Davio sam se sa Lončarom u derbiju, Đorđević me posle Amera pretvorio u ćelavca: Sale Obradović za Telegraf o kultnim momentima karijere (VIDEO)

Posle Lokomotive Kubanj, Saša Obradović ne žuri previše sa novim angažmanom, pažljivo bira sledeći korak i stepenik u karijeri, posle Kelna, Kijeva, Turova, Donjecka, Albe i ruskog kluba u kom je beležio sjajne rezultate.

Preporučujemo

Imao je Saša Obradović u prošloj sezoni samo u Evrokupu maksimalan učinak do finala, sa 20-0, ali je Darušafaka ipak odnela pehar, koji on ove godine želi Crvenoj zvezdi, predvođenoj Džoom Reglandom.

Foto: Milena Đorđević

Posle rastanka sa Rusima, Sale uživa u čarima slobode, rasterećenosti i čeka pravi trenutak za novi izazov. Pred odlazak na odmor, rado se odazvao pozivu Telegrafa za intervju u kom je otkrio detalje iz bogate karijere, ali i trenutno raspoloženje.

- Hvala Vam na pozivu jer Telegraf mi je omiljeni sajt, svaki put kada se probudim, to je prvo što pročitam. Drago mi je da sam ovde pre svega, a što se tiče održavanja forme, jer je i trenerski posao takav, kao igračka karijera, važno je da budeš u formi. Održavam je tako što svakog jutra pogledam po nekoliko utakmica, odredim koje su to, učim iz svake, skupljam ideje, pravim svoju sliku kako bi sve trebalo da izgleda, i spremam se za novi izazov - kaže Obradović, kome smo pokazali i fotografije iz mladosti.

Stari rivali i drugari Foto: MN Press

Jedna mu je posebno evocirala uspomene na večiti derbi i vatrene duele, pošto je bio u klinču sa Nikolom Lončarom, sada sportskim direktorom Partizana.

- Ovo je bilo davljenje. (smeh) Duel sa Lokijem? Bio je to kraj poluvremena. Normalno, ja sam prilično emotivna osoba, to su bili dueli pod sankcijama, ako se dobro sećam, jedini pravi sportski događaj u to vreme, emocija je bilo dosta. I sada ih ima, kad igraju Zvezda i Partizan...

Foto: MN Press

- Tada je bilo publike sa obe strane, i ja i on smo reagovali ishitreno, ali ono što znam, jeste da smo posle poluvremena zajedno zagrljeni izašli na teren. I danas mnogo poštujem Nikolu, kao ličnost i kao igrača, poštujem sve što je uradio i posle karijere, prvo kao novinar u Španiji, sad mu želim lepu karijeru u Partizanu.

U crveno-belom Foto: MN Press

• Šta vam je najupečatljivije u pamćenju iz crveno-belih dana?

- Davno beše... Eto, prva titula posle 21 godine, ako se ne varam, prva je i najupečatljivija stvar. Kada bi me neko pitao da ponovim celu dvanaestorku, bilo bi mi teško, znam samo da sam uz Laleta Lučića iskoristio svoju prvu pravu priliku, to mi je bila prava uloga u timu koju sam ja iskoristio. Hvala svima, i trenerima i saigračima jer su me napravili boljim. Otišao sam onda u Limož u redove evropskog prvaka, posle nekoliko meseci, bilo je i povreda i problema sa adaptacijom, posle sam se vratio u Zvezdu. Onda sam imao još bolju sezonu, pa sam otišao u Albu. Sećam se svega, odrastanja kroz kadete i juniore, od svakog trenera sam učio i bio bolji, stekao sam i prijatelje za sva vremena. Danas sam i kum sa Rastkom Cvetkovićem, nekako smo stasavali i upoznavali se kroz mlađe selekcije.

• U Zvezdi su Vam treneri bili Vlade Đurović, Zoran Slavnić, Duško Vujošević i Lale Lučić. Kako je bilo sarađivati sa toliko trenera od najranijih dana?

- Kroz reprezentaciju sam učio od najboljih trenera i stasavao, u klubu je bilo isto tako, bila mi je čast da radim sa svima, i Đurom, Mokom, Duletom. Svaka sezona i svaki trening su novo iskustvo i saznanje. U mojoj pripremi za trenerski posao, šest godina pre nego što sam prestao da igram, praktično sam svaki trening zapisivao, znao sam da ću to da radim posle nekog perioda, gde sam imao povrede i gde sam odlučio da će to biti moje zanimanje. Onda malo se vratiš u prošlost, kroz sve trenere i filozofije i učiš, podsećaš se, postavljaš glavne principe, kako bi to trebalo da izgleda kod tebe. Zvezda je deo mog života i prva ljubav od malih nogu, kroz familiju, sada mi i ta ljubav pomaže jer sam još tada mnogo toga naučio za ovaj današnji posao.

U dresu Budućnosti Foto: MN Press

• Nažalost, povrede su bile preveliko opterećenje sa kraja 1990-ih?

- Povrede su lošiji deo karijere, imao sam ih dosta, i kada sam se vraćao u Zvezdu iz najteže povrede, ahilove tetive, prevelika mi je bila želja da ponovo zaigram. Ponovo sam se povredio i ponovo prolazio kroz period rehabilitacije. Te godine nisam ni uspeo da igram, nemam lepa sećanja za taj period. Potom je usledila Budućnost, i taj period nije bio najsjajniji, što se tiče povreda i taj loš period je zaboravljen, vratio sam se, što je najvažnije, u Kelnu sam na kraju i dobio šansu da budem trener na kraju igračke karijere.

Sale i Sale, čuveni ćelavci dok su imali kosu i vodili bitku u večitom derbiju Foto: MN Press

• Kako pamtite Olimpijske igre 1996. i duel sa Šakilom, Pejtonom, Pipenom, Stoktonom, Malounom i ostalim asovima?

- Prvo se uvek setiš Kopaonika i paklenih priprema, nespavanja, prvi put si na Olimpijskim igrama, veliki izazov i takmičenje, za mnoge sportiste je ovo prilika života, tako sam se i ja osećao. Same Igre i ulazak u finale su bili sjajni, igrali smo protiv najbolje ekipe posle one iz Barselone...

VIDEO: Saša Obradović: Sale Đorđević me je pretvorio u ćelavca posle Amera

-Osim moje role na parketu, sećam se da me je tada prvi put Saša Đorđević ošišao i tad sam postao ćelav i to je postao moj zaštitni znak, posle finala!

Sale, šta kažeš da te Sale malo podšiša? Obradović i Đorđević u društvu Rebrače, Danilovića, Divca i fizioterapeuta Dragana Petkovića Foto: MN Press

• Imate li nove NBA planove, pošto ste već upijali novo znanje u Bruklinu, Atlanti i San Antonio Sparsima?

- Svake godine idem, imam ambicije i ove da odem i posetim ih, dobio sam neke pozive da budem tu. Skoro svaki put sam bio u San Antoniju, možda bih opet malo voleo da ih posetim. U dobrim sam kontaktima sa trenerima San Antonija, ne samo njima već i onima u G-ligi, Perom Božićem na primer. Radovaću se ako ih ponovo vidim, zavisiće to i od eventualnog angažmana. U ovom trenutku želim da uživam u svojoj slobodi i pripremi za novi angažman. Tu su i Bruklin i Atlanta, uvek održavam prisutnost, bar porukicama ili praćenjem ekipa u kojima sam bio. U kontaktu sam i sa Igorom Kokoškovim, postoji želja da se jednom možda i tamo oprobam.

• Kakav je utisak ostavio Greg Popović?

- Sve nas voli, to se videlo kroz ovo leto, pokazao je koliko voli ovaj narod, Žarka Paspalja i ljude oko njega, sve naše trenere, usko je povezan... Ja imam super odnos, doduše, ne mogu da kažem odnos jer nismo se baš družili, ali postoji poštovanje, jer je bio prema meni prijatan, učinili su sve da budu za mene tu na svakom koraku.

VIDEO: Greg Popović otkida na Srbe, bilo je lepo pobediti ga!

-To je jedan vrlo normalan čovek, pored toga što je veliki trener i legenda NBA, meni je bilo veliko zadovoljstvo što sam imao priliku i da vodim ekipu protiv njegovih Sparsa i ostaće u analima da smo ih pobedili. Rado se vraćam, razmenjujem iskustva sa njim i prvim asistentom Etoreom Mesinom.

• Postoje li i ozbiljnije ambicije za NBA karijeru?

- Ja mislim da u ovom poslu ne možeš mnogo da planiraš. Čak i kad imaš dugoročni ugovor, to je moje iskustvo iz Lokomotive. Bolje je da postaviš neke kratkoročne ciljeve i da se fokusiraš na to, negde su razmišljanja uvek u tome, šta mogu danas da uradim i šta se dešava sada. Nemam planove za daleku budućnost.

• Kako vidite naše igrače u NBA ligi?

- Trudim se da ispratim, ali moram da budem iskren, više sam u evropskoj košarci kroz Evroligu i Evrokup, domaća prvenstva, pratim i štampu i gledam neke mečeve, nisam možda merodavan, ali su informacije ohrabrujuće pred ono što predstoji. Ekipa popunjena NBA igračima mora da želi najviše, mislim da je to realnost. Naravno, sa Jokićem će šanse biti veće.

I NBA i evropska košarka su na radaru Foto: Milena Đorđević

• Ima li spasa trendu da Kina i NBA osiromašuju evropsku košarku?

- Baš sam komentarisao nedavno i NBA kroz mog igrača iz Lokomotive, Dorela Rajta. Bio je i NBA šampion, ali više nije ni tolika privilegija biti u NBA. Dosta je osiromašena Evropa zbog talenata koji svake godine odlaze, umanjuje se kvalitet i to je vidljivo ne samo kroz manje ekipe, već i kroz evroligaške. Treba ulagati u domaće snage, koliko god je moguće, vremenom će nas više pojesti NBA, ali tu nema pomoći.

• Na Jadranu je situacija sve zanimljivija, Zvezda je na vrhu, Budućnost se budi, Partizan se sa Trinkijerijem sprema za zalet?

- Budućnost diže formu kroz Evroligu i biće sigurno iz meča u meč bolji. Dobro je i za košarku ovde da imamo ekipu koja će dostojno predstavljati ovdašnju košarku i region. Sad i Partizan ima velike šanse u Evrokupu, to je takođe lepa promocija košarke kod nas. Zvezdine partije ohrabruju za nastavak. Ako budu još konstantniji, mogu dosta toga da naprave.

VIDEO: Saša Obradović skenirao Partizan i Budućnost, Zvezdi poželeo pehar Evrokupa

- Andreu Trinkijerija znam još iz Nemačke i izuzetno ga cenim kao trenera, kao i svakom treneru, treba vremena i strpljenja za novu situaciju, ipak je ovo drugačije u odnosu na Nemačku, ili čak Italiju. Mislim da mu trebe vremena, a onda će napraviti ono što želi. To je već uradio prilično dobro kroz Kantu i Uniks, na kraju i kroz Bamberg.

Foto: MN Press

• Igru Zvezde nosi Džo Regland, sa kojim ste sarađivali u Lokomotivi. Koliko je vaša reč bila važna crveno-belima kada su odlučili da ga dovedu?

- Određenih kontakata je bilo, Regland je napredovao u odnosu na ono što sam ja čuo kada sam ga nasledio iz Avelina, ono što se dešava je da je postao bolji. Uvek je profesionalac, vidi se da igra dobro, lider je ekipe, drago mi je jer sam imao igrača koji je podrška na terenu i svlačionici, uvek je davao maksimum. Želim mu da u Zvezdi ostvari ono što smo propustili, da uđe u finale, a onda i osvoji Evrokup.

VIDEO - Saša Obradović o FIBA cirkusu: Ovo je užasno gledati!

• Bez dlake na jeziku, spomenuli ste jednom da je problem sa FIBA prozorima negledljiva katastrofa?

- Mislim da utakmice nisu vredne ni analize! Očekujem drugačije reprezentacije i prvenstvo, u drugom sastavima će ekipe izgledati drugačije, to je ono pravo. Za nas je najvažnije da se plasiramo, sa novom ekipom treba imati poverenje i u štab, nadam se da će se svi odazvati. Onda će to izgledati sigurno drugačije. Svi savezi će sigurno učiniti sve da ubede najbolje da dođu, iz NBA i domaćih liga. Faktor povrede ne treba zanemariti, za favorite i manje favorite.

• Znate da za sebe kažete kako ste "nezgodan" trener za saradnju, upravo zbog discipline i želje da sve bude pod kontrolom. Koliko vam je to važno za novi angažman?

- Ja naravno volim dobru disciplinu, tako sam rastao, na terenu i van terena, imam veliku posvećenost i moraju svi da budu na istoj strani, ako želiš da budeš uspešan. Ne možeš imati različito razmišljanje, moraš imati ambicije koje ćeš da ispuniš. Drugačija je era, mora čovek da se prilagodi, važne je da se adaptiraš na novu situaciju i eru, drugačija su shvatanja košarke, organizacija klubova, strpljenje je manje, manji je prag tolerancije na rezultate. Kontinuitet u radu je važan da se napravi rezultat, a garancija nikad nema, čak i kad dovedeš najbolje igrače. Potrebno je vreme da se napravi hemija, tek onda možeš da očekuješ prave rezultate.

• NBA je liga igrača, u Evropi se ipak više poštuje trenerska reč. Nedavno je viđena situacija u kojoj Igor Kokoškov viče na igrača koji ga ni ne sluša, kako biste vi to podneli u NBA, kada biste se našli u takvoj situaciji?

- Već sam jednom rekao svojim igračima, meni je najlakše da se smejem. To je najmanji problem,  da se adaptiram na neku laganu atmosferu. Mnogo je teže biti zahtevan, da ulaziš u konflikte, to je deo sporta, objektivno moraš da se nosiš sa pritiscima, da li je to trener, suparnik, sudija, moraš o svemu da budeš miran u donošenju odluka. Ja, iako delujem previše agresivno na terenu, mislim da imam određenu mirnoću u donošenju odluka, nisam nagao, treba mi samo nekoliko sekundi da bih se "vratio". Što se tiče NBA i adaptacije, videli smo sve u drugom pravcu da nije sve baš tako lako, Leri Braun u Torinu je primer. Neki balans mora da postoji, sa druge strane, ono u šta verujem i za šta se zalažem - ako treba da poginem, poginuću sa svojom filozofijom, a ne sa tuđim navikama i razmišljanjima. Tako i poraze dožiivljavam i to govorim igračima.

• Za kraj, poznato je da volite putovanja i jedno planirate kao novogodišnje. Da li je neko posebno ostalo u pamćenju?

- Posao te uzima celog psihički i fizički, stalno si u putu, a leta koristim na najbolji način. Kada bi trebalo da ponovim u poslednjih 10 godina gde sam sve bio, verovatno bih nešto propustio. Volim putovanja, to me psihički relaksira i sprema za novu sezonu. Volim da odem sa familijom, kolima, bili su zanimljivi Amerika i Meksiko, lepo je kad to bude destinacija koju odredimo u kratkom roku, pošto ni ovde planiranja nema toliko kao kroz košarkaški život, sve se brzo menja. Ne bih mogao da mi je jedno putovanje draže, pre svega sam srećan da sam proveo to vreme sa osobama koje neizmerno volim. Sa njima je svako mesto lepše!

(B. Vinulović)