Raspad generacije ili početak dominacije? Pred košarkašima Srbije su dva puta, izbor je samo njihov!
Svaki poraz, svaki neuspeh, je dobra stvar u bilo kom poslu i životu, posebno ako se iz njega izvuku pouke i nauči nešto. Ako čovek izađe još jači. Upravo je to glavni cilj Košarkaškog saveza Srbije i svih košarkaša koji su igrali na Mundobasketu.
VATRA U SRCU, OSMEH NA LICE
Jedan neuspeh nije kraj sveta i ne znači ništa, ali ako se ne očuva kult tima o kome je pričao Đorđević može da bude problem. To je oduvek bila naša najveća mana, baš to da imamo ogromne frustracije na neuspehe.
Setimo se samo 2005. kada smo imali najjači tim u Evropi na EP u Beogradu pa ispali u grupi, što je bilo ravno katastrofi. Ali, tada se desila ključna stvar raspao se kult igranja za reprezentaciju, jer su na površinu isplivali sukobi igrača i sve što se dešavalo.
To je uslovilo da već 2006. na SP u Japanu niko od vodećih igrača nije hteo da igra iako su bili u najboljim godinama: Bodiroga (33), Rebrača (34), Stojaković (29) Marko Jarić (28), Milan Gurović (30), Nenad Krstić (23), Dejan Tomašević (33), Vladimir Radmanović (26), Vlado Šćepanović (32)..
Otišli smo u sastavu igrača koji nisu bili ni najbolji u domaćoj ligi, a kamoli u Evropi izuzev Rakočevića i Milićića koji su imali renome vrhunskih igrača.
Taj tim je izgledao ovako: Bojan Popović, Branko Jorović, Vule Avdalović, Miroslav Raičević, Igor Rakočević, Mile Ilić, Uroš Tripković, Darko Miličić, Goran Nikolić, Marko Marinović, Ognjen Aškrabić, Kosta Perović.
POSLE RASPADA 2005 USLEDILA JE NOVA ERA
Rezultat je da smo ispali u osmini finala, a već sledeće godine na EP 2007. desilo se isto.
Ponovo niko od vodećih igrača ( Bodiroga, Tomašević, Rebrača, Rakočević) nije želeo, ili nije mogao da igra (sem Gurovića, Jarića i Miličića), navodeći da su se oprostili od dresa reprezentacije, pa se ponovo desio neuspeh i borba od 13 do 16.mesta.
Ali, tada smoi bar počeli sa stvaranjem nove generacije igrača jer su tu bili Miloš Teodosić (20) Milan Mačvan (19), Srefan Marković (19), Milenko Tepić(20), Novica Veličković (21).
Svi ti momci su uz priključenje Nenada Krstića, Miroslava Raduljice, Nemanje Bjelice, Ivana Paunića, Vladimiras Štimca, osvojili su 2009. srebrnu medalju na EP.. i tada je krenuo novi uspon našeg zlatnog sporta.
Stvoreno je jezgro jedne nove generacije, koja je odmah 2010. igrala polufinale Mundobasketa i grubom sudijskom greškom eliminisana da ne igra finale sa Drim timom.
BEZ OLIMPIJSKIH IGARA SKORO 12 GODINA
Na žalost, posle tog nepravdenog ispadanja u polufinalu nisu smogli snage da se oporave i izbore za bronzu pa je usledio i novi pad naše selekcije. NA EP u Litvaniji smo bili 7. i to posle poraza od Rusije u četvrtfinalu, a onda je usledila borba za OI u Lonodnu 2012 sa Grčkom od koje smo pregaženi, jer ponovo nismo imali snage da prežalimo neuspeh. Posle toga Slovenija 2013. slična situacija, a onda nam se dogodio Sale Đorđević.
Preuzeo je reprezentaciju u najtežem momentu i počeo da gradi novi kult, na ovu generaciju Teodosića, Markovića, Krstića, pa i Bogdanovića koji je debitovao 2013. je godinama nadograđivao tim uključivši još neke momke poput Jovića, Kalinića, Lučića, Milosavljevića, Kuzmića, Marjanovića, kasnije Jokića, Milutinova, Gudurića, Micića..i uspeo da za pet godina donese tri medalje srebrne. Ipak, najvažnije je da je održao tim u vrhu evropske i svetske košarke.
Sada smo ponovo diživeli pad, to jest neuspeh, ali smo opet u vrhu, jer smo peti na svetu od 32 selekcije koje su učestvovale. Mali pad ne znači ništa, važno je sada održati tu vatru i taj kult.
SAMO DA NE BUDE EGA I SUJETE
A za to je važno da svi ovi igrači budu spremni da igraju za Srbiju u narednim godinama. Pre svega u kvalifikacijama za OI u julu 2020. a zatim, ako se plasiramo da igraju na OI i kroz kvalifikacije za Eurobasket 2021. Kult se mora održati ako želimo da nasrtavimo da budemo u vrhu. Već je provejavala kuloarska priča o tome ko je sve ljut što je malo igrao ili nije imao tretman, ko sve neće više da se odazove pozivu ubuduće, ali to ne sme da se desi.
Dolazi novi selektor, nova energija, i svi najbolji igrači moraju da se odazovu, pogotovo za kvalifikacije za Igre u Tokiju, tamo moramo da odemo zarad srpske košarke. Sa druge strane, to je dobro za njih, jer te narod pamti samo po uspesima u dresu Srbije (primer Stojakovića koji je NBA šampion, Đorševića i Danilovića koji su sa Partizanom uzeli Kup šampiona). Zato KSS i čelni ljudi moraju da budu stalno u kontaktu sa igračima i da brinu o njima, jer im je to najvažnije.
Bogdan Bogdanović se pokazao kao novi lider. Upravo bi on mogao da predvodi neku buduću generaciju Srbije koja će se popeti na pobedničkog postolje, na sledećim takmičenjima, a ima ih u narednim godinama dosta (OI 2020, EP 2021, SP 2023, OI 2024, EP 2025, SP 2027). Znači sa 8 godina šest velikih takmičenja na kojima možemo da dominiramo i uzimamo medalje. Samo treba srpljenja-
Ljudi zaboravljaju da u ovom timu imamo momke kojima tek predstoje najbolje igračke godine. Pored Bogdana (27g) tu su Nikola Jokić (24) koji je maestralan, ali kada se fizički spremi i u tandemu sa Bogdanom, u budućnosti bi mogli čuda da prave.
ŠPANCI POKAZALI KAKO SE TO RADI
Podsećanja radi, španska reprezentacija je najbolja u Evropi poslednjih 15 godina, a imali su neuspehe koji su ih činili jačima. Ljudi zaboravljaju da su oni bili prvaci sveta 2006. pa su na Eurobasketu 2007. u Madridu izgubili finale na razočaranje svih.
Ali to ih nije pokolebalo, svi su se igrači odazivali idalje, pa je usledio Peking OI srebrna medalja, Poljska EP 2009. zlatna medalja, a onda opet neuspeh na Mundobasketu 2010. ispadanje od Srbije u četvrtfinalu trojkom Teodosića.
I šta se desilo posle? Ništa, nije ih to slomilo, došli su 2011. počistili sve do zlata na EP, pa opet finale OI 2012. , a pa mali pad 2013. i bronza u Sloveniji, pa opet neuspeh 2014. na Mundobasketu u Madridu kada su ispali u četvrtfinalu, pa dominacija na EP 2015. u Francskoj i zlato, pa bornza na OI u Riju, pa bronza na EP u Turskoj i sada svetski prvaci.
Treba da sledimo primer Španije i sve će biti kao i pre..
(D. Stojmenović)
Video: Pokaza šta će uraditi Džokeru, pa završio u panou
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ciganin 1976
I sad si ti kao otkrio toplu vodu,sta !? Pa valjda bi trebalo biti NORMALNO I PRIRODNO da se odazoves POZIVU SVOJE DOMOVINE I BRANIS UGLED SVOJE ZEMLJE I SVETOG GRBA !!! Svako ko NEMA TAJ OSECAJ treba da ga je SRAMOTA SVOG PREZIMENA I POREKLA i da vise NIKADA NI NE IGRA ZA SRBIJU !!!
Podelite komentar
Lud zbunjen
Bez pleja kao lidera tima, uvek će nam domet biti max 5.mesto. Ne može bek šuter biti glavni, nikad nije tako bilo i to je sa razlogom. Plej i centar, pa onda ostali. Bogdan treba da radi samo svoj posao, da poentira, nikako da organizuje igru jer nije taj tip igrača. Ali pleju treba dati slobodu da greši, kao što je imao Teo, jedini pravi istinski lider, a bojim se da to nisu imali Jović i Micić. Centar tipa Jokić našem stilu ne odgovara, jedino da menjamo sistem igre, ali to je jako teško. Imamo li mi nove Teodosiće, Krstiće, Raduljice? Možda, ali se za sada ne vide jer ne dobijaju šansu, a kada je dobiju, oni su igrači zadatka a ne nosioci igre. E tu je problem. Možemo da imamo najbolje igrače na pozicijama 2,3,4, ako nemamo na 1 i 5 od vrhunskih rezultata ništa.
Podelite komentar
Promjena
Treba promjena! Zahvaliti se Simonović, Guduricu, Raduljici, Bircevicu, Bjelici... Promeniti trenera... I onda uvesti 2-3 mlada igrača da se pored ovih uče jer će se sutra na njima graditi igra....
Podelite komentar