ipak je ona moj život i nešto što najbolje znam da radim.
Pre nego se vrati obavezama, oporavku i treninzima, i pre nego nekim drugim povodom nastavimo košarkašku priču, Mačvan iz stručnog ugla analizira dešavanja u ABA-i i Evroligi.
- Zvezda je pokazala ubedljivo najviše do sada, bez poraza su. Zadržaće i prvu poziciju. Ako neko ima prednost u ovom momentu to su crveno-beli. Mislim da Partizan napreduje, pa ih vidim među četiri. Videćemo šta Budućnost može posle promene trenera i igrački kadar menjaju konstantno. Cedevita je tu....Videćemo.
(Saša Grujović - s.grujovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Vukčević opčinio Amerikance Partizanom: "Svaki put im pokazujem kako se bori za klub"
Viktor dominira Amerikom: Krakati Francuz zaključao reket, lupao rampe kao lud i ušao u istoriju
Nikola Jokić igrao odbojku sa Majkom Melounom: Srbin oduševio umećem, mogao bi i sport da promeni, bez muke...
<% post.title %>
Bogdan Bogdanović nastavio neverovatan niz i popravio rekord, Jović se utopio u sivilo Majamija
Video: Šerif izjednačio protiv Čukaričkog: Elšnik ga maestralno pronašao u petercu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Života
Milane, majstore!
Podelite komentar
Delije sever
On je odličan momak .
Podelite komentar
Nebojsa
Nije na odmet da barem jednim ili nekad pomene i trenera iz Backe Palanke Stevana Karana koji je imao dovoljni strpljenja sa njim i koji ga je gurao sa starijima. Taj covek je ucinio dosta za njega a nikad ga ne pominje.
Podelite komentar