Preminuo Bora Stanković: Odlazak čoveka koji je zauvek promenio svetsku košarku

Legendarni košarkaški funkcioner Borislav Bora Stanković, dugogodišnji generalni sekretar FIBA i član MOK-a, preminuo je u 95. godini u Beogradu, saznaje Telegraf.rs.

Ako za nekog možemo reći da je čovek - košarka, onda je to sigurno Borislav Stanković, legendarni srpski košarkaški trener i funkcioner FIBA u vremenu kada je košarka u Evropi doživela najveću ekspanziju.

Poslednji intervju Bore Stankovića: Kako sam sprečio Partizan da napravi najjači trio YU košrke!

Iako je u košarci bio sve, i ona je njemu bila sve, njegov prvi sportski izbor bili su tenis i stoni tenis. U okupiranom Beogradu on postaje prvak Srbije u stonom tenisu 1943. godine.

Isti uspeh ponavlja tri godine kasnije. Sa oslobođenjem, Bora se opredeljuje za košarku. U to vreme rata loptice za stoni tenis su bile jako skupe i retke za nabaviti, pa se celokupno društvo, a tako i Stanković, opredelilo za košarku.

Osnovao je KK Crvena zvezda, bio kapiten i trener, a dao je i prvi koš u istoriji Svetskih prvenstava.

Pogledajte galeriju fotografija koje pokazuju kakav je velikan svetske košarke bio Bora Stanković.

On je jedan od ljudi koji je prisustvovao osnivačkoj sednici SD Crvena zvezda 1945. i sa njenom košarkaškom sekcijom osvajao tri titule prvaka. To je bilo vreme začetaka ovog sporta u Jugoslaviji, basket se igrao na betonskim spoljnim terenima.

Posle tri godine u Zvezdi postaje trener KK Železničar i uvodi ga u prvu ligu. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je nekoliko godina, bio u ekipi koja je na prvenstvu sveta u Buenos Ajresu 1950. godine osvojila šesto mesto. Posle Crvene zvezde igrao je još nekoliko sezona u KK Partizan, negde do završetka studija veterine.

Uporedo sa poslom veterinara bio je i trener OKK Beograda od koga je napravio moćnu košarkašku dinastiju posleratnih godina.

Od 1953. do 1966. godine on je sa svojim saradnicima napravio bukvalno novi klub koji je tih godina mogao da parira nadmoćnoj Olimpiji iz Ljubljane. OKK Beograd (beogradski „klonferi“), predvođen herojskim strelcem Radivojem Koraćem Žućkom, osvajao je tri puta prvenstvo države u periodu kada je ondašnja reprezentacija počela da donosi medalje sa svetskih takmičenja.

Takođe, igrali su nekoliko puta u polufinalu Kupa šampiona (danjašnji fajnal for Evrolige).

Koliko je Stanković bio posvećen košarci govori i činjenica da je od 1956. do 1966. bio generalni sekretar košarkaške organizacije Jugoslavije, kao i glavni veterinarski inspektor na pijaci Zeleni venac.

Posle „klonfera“ vodio je italijansku Oranžsodu iz Kantua i postao prvi trener stranac koji je osvojio italijanski šampionat. Tada je posle jedne utakmice, na kojoj je zbog visokog nivoa stresa nakupljenog godinama, kolabirao, pa je odlučio da napusti trenerski posao i posveti se radu u FIBA gde je bio od 1958. kao član komisije za Evropske kupove, a od 1969. je stalno zaposlen u svetskoj košarkaškoj organizaciji.

Posle osam godine rada u FIBA i nakon odlaska u penziju Viljema Džonsa, Bora Stanković 1976. godine postaje generalni sekretar Svetske košarkaške federacije. Kao gen sek je aktivno radio na razvijanju košarke na svim merdijanima, učestvovao i u radu tehničke komisije kada su se menjala pravila.

U njegovoj eri koja je trajala sve do 2002. godine košarka je dobila najznačajnije promene. Uvedena je linija za tri poena,promenjena je dimenzija terena, pređeno je sa poluvremena na četvrtine kako bi se približili NBA košarci.

Stanković je takođe bio zagovornik ideje da na Olimpijskim igrama treba da igraju profesionalci iz NBA i to se 1992. godine desilo

Učestvovao je na 28 Evropskih prvenstava, 14 svetskih i 14 Olimpijskih igara, kao i na 12 kongresa FIBA. To je teško zamisliti.

(D. S.)