Da li će Skolina "antiejdž" košarka dobiti pozlatu? Srbi su ga sprečili pre 17 godina, sad je vreme!
Eliksir mladosti ipak postoji. Sve vreme je bio u Argentini. Luis Skola se odao - kod njega je! Mislimo na košarkaški eliksir. "Obični smrtnici" koriste kojekakve "antiejdž" kreme i slične "mazalice", neguju duh i telo na "mali milion" načina ne bi li produžili mladost, prkosili godinama i ostali vitalni koju godinu duže.
Skola je oduvek bio na antiejdž režimu - njegov eliksir je košarka.
Znali smo da je Skola vanserijska igračina, ali ovo što radi na Svetskom prvenstvu u Kini prevazilazi i najsmelije prognoze za njegov učinak date pred start Mundobasketa. Kako je samo nas namučio, servirao nam osvetu za 2002, tako je dominirao da mu nijedan od četiri srpska centra nije našao slabu tačku.
Kako je tek "zatrpao" koš Francuske u polufinalu, kakva je to samo demonsracija majstorstva bila - i to protiv prvog defanzivca NBA Rudija Gobera!
Ali šta zna Skola ko je Gober.
Francuski gorostas pošao je u prvi razred osnovne škole kada je Skola prvi put osetio draž nacionalnog dresa među seniorima. Imao je 19 godina. Bilo je to 1999. godine. U dresu, tada Jugoslavije, još su bili aktivne košarkaške ale Bodiroga, Danilović, Stojaković, Divac... Baš oni koji su mu naneli dotad najbolniji poraz u karijeri (Indijanapolis 2002).
Skola je sa 22 godine bio najmlađi član te najčuvenije argentinske reprezentacije.
Niko, Skola prvi, nije verovao u bajku koja se odigrava danas, 17 godina kasnije: Igra najbolju reprezetativnu košarku u karijeri (19.1 poena, 8.1 skokova, 1.7 asistencija). Obara rekord za rekordom u Kini: po broju nastupa na Mundobasketu (trenutno na 40 utakmica), drugi je na "večnoj listi" strelaca svetskih prvenstava, poravnat je sa samo još sedmoricom po broju učešća na Mundobasketu (ovo mu je peto).
Ako je njegova statistika za rubriku "verovali ili ne", onda je njegov mentalitet teško objašnjiv, zaslužuje posebno poglavlje. Ekstra talenat i rad proizveli su momka iz Buenos Ajresa u ono što gledamo danas. Doktora košarke. Ali i sreća, kolika samo sreća da se nađe u isto vreme na istom mestu sa najvećim velikanima argentinske košarke: Skonokinijem, Obertom, Đinobilijem, Delfinom, Volkovijskim, Noćionijem...
I drvo bi naučilo da igra košarku kako valja uz ovakva imena, a kamoli neko poput Skole, "poslednjeg Mohikanca" najdugovečnijeg i najtrofejnijeg argentinskog "drim tima" čiju slavu pronosi i danas.
I još će - do Tokija!
El abrazo de Scola con Manu Ginobili es mucho más emocionante con la música de Titanic. pic.twitter.com/x59NS34K8M— El Descanciller (@eldescanciller) September 13, 2019
Sa osvajanjem najsjajnijih medalja počeo je još u kadetskom dobu: 1995. je bio prvak Južne Amerike, naredne godine i kao junior najbolji na kontinentu.
Medalje su se lepile na njega kao čičak. Zvezda je bila rođena.
Prelazak među seniore, rekosmo, dogodio se u najidealnijem mogućem trenutku koji može da zadesi nekog sportistu. Da je birao ne bi sebi bolji scenario ispisao za razvoj karijere. Gledao je, učio, imitirao, pa ispratio asove poput Skonokinija, Volkoviskog, Oberta, potom uz Đinobilija, Delfina i Noćionija bio je strah i trepet za svaki tim.
Onda je i njih otpratio u "penziju". Svetskog zlata nije bilo na vidiku.
Ostao je sam kao barjaktar "zlatne generacije", odbijao da pođe njihovim stopama iako je gazio tridesete. Okretao glavu krštenice, održavao je duh jedne generacije. Žar je i dalje bio tu - čekao se "samo" tim na koji će ga preneti, oživeti novu šampionsku družinu za koju niko nije verovao da će doći za njegovog mandata.
Niko, izuzev Skole.
Jedini je svojevremeno osetio da će se pojaviti ekipa spremna da je povede na svetsko zlato. Proročki je to video u aktuelnoj generaciji i bio je u pravu.
- Pre dve godine sam rekao nešto. Ovaj tim me podseća na zlatnu generaciju 1999, 2000. godine. Mnogi ljudi su me gledali kao ludaka. Danas izgleda da nisam toliko lud jer smo na istom mestu gde smo bili i 2002. godine - rekao je Skola nakon pobede nad Francuzima.
Danas je on onaj u koga su uprti svi pogledi Argentinaca. Sad tačno zna kako se svaki dan osećaju Lionel Mesi ili Maradona. Dočekao je Skola da u 39. godini dođe u priliku da opet uzme ono što mu pripada - svetsko zlato. Ono koje su mu "ispred nosa" pre 17 godina uzeli Bodiroga i družina.
Ovakve bajke samo život ume da režira.
Ukoliko ga osvoji, Skola će ga pridružiti hrpi priznanja koje su još jedno svedočanstvo o tome kakvog majstora košarke imamo privilegiju da gledamo.
Od klupskih priznanja, što timskih, što indvidualnih to ovako izgleda kod Skole: Bio je "najruki" NBA 2008. godine, u idealnoj postavi Evrolige (2006, 2007), drugi najbolji tim Evrolige (2005), prvak Španije sa Taukeramikom 2002. (danas Baskonija), trostruki osvajač španskog kupa (2002, 2004, 2006, sve sa Taukeramikom), trostruki osvajač španskog Superkupa (2005, 2006, 2007, Taukeramika), dvaput MVP španskog prvenstva (2005, 2007, Taukeramika), "ruki" godine u Španiji 2000, četvorostruki član idealne postave španskog prvenstva.
Znaju svi, pobeda nad Španijom u finalu bila bi i pobeda za sve njegove "ispisnike" Đinobilija, Delfina, Noćionija, Oberta i ostatak te nezaboravne generacije.
(M.B.)
Video: Rukometaš Partizana Petar Đorđić otvorio dušu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dejan
Skidam kapu Skola! Kompletna reprezentacija igra prelepu kosarku, uzivam da ih gledam.
Podelite komentar
Milan
Nema sta, za svako postovanje i pohvale. Neka je sa srecom 👏👏👏
Podelite komentar
brzoooo
Srbi ga nisu sprecili 2002 godine vec Jugosloveni!!! Evo ste poceli kao Slovenci i Hrvati...sve sto valja to je Srbija,sto ne valja to je Jugoslavija...Svi smo tada vikali ono cuveno : Ju-Go-slavija! I plavi-plavi!!! Na to treba biti ponosan,a ne da se stavljaju ovakvi naslovi!
Podelite komentar