Trener mora uvek da ima spreman kofer: Milan Tomić o odrastanju u Beogradu, čuvanju Majkla Džordana i zašto nikada nije igrao za Srbiju!
Milan Tomić, trener košarkaša Crvene zvezde otvorio je dušu za nedeljnik Ekspres pričajući o svojoj karijeri odlaksu u Grčku i radu u Zvezdi. Izdvojili smo najzanimljivije detalje koji su manje poznati od njegog igranja za Olimpijakos iz Pireja.
- Odrastao sam na Voždovcu, naselje Braća Jerković, tamo gde je nekada bila orketnica autobusa 26. Kao klinci igrali smo sve moguće sportove, fudbal, košarku, rukomet ponekad, čak i tenis - počeo je priču Tomić.
Za košarku ga je zarazio nastavnik fiskulture Gorazd Polič iz osnovne škole Zmaj Jova Jovanović, koji je inače i legendarni trener mlađih kategorija Radničkog sa Crvenog krsta i OKK Beograda
- Predložio mi je da dođem na trening. Moj otac nije bio za to da kao klinac od 13 godina idem na Crveni krst sam, ali ga je Gorazd ubedio jer je obećao da će me voziti svaki dan na trening. Tako je pristao.
U Radničkom je proveo nekoliko godina igrajući za kadete i juniore, ali i za prvi tim u koji ga je sa 15 godina uveo Slobodan Piva Ivaković, brat legendarnog Dušana Ivkovića.
- Tada su u prvom timu bile sve same legende kluba Žare Vučurović, Slađan Stojković, Srećko Jarić, braća Drobnjak. Radnički je igrao prvu B ligu Jugoslavije, ali je onda stigao poziv iz Grčke iz Olimpijakosa od Janisa Joanidisa.
- Preporučio me je Dejan Srzić Susla i našao sam se u Grčkoj. Tada je u Pireju igrao Žarko Paspalj a u ekipi je bilo mesta samo za jednog stranca, pa sam morao da čekam. Posle šest meseci želeo sam da se vratim, ali su pronašli način da dobijem državljanstvo Grčke. - priča Tomić.
To državljanstvo ga je kasnije koštalo i igranja za nacionalni tim Jugoslavije i Srbije.
- Željko Obradović me je pozvao u tim, ali tada je bilo neko pravilo u Grčkoj da ko igra za drugu nacionalnu selekciju gubi grčko državljanstvo. Zahvalio sam se Željku i nisam nikada zaigrao za Jugoslaviju, ali sam odbio i Grčku, jer nisam želeo da igram kad već ne mogu za svoju zemlju.
Sa Olimpijakosom je osvojio Evroligu kao igrač 1997. a igrao je sve do 2004. kada se preselio na klupu kao pomoćni trener, kasnije sportski direktor, ali i povremeni trener kada su glavni statezi dobijali otkaz.
Najteži rival u karijeri mu je bio Majkl Džordan na čuvenom Mekdonaldsovom turniru upravo 1997. godine u Parizu.
- To je trenutak koji je nemoguće izbrisati iz sećanja. Bila je čast i privilegija igrati tu utakmicu - kaže Tomić.
VIDEO: Olimpijakos protiv Čikaga
Sada gradi novu priču kao trener Crvene zvezde
- Zvezda je veliki klub sa najvišim ciljevima. Imponuje mi kao treneru što neguje pobednički mentalitet. Krucijalno je da svakog dana ima obavezu da napreduje u svakom pogledu. Nebojša Čović je čovek košarke i 24 sata je tu za košarku i sve što treba Zvezdi. Mislio sam da je klub na nivou ispod Olimpijakosa, ali sam se uverio da to nije tačno. Jedino nemaju novca kao klub iz Pireja, ali organizaciono je sve isto u pet šest odsto - kaže Tomić.
Kako ističe ne plaši se neuspeha i mogućnosti da ranije ode iz kluba(ima ugovor tri godine)
- Treneri znaju da u svakom momentu moraju da imaju spreman kofer, to je usud kojim se bave. Ali, nikada ne bih radio ovaj posao kada bih se plašio. Jednostavno, za posao koji radim ne strepim - objasnio je on
U subotu je prvi veliki derbi za Tomića na klupi Zvezde i to gostovanje Partizanu
- Kao igrač sam jedva čekao takve utakmice, isto je i sada kada sam trener. Znam šta takve utakmice znače za igrača i za njegov karakter i sposobnost da u ključnim momentima bude na visini zadatka - zaključio je Tomić.
VIDEO: Ko će slaviti u 36. abaligaškom večitom derbiju?
(Telegraf.rs/Ekspres)
Video: Nemci zapevali na treningu Štutgarta, zvezdini mališani im odmah odgovorili
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.